Ne želeći da troše sredstva na skupe, ograničenog izbora meteo stanice, Mihajlo i Lazar Milenković, dvojica inžinjera iz Niša, jedan mašinstva, drugi elektroinformacionih sistema, odlučili su da naprave svoju. Njihova firma Hektar osmislila je i napravila prvu srpsku meteorološku stanicu, koja ima softver i mobilnu aplikaciju kao i aplikaciju za računar da bi se pratili svi parametri koje očitava.
– Na ideju da pravimo meteorološku stanicu za poljoprivredu došli smo jer i sami imamo neku manju proizvodnju koju smo želeli da proširimo, a da uvek imamo sve potrebne informacije o zemljištu i svemu ostalom. Mislili smo prvo da kupimo, ali smo shvatili da postoje samo uvozne čiji je izbor ograničen a cena visoka. Odlučili smo da krenemo u poduhvat kako ne bismo morali da čekamo mesec dana na delove, podršku, odgovore – njihov put do krajnjeg proizvoda trajao je dve godine, uz često testiranje i usavršavanje.
– Trajalo je sveukupno dve godine pre nego što smo izašli na tržište. Bilo je dosta usavršavanja, testiranja u polju jer moraju da rade besprekorno. Prvo smo isprobali na našim imanjima i sada smo već krenuli u komrecijalnu proizvodnju. Imali smo nekoliko prodaja kod uzgajivača različitih kultura, a među prvima je manastir Žiča u čijem vinogradu stoji naša stanica. Oni sada mogu da prate uslove kada rade zaštitu i sve ostale agrotehničke mere – i nije ovo samo, tek inat i dokazivanje da se može bolje od drugih. Meteo stanica je potreba, naročito ako se uzmu u obzir klimatske promene nastale u poslednjih desetak godina.
– Stanica je bitna zbog praćenja parametara i donošenja pravih odluka u pravo vreme, da li je to u vezi navodnjavanja i đubrenja ili u vezi zaštite. Svaki parametar koji prati ova stanica može pomoći za tu neku stvar. Možemo pratiti vlažnost lista, nastanak mraza ili u jabuci venturija koja je bolest koja nastaje zbog vlaženja lista, brzinu i smer vetra kod zaštite zbog prskanja. Senzori za zemljiše su obavezni zbog navodnjavanja i prihrane. Trudimo se da pokrijemo sve namene, tako da je ovo vrlo kompleksna stvar uz koju poljoprivrednici mogu lakše da donesu odluku kada će raditi, lakše planirati radove i sredstva – objašnjava Lazar, jedan od braće Milenković, navodeći da sve što rade rade uz savetovanje sa stručnim licima.
– Dosta sarađujemo sa agronomima i zaštitarima jer smo okrenuti poljoprivredi. Na početku smo saradnje sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu i videćemo gde će nas to odvesti. Plan je da se širimo na polju znanja, same platforme i softvera koje imamo da bi pružili mnogo više poljoprivredi – braća su, za sada, jedini koji se bave proizvodnjom ovakve meteo stanice u Srbiji.
– Trenutno jesmo jedini koji se bave proizvodnjom. Bilo je teško u početku ući u ovu priču, pogotovo finansijski. Imali smo dosta probnih modela dok smo razvijali prototipe u poljima, čak i samo obilaženje je prilično koštalo. Morali smo da radimo merenja i ručno i putem stanica da bismo dobili pravo stanje i prave vrednosti – nije tek tako ni postaviti stanicu, potrebno je, po Lazarovim rečima znati gde je uvek mraz, gde se stvaraju bolesti.
– Stanice se, recimo, u voćnjaku postavljaju tamo gde je najkritičnije, gde postoji najveći problem. Da li je to neka depresija gde je najveća vlažnost, gde je uvek mraz jer tu se stvaraju bolesti i tu je najveće stradanje biljaka i plodova – da bi se rad stanice lakše pratio, postoji veb aplikacija i mogućnost provere preko mobilnog telefona ili računara, što prilično olakšava rad poljoprivrenicima.
– Stanica ima mobilnu aplikaciju, imamo veb aplikaciju tako da može sve da se proverava preko mobilnog telefona ili računara. Mi montiramo stanicu i lično brinemo o njoj, korisnik dobija ključ u ruke. Na kraju korisnik dobija obuku i celokupnu dokumentaciju o održavanju i korišćenju programa. Sama stanica radi sa napajanjem na solarni panel koji je na njoj a ima i ugrađene baterije koje obezbeđuju nisku potrošnju energije i neprekidan rad i kad su duži periodi bez sunca i ima u sebi sim karticu koja šalje sve podatke koje meri sa polja ili iz voćnjaka na naš server. Za stanicu nije potrebna vajfaj konekcija. Koliko često se šalju podaci odabira sam korisnih. Mogu se slati na petnaest minuta do pola sata, što je optimalno rešenje. Što se tiče površine koju stanica pokriva to je do 50 ha ako se radi o ravnom terenu – objasnio je Lazar Milinković za Dobro jutro.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
