Gljiva Monilia fructigena jedna je od najčešćih uzročnika truleži plodova voća. Najveći problem je u tome što preko zime opstaje u zaraženim granama i plodovima koji su ostali u voćnjaku. Bolest se u proleće ponovo razvija, vetar je širi po voćnjaku, a moniliju raznose i insekti.
Piše: Biljana Nenković
U sprečavanju patogena koji uzrokuje trulež plodova najvažnija je prevencija. Treba pred zimu ukloniti zaražene grane i plodove, a voće orezivati, kako bi se kruna što bolje provetravala.
Mladi plodovi opadaju, stariji trule na granama
– Gljivica parazitira uglavnom na plodovima, a ređe na cvetovima i drugim organima biljke. Plodovi mogu biti napadnuti od samog zametanja pa do potpune zrelosti, a kasnije i u skladištima. Ako se, na primer, zaražena jabuka iznese iz skladišta, bolest počinje naglo da napreduje. Oboleli mladi plodovi se suše i opadaju, a stariji trule na granama – kaže Lidija Vulović, diplomirani inženjer za zaštitu bilja.
Uklanjanje sasušenih plodova ili mumija trebalo bi obavljati u sezoni, jer su oni izvor zaraze. Međutim, zbog položaja i zaklonjenosti lišćem neki se vide tek početkom zime na stablu.
– Na plodovima se uočavaju sivopepeljaste gomilice s pravilnim kružnim rasporedom oko mesta zaraze, a tkivo unutar ploda truli. Infekcija nastaje na mestima gde postoje rane od grada, insekata ili koje su nastale tokom berbe. Oštećeni plod u berbi, a zaražen monilijom, počeće da propada. Zaraženo voće gubi vodu, smežura se i pretvara se u mumije. Plod na kraju opadne, ali gljivica u njemu prezimljava. Sledećeg proleća, ako je vlažnost povoljna, na površini ovih plodova formiraju se konidije i one dalje prenose infekciju – pojašnjava Lidija Vulović.
Bolest se u voćnjacima ređe javlja ukoliko je tokom perioda cvetanja suvo vreme. Ukoliko ima dosta padavina bolest se lakše širi i napad je tada jači. Kada se bolest proširi do jačih grana ili stabla, izbija smola na kori drveta, i šansa da voćka opstane je veoma mala.
Važnija prevencija, nego hemija
Da bi se ovaj patogen suzbio, treba primeniti nekoliko preventivnih mera. Stručnjaci na prvom mestu predlažu skupljanje i uništavanje inficiranih plodova u voćnjaku. Potom i suzbijanje insekata koji mogu da naprave ulazne rane, zatim odstranjivanje i spaljivanje zaraženih grana, adekvatnu rezidbu i unošenje u skladište isključivo zdravih plodova.
– Hemijske mere zaštite sprovode se u jesen kada opadne 70 odsto lišća sa stabala voća, i to fungicidima na bazi bakra. Da bi se sprečila trulež u skladištima, u toku vegetacije i u fazi sazrevanja treba obaviti hemijski tretman nekim od registrovanih fungicida – upućuje nas Lidija Vulović.
Ukoliko se tokom vegetacije uklanjaju zaražene grane, rez se pravi na oko 30 cm od mesta gde je grana počela da se suši. Posle svake odrezane grane makaze treba dezinfikovati. Mesto rezidbe treba premazati kalemarskim voskom, a zaražene grane odmah izneti iz voćnjaka i zapaliti.
Tretiranje cveta, ploda, ambalaže
Preventivne mere u fazi cvetanja obavljaju se preparatima u zavisnosti od otvorenosti cvetova. Potrebna su dva prskanja u nekoliko dana razmaka, u skladu sa brzinom otvaranja cvetova. Zaštita plodova od truleži mora se obaviti i suzbijanjem insekata koji prave rane, preko kojih gljivice ulaze u plod. Najveću štetu prave trešnjina muva, breskvin moljac, breskvin smotavac, šljivin smotavac, stršljenovi i ose.
– Nakon berbe plodove treba smestiti u čistu i dezifinkovanu ambalažu. Trulež se razvija i nakon berbe, ukoliko ima uslova za to. Osetljive sorte se pakuju u plastificirane tacne s pojedinačnim ležištima, kako se plodovi ne bi dodirivali. Ukoliko se primeti zaraženi plod, treba ga odmah izbaciti i dezinfikovati ambalažu – navodi Vulović.
