Veoma često na povrću, voću i drugom bilju, možemo primetiti simptome brojnih oboljenja. Jedno od onih koje se često javlja, sa karakterističnim znacima na zahvaćenim biljnim delovima je pepelnica. Bolest se prepoznaje po beloj ili sivkastoj prevlaci koja izgleda kao da je neko prosuo brašno po usevu.
Prouzrokuju je gljivice, a svaka je specifična i zbog toga postoji veliki broj infekcija koje jednim imenom nazivamo pepelnice. Pepelnica ruže javlja se isključivo na ružama. Isti slučaj je i kada se javi na vinovoj lozi, paprici ili na nekoj drugoj vrsti.
Prvi simptomi uočavaju se na donjem lišću. Ova godina je sušna, a suvo i toplo vreme sprečava rast i razvoj gljivica koje izazivaju zarazu. Međutim, prilikom zalivanja često donji listovi ostaju mokri što pogoduje njenom javljanju.
Ako je ne suzbijamo, širi se i na ostale delove. Ispoljava se na zelenoj masi, stabljici, cvetovima i plodovima. Brašnasta prevlaka na lišću smanjuje fotosintezu. Listovi postaju žuti i opadaju. Što je intenzivniji napad, veći je stres koji biljka doživljava. Osim smanjenja lisne mase, dolazi do slabijeg cvetanja i plodonošenja ili ono potpuno izostaje. Kvalitet plodova koji potiču sa zaraženih useva je slabiji i oni ubrzano propadaju.
Neke vrste posebno su osetljive na pepelnicu. Neke od njih su paprika, paradajz, tikvice, krastavac, dinje, ruže, vinova loza, jabuka, zelena salata, peršun, celer, jorgovan, hrizanteme, begonije, dalije.
Pojavi pepelnice pogoduje visoka vlažnost od 80 do 90 procenata. Prilikom zalivanja potrebno je kvasiti površinu zemlje, a ne biljke. Takođe ih ne treba saditi pregusto. U gustom zasadu vlaga se duže zadržava i nema cirkulacije vazduha. Sve su to idealni uslovi da dođe do zaraze.
Izbegavati i sadnju u senci. Sunčeva svetlost ubija spore kojima se pepelnica širi i ostvaruje novu infekciju. Prilikom odabira sorte ili hibrida za setvu, odlučite se za one koji su otporniji.
Ukoliko je došlo do prvih simptoma na donjim listovima povrtnih kultura, potrebno ih je otkinuti i ukloniti iz bašte. Najbolje je spaliti zaražene biljne delove.
Brojna su prirodna sredstva kojima možemo delovati preventivno ili suzbijati oboljenje kada se pojavi. Delotvorni su preparati na bazi: belog luka, mleka, sode bikarbone, sirćeta, kalijum karbonata.
Preparat na bazi mleka i sode bikarbone veoma je učinkovit u sprečavanju pepelnice, ali je koristan i kod pojave plamenjače. Za pripremu je potrebno: jedan litar mleka, jedna supena kašika sode bikarbone i četiri do deset litara vode. Pre upotrebe dobro izmešati. Posle svake jače kiše tretiranje se ponavlja. Umesto mleka može se upotrebiti i surutka.
Beli luk ima veliki sadržaj sumpornih jedinjenja koja deluju preventivno i suzbijaju pepelnicu. Dovoljno je usitniti četiri do pet čenova i preliti ih sa litrom vode. Ostaviti u otkivenoj posudi tokom noći. Sledećeg dana sadržaj se procedi i sa njim se tretiraju usevi.
Od davnina je kalijum karbonat korišćen kao odličan fungicid. Ima slično dejstvo kao i soda bikarbona. Neophodno je tri supene kašike kalijum karbonata rastvoriti u deset litara vode. U tu smesu dodati još tri supene kašike biljnog ulja i pola kašike eko deterdženta ili malo narendanog sapuna. Kada se sve dobro sedini, pristupa se tretiranju biljaka.
Tradicionalno u borbi protiv pepelnice koriste se sredstva na bazi sumpora ili bakra. Smatra se da je sumpor, odnosno preparati na bazi tog elementa, izuzetno delotvorni u preventivi i suzbijanju pomenute infekcije.
Osim navedenih preparata mogu se koristiti i oni na bazi sirćeta i razni drugi, na bazi biljaka.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
