U Izraelu, a sve više i u Italiji, proizvođači voća počeli su da koriste fotoselektivne protivgradne mreže. One zaista štite proizvodnju od grada i ožegotina, ali ako se upotrebi određena boja mreže, mogu se dobiti i druge pogodnosti u voćarskoj proizvodnji. Ovom temom bavio se doc. dr. Dragan Radivojević s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je svoja saznanja preneo na savetovanju voćara u Gruži. Prva iskustva proizvođača u Srbiji znaće se za godinu, dve, jer je tek nedavno eksperimentalno počela upotreba mreža u boji.
Piše: Biljana Nenković
Kod nas se već koristi grupa fotoselektivnih mreža koje su obojene, ali ne štite od grada i služe samo za zasenu. Takođe, postoje mreže koje štite i od grada, i od zasene. Ali, inovatori su otišli korak dalje i na postojećem iskustvu razvili protivgradne mreže u bojama, koje utiču na fiziologiju biljaka, veličinu i čvrstoću ploda, fotosintezu i vegetativni rast.
Danas je imperativ obezbediti sigurnost u proizvodnji voća. Proizvođači moraju imati kontrolisanu i predvidivu proizvodnju, kako bi obezbedili kontinuirano snabdevanje tržišta kvalitetnim proizvodima. Neophodno je zaštititi i kontrolisati proizvodnju voća i uloženi novac, koji nije mali.
Globalne klimatske promene veoma su izražene i povećana je učestalost ekstremnih pojava grada i jakog sunčanog zračenja. Osnovni fiksni troškovi zasnivanja i nege voćnjaka su veoma visoki, pa je neophodno kontrolisati proizvodnju. S druge strane, tržište zahteva najbolji kvalitet ploda, bez ostataka pesticida. Treba reći i da su ograničeni izvori vode kojom raspolažemo. To je jedan od razloga neprekidne inovativnosti u proizvodnji – kaže doc. dr Dragan Radivojević.
Osnovna karakteristika standardnih protivgradnih mreža je da pružaju fizičku zaštitu od grada, zatim od prekomerne radijacije, praćene jakim sunčevim zracima koji izazivaju ožegotine, i toplotom koja može da blokira proces fotosinteze u biljci. Ove mreže štite voćnjak od vetra, insekata i ptica, i slabog radijacionog mraza.
Najnovija saznanja
Saznanja do kojih je došao Radivojević govore da:
Žuta mreža najmanje zasenjuje, podstiče vegetativni rast, povećava čvrstoću i krupnoću ploda i sadržaj suve materije. Na jugu Italije masovno se koristi za zaštitu kivija, stonog grožđa i kruške.
Crvena mreža podstiče vegetativni rast, utiče na krupnoću ploda i povećava sadržaj suve materije u plodu.
Plava mreža redukuje vegetativni rast, smanjuje razvoj dopunske boje ploda i pogodna je za neobojene sorte jabuka.
– To je standardna zaštita – kaže Radivojević. – Međutim, otišlo se korak dalje u pokušaju da se na neki način utiče na fiziološki odgovor biljaka, time što će se boja mreže promeniti. Tako su Izraelci pre 20-ak godina počeli proizvodnju fotoselektivnih mreža u koje su stavili odgovarajuće pigmente i postigli su taj efekat da imaju mogućnost fizičke zaštite, ali i da imaju filtraciju sunčeve svetlosti, da promene njen kvalitet i tako utiču na odgovor biljke. Na taj način su postigli izmenjenu mikroklimu u voćnjaku, a samim tim i specifične reakcije biljaka, pa u izvesnoj meri uticali su i na razvoj bolesti i štetočina – kaže Radivojević.
Poznato je da crna mreža štiti od grada, insekata i zasene. Biserna fotoselektivna štiti od grada i insekata, a utiče i menja kvalitet sunčeve svetlosti. Kako objašnjava ovaj stručnjak, fotoselektivne mreže utiču na sunčevi spektar, količinu i intenzitet svetlosti i zadržavaju i menjaju odnos između direktne i difuzne sunčeve svetlosti.
– Ova činjenica je važna ako znamo da direktna izaziva očegotine na plodovima. Kada sunčeva svetlost pada na crnu mrežu, ona se na nitima zadržava. Zraci koji prođu kroz otvore ostaju nepromenjeni. Kako rezultat, u voćnjaku se dobija svetlost koja ima istu strukturu kao i prirodna, samo je intezitet smanjen. U zavisnosti od otvora i veličine niti, smanjenje iznosi 20 do 25 procenata. Kada je u pitanju fotoselektivna mreža, svetlosni zraci koji prođu kroz obojene niti su izmenjenog spektra i dispergovani. Oni koji prolaze kroz otvore na mreži ostaju neizmenjeni. Biljke su izložene dejstvu pomešane svetlosti. Intezitet svetlosti nije tako umanjen kao kod crne i na taj način možemo odgovarajućom bojom da utičemo na željenu reakciju biljke. Na primer, ako želimo ranije ili kasnije sazrevanje, jači razvoj dopunske boje ili slabiji, kod greni smita i zlatnog delišesa – objašnjava doc. dr Radivojević.
Stepen zasene se kreće od 5 do 20 procenata i zavisi od boje. Najmanji stepen ima žuta, a najjači plava boja. Veliku ulogu igraju sastav tkanja i veličina otvora. Bitno je reći da je veličina otvora kod ovih mreža manja nego kod crne protivgradne mreže i iznosi 2.4×4.8mm. Kod crne je 3×7 mm, ali biljka kod obojene dobija veću količinu difuzne svetlosti.
Počeli ogledi u Srbiji
Srbija još nema mnogo iskustva s fotoselektivnim mrežama, ali na nekim poljima se već izvode ogledi i za dve godine moći ćemo da govorimo o rezultatima primene. Izvesno je da će naše pejzaže uskoro presecati protivgradne mreže u boji, kako bi i naši proizvođači što je moguće više kontrolisali događaje u voćnjacima. Koje će boje biti, zavisi od voćne vrste i sorte koja se gaji. Do ovih rezultata došlo se na podnebljima koja imaju nešto drugačiju klimu od naše, te nam tek predstoji mnogo posla i učenja. U šali kažem da je crvena najnezgodnija, jer narušava pastoralne pejzaže, ali ako se pokaže delotovornom, moraćemo i nju da koristimo – kaže dr Dragan Radivojević.
Iskustva iz inostranstva govore o tome da ove mreže mogu da utiču na fotosintezu i vegetativni rast. Ako su velike vrućine, fotosinteza u biljkama će se smanjiti. Mreža smanjuje temperature u voćnjaku, pa tako reguliše fotosintezu. U izvesnoj meri može da utiče na zametanje plodova na indirektan način.
– Navešću primer kruške gde smo, po ugledu na jabuku, koristili crnu protivgradnu mrežu. Ispostavilo se da je rodnost mnogo manja nego ako se kruška gaji na otvorenom. Znali smo da bela protivgradna mreža može da popravi ovu situaciju, ali ona ima kraći vek, jer nema stabilizator kao crna. Kod žute protivgradne mreže uočeno je da utiče na sadržaj suve materije, odnosno, na slast ploda – navodi Radivojević.
Ove mreže se koriste u Izraelu, a sve više i u Italiji. Iskustva govore da bi mreža biserne boje bila optimalna, jer najviše povećava količinu difuzne svetlosti, pozitivno utiče na krupnoću ploda i smanjuje napad bolesti i štetočina.
