Proređivanje cvetova i plodova je redovna i veoma važna pomotehnička mera koja se redovno primenjuje kod većine voćnih vrsta, a pogotovo kod jabuke i breskve. Na manjim površinama i kada je u pitanju manji broj stabala moguće je raditi ručno proređivanje plodova, ali kada je u pitanju veća površina, to se mora raditi hemijskim putem. Kod nekih sorti jabuke je česta pojava da stabla u pojedinim godinama rađaju obilno, a potom u pojedinim godinama počinju da rađaju neredovno. U godinama s velikim prinosima dobija se dosta nekvalitetna jabuka, s izuzetno malim procentom kvalitetnih plodova. Da bi stabla umereno rađala svake godine, neophodno je proređivanje plodova.
Kod sorti jabuke i kruške sa srednje krupnim plodovima na rodnoj grančici se ostavljaju po 2 ploda, a kod sorti s krupnijim plodovima po jedan plod. Kod jabuke se plodovi ručno proređuju posle junskog opadanja plodova. Prvo se uklanjaju zaraženi, deformisani, mehanički povređeni, a zatim sitni na kratkim grančicama i plodovi u senci.
Plodovi šljiva kod nas se veoma retko proređuju, mada bi to trebalo da bude redovna pomotehnička mera, pogotovo u sorti čija je namena za stonu upotrebu i sorti ranijeg vremena sazrevanja. Uklanjaju se blizanci, oštećeni i zaraženi plodovi, a zdravi se ostavljaju na mešovitoj grančici na razmaku 6–8 cm, a na kitici i cvetnoj grančici 1–2 ploda.
Breskva se proređuje posle opadanja neoplođenih cvetova i zametnutih plodova. Vrši se kontrola ostalih plodova i njihovo proređivanje ako ih ima više. Najpovoljniji rok za proređivanje plodova bresaka je na početku druge etape razvitka plodova (14 do 20 dana posle cvetanja), a kod sorti koje razvijaju partenokarpne plodove, pred početak zatvrdnjavanja koštice. Posle zatvrdnjavanja koštice, proređivanje plodova ne podstiče njihovu krupnoću. Plodovi se kidaju rukom ili im se seku peteljke neposredno ispod osnove ploda.
Prvo se proređuju rane sorte, zatim one koje su imale veliko zametanje plodova, a potom srednje i pozne sorte. Prilikom proređivanja prvo se izbacuju plodovi blizanci, oštećeni, zaostali u porastu i plodići sa zasenjenih mesta. Na umereno razvijenim mešovitim grančicama se ostavljaju 3 do 4 razvijena plodića, a na dužim mešovitim grančicama 5–6 plodića koji su izloženi svetlosti. Praktikuje se da se prilikom proređivanja plodova breskve ostavljaju plodovi na razmaku šake, ali je bolje proređivati plodove prema njihovom kvalitetu i same grančice na kojoj se nalaze plodovi. Zasada se breskva proređuje samo ručno – mada se i hemijsko proređivanje cvetova i plodića ispituje duži niz godina, još uvek nije pronađena dovoljno sigurna i pouzdana materija.
Da bi se razvili što krupniji plodovi, kajsije se proređuju ručno i hemijskim preparatima. Samooplodne sorte zameću 30–70% plodova i bez proređivanja im se drvo mnogo iscrpljuje, a plodovi su suviše sitni. Ukoliko se plodovi upotrebljavaju kao stono voće ili za kompote, onda bi bilo potrebno izvršiti proređivanje plodova. Najpovoljnije vreme proređivanja plodova kajsije je kada prođe opasnost od poznih mrazeva, ali pre početka zatvrdnjavanja koštice. Na mešovitim se ostavlja 5–8 plodova, na cvetnim grančicama 2 do 3, a na kiticama 1 do 2 ploda.
Na većim plantažama proređivanje kod jabučastih voćnih vrsta radi se u fazi cvetanja i precvetavanja, a kod koštičavih voćnih vrsta u fazi cvetanja. Najčešće se koriste koncentrovana đubriva ili jače doze okvašivača u fazi cvetanja, a za proređivanje plodića koriste se auksini ili sintetizovan citokinin benzil adenin.
R.D.J.
