Rasađivanje strukova paradajza, paprike i drugog povrća u mnogim baštama i povrtnjacima je već obavljeno ili je u toku, a mali baštovani u Molu, Adi i okolini, koji za svoje potrebe uzgajaju povrće na okućnicama, već su navikli i uzdaju se u rasad iz plastenika porodičnog gazdinstva Silvije Ugrnov iz Mola.
Dok su se intenzivno bavili proizvodnjom povrća nosilac gazdinstva bio je Dragan Ugrnov (55), međutim, kada se razboleo i morao u penziju, odustali su od proizvodnje povrća pa je u novim okolnostima gazdinstvo preuzela supruga Silvija, kojoj pomažu ćerka Sandra i sin Marko.
– Gazdinstvo je sada svedeno da dva plastenika i proizvodnju 12.000 struka rasada i u njemu bude raznih sorti paradajza i paprike, koji prispeju u maju za prolećno rasađivanje. Zbog hladnijeg vremena ove sezone sve malo kasni, ali nadam se da će sa toplijim vremenom prodaja biti sve bolja – kaže Silvija Ugrnov.
Ona naglašava, da se njoj i porodici proizvodnja rasada sviđa, zato što za relativno kratko vreme iz plastenika dolaze do prihoda za ulaganja u proizvodnju i uloženi trud.
– Proizvodnju rasada u plastenicima zasnivamo polovinom februara i prvi prihod pristiže u maju, a ako je vreme toplije i ranije. Za svega nekoliko meseci za prodaju mušterijama pristigne rasad, kao gotov proizvod, tako da uloženi novac i rad može da se naplati – objašnjava Silvija.
Mušterije za rasad su iz okoline, kojima se prodaja vrši na pijačnim tezgama u Molu i Adi, ili direktno od kuće, gde su stalne mušterije navikle da navrate. Dok se okolnosti nisu izmenile zbog Draganovog zdravlja, pa je morao u invalidsku penziju, porodica Ugrnov se profesionalno bavila proizvodnjom rasada i povrća, a sadašnji obim proizvodnje rasada je u odnosu na ranije više hobi, kojim se dopunjava porodični budžet. I Silviji i Draganu povrtarstvo je struka, pa mušterije imaju poverenje da je ono što od rasada iz plastenika Ugrnovih kvalitetno i da će dati očekivane plodove u njihovim baštama.
Za proizvodnju rasada u plastenicima Ugrnovih se koriste kvalitetna originalna semena, a i pomerili su i prilagodili je malim baštovanima koji povrće uzgajaju na malo za sopstvene potrebe na otvorenom. Ne rade ni približno toliko kao ranije, kada su proizvodnju zasnivali na veliko mnogo ranije i za gazdinstva za plasteničku proizvodnju povrća, pa je samo manji deo koji je preostajao prodavan na malo na pijacama.
Smanjenu proizvodnju su malo i vremenski pomerili što je smanjilo troškove za grejanje, ali ulagati u proizvodnju se mora, a Ugrnovi kao proizvođači rasada nisu nezadovoljni cenom koju postižu, iako ona već nekoliko godina stagnira. Od kvaliteta semena i proizvedenog rasada zavisi cena, pa po struku rasada postižu cenu od 40 do 50 dinara. Rasad se na početku sezone prolećnog rasađivanja povrća teže prodavao zbog hladnijeg vremena, pa je proizvođačima neophodno bilo ulaganje dodatnog truda na njegovom održavanju, dok prodaja nije krenula. Kašnjenje u rasađivanju uticaće da i paradajz i drugo povrće u baštama kasnije prispeju.
Dragan Ugrnov je dve decenije radio u povrtarskoj proizvodnji nekada moćnog ađanskoj PIK „Jožef Halas“ a posle privatizacije se posvetio povrtarstvu u porodičnom gazdinstvu, zahvaljujući podršci agronoma Radomira Supića koji je takođe radio u Kombinatu i pomogao im da se osamostale. Sve što je tržište zahtevalo nastojali su da proizvode koristeći znanje i iskustvo, najviše na hektar i po, jer su u proizvodnju ušli bez sopstvene zemlje pa su je uzimali u arendu i nastojali da intenzivnom povrtarskom proizvodnjom postižu što bolju zaradu.
– Sve što radimo već je napisano i provereno, pri čemu je izuzetno dragoceno iskustvo koje nam je u Poljoprivrednoj školi u Futogu prenosio profesor Stevan Nenadov koji je bio poznat povrtar. Praktično, sada su nam plastenici samo površine 90 kvadrata u dvorištu, a ranije smo rasad na veliko imali u plasteniku od 180 kvadrata sa grejanjem i imali proizvodnju povrća u plastenicima na oko 2.000 kvadrata. Mol je oduvek bio poznat po povrtarstvu, na pijacama u Novom Sadu, Beogradu i drugim mestima znalo se za molsku šargarepu i drugo povrće – podseća Dragan Ugrnov.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
