Piše: Željko Dulanović
Oni koji su u detinjstvu bar jednom boravili na selu ili u komšiluku krali voće sa grana, i danas se s nostalgijom sećaju mirisa jabuke petrovače ili sočnog ukusa kruške karamanke, koju su tek ubranu jeli u slast. U nekim seoskim domaćinstvima još ih ima, ali su u većini krajeva, kao i mnoge druge stare sorte, potpuno zaboravljene. Nestaju i mnoge vrste povrća, poput sikirice ili šoder pasulja, prvih kultivisanih biljaka u Evropi, koje su hranile naše pretke i pre nego što su nam krompir, paradajz i paprika stigli iz Amerike.
Kako bi se sačuvalo ovo neprocenjivo blago od nacionalnog značaja, u selu Paštrič kod Mionice pre dve godine osnovana je prva lokalna banka semena u Srbiji. U „sefovima“ banke koja deluje pri Ekološkom pokretu „Okvir života“ danas je pohranjeno blizu 500 uzoraka autohtonih sorti voća, od čega 60 starih sorti jabuka i više od 20 sorti kruške, kao i brojni uzorci kajsija, trešanja, šljiva, malina… Najviše uzoraka je s teritorije Kolubarskog i Pirotskog okruga, gde je bilo i najviše terenskih istraživanja.
Čuva se i preko 60 vrsta povrća, najviše mahunarki. Dosta je onih koje se više gotovo i ne koriste u ishrani, kao što su urov, loboda, bob, sastrica, naut, proso i sočivo. One se trenutno gaje sporadično u malim baštama, pa imamo sreće da ih nađemo nekada na terenu prilikom istraživanja. U poslednje vreme, međutim, polako raste interesovanje za stare sorte, a naš je cilj da „umrežimo“ proizvođače, kako bi mogli da razmenjuju sadni materijal. Jer danas teško gde možete da kupite seme autohtone sorte povrća ili sadnicu stare sorte voća, iako je Srbija jedan od najbogatijih regiona na svetu po raznovrsnosti starih sorti – kaže dr Ivana Petrović, biolog i koordinatorka lokalne banke semena u Mionici.
Svaka sorta ima svoju priču
A svaka sorta koja se ovde čuva, priča je za sebe, i u njoj su sabrane sve lepote kraja iz koga dolazi. Jabuka „šumadinka“ na primer, poznata je po otpornosti, a kruška „drvenac“ po tome što može dugo da stoji nakon branja, a da ne izgubi na kvalitetu.
Najbolje slatko pravi se od bele trešnje, a najbolji džem od madžarke, dok je najaromatičnija rakija od šljive ranke. Vodenac je idealna kruška za turšiju, dok su takiše izuzetne za sušenje. Letnje kruške jagodnjača i lubeničarka jedu se sa zemlje, a kući se nose manje količine, jer ne mogu dugo da stoje. Svaki poznavalac starih sorti zna i da u voćnjak ranke mora da posadi i oprašivače, kao što su metlaš, piskor i volujač – prenosi nam dr Ivana Petrović vekovna iskustva predaka.
Stare sorte nisu samo ugrožene kod nas. U celom svetu opada broj vrsta koje se gaje u poljoprivredi, pa danas 75% svetske proizvodnje hrane zavisi od 12 vrsta biljaka i pet vrsta životinja . Koliko je ovih sorti već nestalo sa tla Srbije ne zna se tačno, jer do sada nisu rađena ozbiljnija istraživanja na tom polju. Prema zvaničnoj statistici, u našoj zemlji se čuva oko 15.000 uzoraka gajenih biljaka u vidu semena i 3.500 uzoraka voćnih stabala i vinove loze, poreklom uglavnom s prostora zapadnog Balkana, dok se u prirodi nalazi njihovih 1.000 divljih srodnika. Nacionalna banka biljnih gena čuva 4.238 uzoraka poljoprivrednih kultura, a veliki deo materijala pohranjen je i u naučnim institucijama, kao što su Institut za kukuruz u Zemun Polju, Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Idealne za organsku proizvodnju
Lokalna banka semena u Mionici kao „živa banka“ ne bavi se samo pasivnim čuvanjem semena, već pokušava i da motiviše proizvođače da na okućnicama gaje stare sorte. I u tome uspeva. Stručnjaci i volonteri banke na terenu tragaju i za starim sortama i mapiraju stabla. Ukraj seoskih imanja ima i danas voćki koje nisu negovane niti prihranjivane decenijama, ali i pored toga obilno rađaju.
– Naša terenska istraživanja pokazala su da se stare sorte još uvek mogu naći na okućnicama, u baštama i voćnjacima, ali da su pri kraju postojanja. Zbog toga smo počeli da sakupljamo i umnožavamo semena i delimo ih besplatno, jer banka semena nema smisao ako nije otvorena prema ljudima. A ljudi su toliko zainteresovani, da jedva stižemo da umnožimo semena, koliko se traži. Krajem prošle godine podelili smo besplatno i oko 250 sadnica starih sorti voća, a to planiramo i ove godine. Na Staroj planini formirali smo malo ogledno dobro sa starim sortama voća i organizovali školu kalemarstva, a pokrenuli smo i platformu znanja, otvorivši Fejsbuk stranicu i Jutjub kanal – kaže dr Ivana Petrović.
Kako se duže vreme gaje na ovim prostorima, autohtone sorte su se prilagodile na agroekološke uslove pa im nije potrebno toliko nege koliko zahtevaju nove sorte. Zbog toga su idealne za organsku proizvodnju, zbog čega ih sve češće biraju mali poljoprivredni proizvođači koji na tržištu nisu konkurenti po prinosima. Pojedine stare sorte, međutim, mogu biti nezahvalne za gajenje, jer njihovi prinosi obično nisu visoki, ali su po svemu drugom na zavidnom nivou.
Čuvari života i tradicije
– Na sreću, potrošači se sve više okreću kvalitetu, što je šansa za male proizvođače i može biti spas za stare sorte. Za one koji žele da ih gaje, važno je da ovladaju svim veštinama kalemljenja i gajenja. Važno je znati i da se u bašti odgovornog čuvara genetičkih resursa dve sorte ne smeju ukrstiti, a postoji i čitav niz drugih mera koje se sprovode da bi se očuvala autentičnost genetičkog materijala – kaže dr Ivana Petrović.
Mada je njihov rad od neprocenjivog značaja za poljoprivredu, ali i za opstanak sela, lokalna banka semena „Okvir života“ nema materijalnu pomoć države. Njihov rad temelji se na entuzijazmu pojedinaca, a finansijsku potporu su u početku imali jedino od nevladinih organizacija ORCA i Nacionalne koalicije za decentralizaciju u Srbiji.
Osim što je njihov značaj u lokalnoj gastronomiji neprocenjiv, stare sorte su i deo kulturnog identiteta našeg naroda.
Nismo bili korisnici projekata iz budžetskih sredstava, niti smo ikada naplaćivali škole kalemarstva i druge radionice koje organizujemo, jer nam je važno da naši programi ostanu besplatni za ljude sa sela, pošto jedino oni mogu sačuvati stare sorte. Srpski seljak je dostojanstveni čuvar svih narodnih znanja o upotrebnoj vrednosti i načinima gajenja, bez kojih očuvanje starih sorti ne može biti uspešno niti smisleno – kaže dr Ivana Petrović.
Genetska osnova za nove sorte
Stare sorte nisu previše zahtevne u pogledu zaštite od bolesti i štetočina, i otpornije su na sušu i druge faktore spoljne sredine, zbog čega su dobar genetski materijal za formiranje novih sorti.
– Ne može se uzeti hibrid da bi se dobila nova sorta, već se mora uzeti stara sorta kako bi se iskoristila njena prirodna otpornost. Samo na taj način može se dobiti sorta s poboljšanim karakteristikama. S tog aspekta značaj starih sorti je nemerljiv, jer ne znamo kako će se u budućnosti menjati klima i šta će se dešavati s prirodnim resursima- kaže dr Ivana Popović.
Podružnice širom Srbije
Lokalna banka semena iz Mionice već je osnovala nekoliko podružnica širom Srbije. U Moravičkom okrugu tesno sarađuju s Ekološkim društvom Dragačevo, a u Zlatiborskom okrugu s Centrom za razvoj poljoprivrede „Organsko selo“ sa sedištem u Gorjanima kod Užica.
– Zainteresovani iz cele Srbije mogu nam se javiti preko Fejsbuk stranice Ekološki pokret „Okvir života“ ili na mejl okvirzivota@gmail.com – kažu u ovom ekološkom udruženju.
