Произвођачи стрних жита у Пчињском округу прво прихрањивање усева ове године ће обавити почетком марта када се завршава зимско мировање биљака. Сетва стрних жита у овом округу је, према речима Наде Лазовић Ђоковић, саветодавца за ратарство у врањској ПССС, на седамдесет одсто површина обављена у ширем оптималном року, па су сада усеви у стању два до три листа тј. још увек није почео период бокорења.
Прихрањивање по препорученој шеми
На самом почетку пролећног дела вегетационог периода наступа критични период у захтевима пшенице према свим елементима минералне исхране, што се нарочито односи на кључне елементе азот, фосфор и калијум. Интензитет усвајања хранива ће се постепено увећавати, достижући максимум пред крај бокорења и непосредно пред почетак влатања, што представља први критични момент у минералној исхрани стрних жита.
– За прво прихрањивање употребити 70% азота, а 20 % до 30% азота треба оставити за корективно прихрањивање које треба обавити крајем марта и почетком априла – истиче Лазовић Ђоковић и подсећа ратаре да не забораве да увек треба да имају неку меру за евентуалне додатне интервенције, јер сувише азота може бити штетно, а не може да се “одвади”.
Оптималне вредности за прихрањивање пшенице су од 45 до 70 килограма N/ha, а за јечам од 30 до 50 кг N/ha, пошто је садржај влаге у земљишту повољан и у дубљим слојевима. То је веома значајно за касније фазе раста и развића усева, као и за нормалну активност корисних микроорганизама, мобилизацију и усвајање хранива из земљишта.
Најбољи начин оптимизације пролећног ђубрења азотом је да се направи анализа садржаја минералног азота (Nmin) у земљишту, а кога чине амонијум (NH4+) и нитратни (NO3-) јони који су уједно и једини значајни облици азота које биљка може директно да усваја, па су доминантно најважнији фактор прорачуна потребе пролећне прихране овим елементом.
– Садржај минералног азота у земљишту у највећој мери је директна последица претходне јесење прихране минералним ђубривима којима уносимо његов амидни облик (уреа) или амонијум (МАП, амонијев сулфат, НПК) , док нитратни азот не би требало користити у јесењој прихрани (садрже га КАН, АН, САН) – подвлачи Лазовић Ђоковић и додаје да се поред минералних ђубрива азот може унети у земљиште и јесењим органским ђубрењем, а његово деловање на пролећне концентрације минералног азота зависе од његове врсте и брзине минерализације. Биљакма су најбрже расположиви они из течних, односно осоке као и стајског ђубрива.
Прихрањивање без пролећне анализе земљишта
Ратари пролећну прихрану азотом најчешће спроводе без пролећне анализе земљишта и плана ђубрења који се прави у јесен. У случају да се ратар одлучи да изостави прихрану то ће резултирати ниже приносе. Зато је изузетно значајно да биљка већ од раног пролећног кретања вегетције има довољно азота. Ниже концентрације ће утицати на слабију сегментацију конуса раста тј. биће заметнуто мање класића што се не може надокнадити касније.
– Оптимална прихрана повећава еластичност и биљке и земљишта и тако смањује ризик негативног утицаја стресних услова на принос као што су ниске температуре, мањак воде, принос – истиче Лазовић Ђоковић и подсећа ратаре да обиласком поља током ове агротехничке провере здравствено стање усева и процене присутност корова с обзиром на врсту и бројност планирање пролећне заштите усева за коју ће моћи на време да набаве одговарајуће хербициде, инсектициде и фунгициде чија ће примена постати актуелна када се стабилизују временске прилике.
Текст и фото Гордана Настић
