Piše: Prof. Dr Žarko Ilin
Iako se može reći da je godina 2020. za ceo svet bila izazovna pre svega u zdravstvenom smislu, ni ostali društveni segmenti nisu ostali imuni na promene koje je donela pandemija koronavirusa. Kad se tome dodaju klimatske promene, kojima smo svedoci poslednjih godina, nije ni čudo što je za osvrt na dešavanja na njivi potrebna ozbiljna analitika. Prošla godina je, upravo zahvaljujući promenama klime, bila specifična u pojedinim periodima vegetacione sezone, te je značajno uticala na rod pojedinih povrtarskih kultura.
Godina je počela izraženom sušom u predzimsko-zimskom periodu, pogotovo tokom januara i februara, kada je zabeležen manjak padavina. Tokom januara i februara pala je otprilike polovina ukupnih količina padavina u odnosu na prosek u referentnom periodu, a on podrazumeva period od najmanje 30 godina. To je ostavilo značajne posledice u ranom prolećnom periodu, pogotovo tokom marta, aprila i maja. Zbog toga je bila otežana predsetvena priprema, sadnja, odnosno setva, što je kod ranog proleća uključivalo dodatno navodnjavanje.
Značaj preduseva i načina obrade
Sve to je dodatno poskupljivalo ovu proizvodnju jer je poznato da svaki milimetar dodate vode, pogotovo ovako rano u proleće, znatno košta – od nekih evro i po do dva, čak kod starih agregata i do četiri evra po milimetru dodate vode, osim ako se koristi električna energija jer to onda košta oko 15 eurocenti.
Šta u takvim godinama raditi?
Kada očekujemo sušno proleće, sve moramo završiti praktično u prethodnoj godini. Moramo birati preduseve koji umereno troše vodu, a zatim osnovnom obradom – ravnanjem zemljišta i zatvaranjem zimske brazde na vreme, čuvati zalihe predzimske i zimske vlage, kako bi se sprečilo preterano isparavanje. Na taj način možemo smanjiti za čitavo jedno, dva pa u pojedinim godinama i do tri navodnjavanja u rano proleće.
Ono što je ovu godinu izdvojilo od ranijih jesu padavine u junu, inače najkišnijem mesecu u referentnom periodu. Umesto prosečnih 80 mm, prosečna količina padavina u junu 2020. bila je od 120 do preko 150 mm, negde i dvostruko više u odnosu na prosek. Uz relativno niske srednje minimalne temprerature, ali i niske srednje dnevne temperature, ovako vlažno i prohladno vreme bilo je idealno za pojavu prouzrokovača bolesti, pre svega, bakterioza, plamenjače i niza drugih.
Taj hladan period nastavio se i u drugoj dekadi jula meseca, što je dodatno produžilo pojavu bakterioza i pseudomonas syringae, pogotovo u paprici, i značajno smanjio učešće prve klase u ukupnom prinosu za deset do čak trideset posto. To se odrazilo i u proizvodnji toploljubivih vrsta, poput bostana, lubenice, dinje, ne samo s aspekta fizioloških i biohemijskih procesa, već i s aspekta biosinteze i sakupljanja šećera, pa ove vrste nisu bile onako slatke kako bi trebalo da budu.
Zašto odustaju mali proizvođači
Mali proizvođači koji imaju proizvodnju u ratarsko-povrtarskom plodoredu, masovno napuštaju ovu proizvodnju, iz prostog razloga što ne mogu da budu konkurentni velikima. Osnovni razlog leži u tome da nemaju mogućnost skladištenja i čuvanja, ni kratkoročnog ni dugoročnog i onda svoje proizvode iznose na tržište u vreme velike ponude, kada je cena najniža, a time i profit najmanji. Cene su visoke nama u gradovima, jer ih diktiraju nakupci, ali poljoprivrednici ih prodaju po veleprodajnim cenama i njima su preniske. Mali poljoprivrednici ne mogu da budu konkurentni s velikim proizvođačima koji imaju celokupan, zatvoreni ciklus i sitem skladištenja, čuvanja, pakovanja i distribucije u periodu čak od šest do 10 meseci – odnosno do pristizanja svežeg povrća iz bašte ili plastenika.
Avgust je doneo sušu, i u ovom mesecu palo je svega 50 do 60 mm kiše, što je za 20 do 30% manje od proseka referentnog perioda. A u septembru je nastavljen sušni period, što nije karakteristično za Vojvodinu, gde je zabeleženo samo 20 mm padavina.
Tokom ovog meseca beležene su relativno visoke srednje dnevne i visoke srednje minimalne temperature, što je doprinelo ubrzanom sazrevanju toploljubivih kultura, pre svega paprike, paradajza, kultura koje imaju povećane zahteve za uslovima uspevanja, ali još uvek nije bilo pogodno za razvoj kupusnjača i korenastih povrtarskih vrsta. Zato je moralo da se pribegne dodatnom navodnjavanju, a zbog ovih relativno visokih temperatura praktično je bilo usporeno formiranje cvasti ili ruža kod karfiola i brokolija, kao i zavijanje glavica kupusa.
Na sreću, u oktobru su nas mimoišli rani mrazevi koji se dešavaju dvaput u referentnom periodu, ali smo zato imali „bablje leto“ praktično sve do Mitrovdana – idealne uslove za većinu korenasto-krtolastih povrtarskih vrsta, kao i za lukovičaste, jer su prosečne temperature bile znatno iznad 8 stepeni Celzijusovih, dok su srednje dnevne bile na nivou od 9 do 12 stepeni, što je pogodovalo većini povrtarskih kultura, pa čak i toploljubivih.
U oktobru je u proseku palo između 50 i 70 milimetara taloga, u zavisnosti od regiona, što je za ovaj mesec na nivou referentnog perioda, a i bilo je sasvim dovoljno za većinu povrtarskih kultura.
Manje insekata, a više korova i truleži
Bila je ovo specifična godina što se tiče proizvodnje na otvorenom polju. Kad su u pitanju lukovi, paprika, paradajz, voleli bismo da se ovakva godina ne ponovi, ali je za krompir ova vlažna i prohladna godina bila idealna, što se odrazilo i na njegovu trenutnu cenu. Dobro smo prošli i sa kupusom, karfiolom, brokolom, mrkvom, peršunom, paštrnakom, celerom, spanaćem, salatama i drugim povrtarskim vrstama koje imaju umerene zahteve za toplotom i vodom.
Godinu su karakterisale velike oscilacije između sušnih i vlažnih perioda, s tim da su ove godine i prosečne temperature bile relativno niske, izuzev u avgustu i septembru. Što se tiče padavina od marta do oktobra, one su na prosečnom nivou oko 430 mm i za nekih 10 posto su više u odnosu na referentni period, ali zbog ekscesa koji su se javili tokom juna, imali su gotovo dve trećine do sto posto više padavina u odnosu na referentni period. To je posebno nepovoljno, pošto biljke ne mogu da iskoriste tako mnogo padavina u toku jednog meseca.
U ovakvim godinama je smanjen napad većine štetnih insekata, ali bujaju korovi, što znači da su proizvođači imali većih troškova zbog njihovog suzbijanja. Vlaga je donela i truljenje biljaka, naročito kod lukova, kod kojih se gubici kreću od pet do preko trideset procenata, što zavisi i od sorte i od regiona. Bez obzira na to, imaćemo sasvim dovoljno luka za sopstvene potrebe, sve do pristizanja mladog luka krajem maja naredne godine.
Sledeća sezona je uveliko počela tokom septembra i oktobra i ko je uspeo na vreme da uradi kvalitetnu osnovnu obradu, poravna zemljište i zatvori zimsku brazdu, njegovo će zemljište dobro dočekati prolećne setve i eventualne padavine u predzimskom, zimskom i ranoprolećnom periodu. Takođe, potrebno je i pažljivo prihraniti zemljište, vodeći računa o tome koje količine i u kom rasporedu se unose u zemljište, kako bi biljka, kad se posadi, imala jednak „obrok“ u celom vegetacionom periodu. Ipak, pod osnovnu obradu dodaje se četvrtina do trećina hraniva, jer se ne zna kakva će naredna godina biti. Ako bude sušna ili umerena, lako je dodati preostalu količinu hranljivih materija, ali ako nam naredna godina bude kišna kao što je to bilo 2020, onda je teško u pet obroka od marta do oktobra rasporediti potrebne količine hraniva.
Iako smo svedoci promene klime i sve većeg broja umerenih leta punih kiše u suštinski sušnim godinama, poljoprivrednici se ne odriču tako lako povrtarskih kultura koje su navikli. Za to postoji više razloga.
Profesionalni proizvođači standardno se drže biljnih vrsta. Uglavnom biraju tolerantne prema prouzrokovačima bolesti, jer nema otpornih, ne može ih ni biti, a biraju i one koje će dati najveće prinose. Zato nastoje da negativne efekte umanje primenom agrotehničkih mera. Obrada, predsetvena priprema, međuredna obrada, odnosno kultivacija, nastiranje zemljišta, pre svega đubrenje i navodnjavanje – neutrališu taj negativan efekat. Profesionalni proizvođači pre svega fokusiraju na eliminaciju negativnih efekata, a ne na promenu vrste ili čak sorte kulture koju gaje. Razlog je jednostavan: za te vrste imaju rešen tehnološki proces proizvodnje, imaju liniju mašina, zaštite, a određenim specifičnim agrotehničkim merama smanjuju štetu na minimum. Slična je situacija i s malim proizvođačima, kao i s proizvodnjom u baštama i okućnicama. Proizvodnja u baštama raste, naročito u poslednjih nekoliko godina, jer ljudi žele da sebi obezbede hranu, pošto se ne zna šta će se dešavati u narednom periodu.
