Kada toplije vreme aktivira biljne sokove, a to može da se dogodi već u februaru, pokreću se i životni ciklusi parazita, prouzrokovača bolesti. Iz zimskog sna se bude i insekti, tamo gde ih je lane bilo. Zbog toga u ovom periodu prestaje zimska pauza za voćare, a počinje ozbiljan i važan posao zaštite od štetočina.
Obavezna je zaštita fungicidima na bazi bakra koji stabla boje u plavo, odatle i ustaljeni naziv „plavo prskanje“. U slučaju potrebe, dodaju se i mineralna ulja i insekticidi na bazi cipermetrina. Ovo prskanje ne bi trebalo da se preskoči, posebno ako je iz bilo kog razloga izostala jesenja zaštita fungicidima na bazi bakra, odnosno prva etapa plavog prskanja.
Pre prskanja – rezidba
Podsetićemo da stručnjaci preporučuju da se fungicidima na bazi bakra voćke štite u dva navrata: u jesen, posle opadanja lišća, i u proleće, od momenta buđenja biljnih sokova pa do otvaranja pupoljaka – kod koštičavih voćaka, odnosno do cvetanja – kod jabučastih vrsta. Fungicidima se dodaju insekticidi samo ako je tokom prošle vegetacije bilo problema sa insektima, i ako je pregledom utvrđeno da je njihovo potomstvo dobro prezimilo. Insekticidom na bazi cipermetrina „pokrivaju“ se sve štetočine koje se, kao odrasli insekti, mogu naći na voćkama (cvetojed, kruškina buva…), dok mineralno ulje zustavlja razvoj insekata koji prezimljuju u stadijumu jaja (lisne vaši, grinje…), a „blokiraju“ i parazite.
Lov na gusenice
Voćkama štetu prave i gusenice raznih moljaca. Na jabuci je jabukin (Hyponomeuta malinellus), na šljivi šljivin (Hyponomeuta padella), a na breskvi breskvin (Anarsia lineatella) moljac. Odrasli moljci su leptiri i oni nisu štetni. Prava opasnost su gusenice koje u slabo štićenim voćnjacima mogu da naprave velike štete, da „ucrvljaju“ sve plodove.
Da li su moljci ostavili potomstvo, i u kojoj meri je ono prezimelo, otkrivaju zimski pregledi. Kada se zakasni, brojnost se mora utvrditi posle precvetavanja, što nije uvek dobro. Prava zaštita je rano prolećno prskanje, odnosno plavo prskanje, kada se fungicidima na bazi bakra doda mineralno ulje.
Pre prskanja potrebno je stabla prvo orezati, iz krune ukloniti suve i polomljene grane, mumificirane plodove, a sa debala starijih voćaka ostrugati mahovinu i lišajeve koji ne dozvoljavaju pesticidnom mlazu da prodre do debala. Iz istog razloga valja ukloniti i staru koru ispod koje zimuju mnoge štetočine.
Mlazom bakarnog fungicida pokrivaju se i preseci napravljeni tokom rezidbe i rane, te se sprečava prodiranje parazita u voćke. Kada se doda mineralno ulje, onemogućuje se i ubušivanje štetočina u grančice i grane i zaustavljaju se fiziološki procesi u parazitima, izazivačima bolesti, i tako sprečava njihovo širenje.
Preventiva smanjuje štete
Prska se kada je temperatura iznad pet Celzijusovih stepeni, po tihom vremenu, bez vetra i padavina. Prskanje bi trebalo da bude temeljno, voćke se kupaju mlazom preparata. U ovo vreme na pesticidnom rastvoru se ne sme štedeti. Mlaz mora da prekrije čitavu voćku, od najtanjih grančica na kojima se nalaze jaja mnogih štetočina (biljne vaši, grinje, lisne buve, jabukin smotavac…) do korenovog vrata, gde se kriju štitaste vaši, prvenstveno krvava. Takođe, mlaz treba da bude pod određenim, stalnim pritiskom da bi sredstvo dospelo u naborane pazuhe pupoljaka i sve pukotine i neravnine na kori.
Poslednjih godina, zbog dugih i blagih jeseni kada listovi kasno počinju da opadaju, i zbog toga izostane jesenje takozvano plavo prskanje, preporučuje se da se, do kretanja vegetacije, preparatima na bazi bakra voćke zaštite u dva navrata. Oba prskanja su preventivna, ne zamenjuju vegetacijsku zaštitu, ali mogu značajno da smanje broj tretmana u vegetaciji.
Bakar u ovim tretmanima smanjuje opasnost od širenja, i šteta koje prave gljive prouzrokovači kovrdžavosti lista breskve, rogača šljive, čađave krastavosti jabuke i kruške, rešetavosti lista koštičavih voćaka, kao i bakterije ervinije – izazivača bakteriozne plamenjače voćaka. Praksa je pokazala da se najbolji rezultati postižu kada se odmah posle rezidbe voćke oprskaju fungicidima na bazi bakra, a pred kretanje vegetacije, u rastvor bakarnog preparata doda jedno od mineralnih ulja i po potrebi insekticidi na bazi cipermetrina.
Dobar izbor preparata
Izbor sredstava kojima se voćke prskaju u rano proleće je prilično dobar i u svakoj poljoprivrednoj apoteci se može pronaći po nekoliko preparata. Od mineralnih ulja to su: Galmin, Galmin 800, Belo ulje, Nitropol S, Letol EC, Oviteks, Plavo ulje i Modro ulje. Fungicida na bazi bakra je mnogo više. To su: Kocid 2000, Everest, Fungohem SC, Nordoks 75-VG, Bakarni oksihlorid 50, Bakarni kreč 50, Beveblau kreč, Kuprozin 35-VP, Kupragrin, Bordovska čorba VP-20, Kuprablau VP, Funguran OH, Kuprablau 3 ultra, Plavi kamen, Kuproksat.
Rogač „bere“ šljive pre berbe
Tokom nekih godina, posebno kada u fazi cvetanja zahladi i okiša, pa se ona produži, cvet šljive može da zarazi gljiva Taphrina pruni, prouzrokovač bolesti poznate kao rogač šljive. Prvi znaci bolesti zapažaju se već u precvetavanju. Zaraženi plodići se deformišu, brže napreduju od zdravih jer se pod uticajem gljive u njima ćelije brže razmnožavaju, ali tada je za bilo kakvu zaštitu kasno. Oni već početkom leta „rude“ i otpadaju, neupotrebljivi za bilo kakvu preradu.
Zaštita od ove bolesti počinje prskanjem pred otvaranje pupoljaka. Koriste se preparati na bazi bakra koji uništavaju spore gljive prezimele na grančicama. Sledeće prskanje je u precvetavanju, ali tada se koriste drugi preparati.
Kako zaustaviti kovrdžavost breskve
Gljiva Taphrina deformans, prouzrokovač kovrdžavosti listova breskve, nanosi veliku štetu ovom voću. Javlja se svake godine i ukoliko se na vreme ne otkrije i ne sprovedu mere zaštite, može dovesti do potpunog opadanja lišća. Karakteristični simptomi su kovrdžavost lista, zadebljanja i klobuci na listovima (izgleda kao nacigovano). Breskva je na ovu gljivu najosetljivija u fazi bubrenje pupoljaka. Kada počne razmicanje ljuspica pupoljka, konidije gljive klijaju i bolest se širi.
Najveće štete nastaju kada u fenofazi bubrenja pupoljaka okiša, a temperatura bude između 15 i 21 Celzijusov stepen. Kasnije, tokom vegetacije, nema novih zaraza jer ovaj parazit ne ostvaruje takozvane sekundarne infekcije. Zbog toga se tafrina suzbija preventivno, pre kretanja vegetacije. Kasnije nijedan fungicid ne može sprečiti štetu, jer tretiranja tokom vegetacije ne daju nikakve efekte. Breskve se štite u proleće, neposredno pre bubrenja pupoljka preparatima na bazi bakra. Bakarni fungicidi su tokom vegetacije fitotoksični za breskve i nektarine, pa se posle faze bubrenja pupoljaka, pa sve do cvetanja, preventivna zaštita, ukoliko je neophodna, obavlja fungicidima na bazi hlortalonila, ditianona, dodina, difenokonazola…
Dional protiv truleži lešnika
Lešnik se kod nas sve više gaji jer na tržištu ima dobru cenu, a nije komplikovan za zaštitu. Valja ga redovno štititi od gljive prouzrokovača truleži ploda (Monilinia sp.), lešnikovog surlaša (Balaninus–Curculio–nucum), biljnih vašiju i grinja. Razlikuje se od drugih voćnih vrsta po početku kretanja vegetacije. Zavisno od sorte i vremenskih uslova, cveta od decembra do marta, dok ostale voćke miruju. Tako je u februaru u fazi punog cvetanja.
U ovoj fenofazi lešnik je osetljiv na prouzrokovača sušenja cvetova i grančica (Monilinia sp.). pa proizvođaćima savetujemo da ga zaštite fungicidom Dional 500-SC, a prska se u najtoplijem delu dana.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.
