БРЕСКВЕ У СРЕМУ ИСПЛАТИЛЕ СЕ ПРОЗВОЂАЧИМА
Породица Ћирић из Ривице у општини Ириг воћарством се бави четири деценије, а своју производњу заснивају на око 10 јутара земље где узгајају трешње, брескве, шљиве и јабуке, које су једине покривене мрежом због дужине трајања сазревања. Плодове свог рада износе на пијаце у Новом Саду, где су годинама уназад стекли поверење многобројних становника овог града.
Прве брескве су посадили 1981. године а данас највише гаје “ред хевен”, “глок хевен”, “маја”, “самерсет” и “калдези”, мада имају још сорти што раних, што каснијих, објашњава Гордана Ћирић из Пољопривредног газдинства “Ћирић”. Ове године су све сорте добро родиле. Једино је код старе сорте под називом “кардинал” нешто лошија слика, али и на тим стаблима има плодова.
Са седам, осам сорти берба не престаје
Сорта “ред хевен” је права цепача, што значи да се месо одваја од коштице. Такође, и “глок хевен” је лепа цепача и буде изузетно крупна, што се допада купцима на пијаци и једва их чекају. Нектарину “калдези” карактерише бело месо и лепа крупноћа, док се “самерсет” углавном користила за компоте. Ипак, сада се то ређе ради тако да се брескве углавном конзумирају у свежем стању – каже Гордана.
Препорука је да на већим површинама буде заступљено од 7 до 8 сорти бресака, које карактерише другачији редослед сазревања, са разликом од 10 до 12 дана. То произвођачима омогућава да у току целе сезоне берба плодова траје без прекида и да се најбоље искористи радна снага за бербу.
Бресква у пун род долази у петој или шестој години након садње, а рађа од дванаест до петнаест година. Што су сорте касније, месо им је све жуће и буде црвено око коштице која се лако одваја. Касније сорте су по правилу квалитетније и слађе, јер сазревају на јачем сунцу.
За брање бресака потребно је и одређено знање. Како и када то радити, прочитајте у наставку текста.
