Svi odstranjeni delovi loze se iznose iz vinograda, popravljaju se nasloni, žica se zateže i primenjuje prvo, preventivno prskanje bakarnim preparatima.
Nedostatak vlage u zemlji odražava se na sve biljne kulture, pa i na vinovu lozu.
– U vinogradima su prisutni najrazličitiji insekti – gundelji, rutave bube, a već smo videli i pepeljastog grožđanog moljca, lobezije – upozorava enolog Siniša Ostojić. Insekti su se pojavili mesec dana pre nego što je to uobičajeno, i to u ogromnom broju.
Nakon rezidbe, što spada u red najvažnijih operacija kod uzgoja vinove loze, koja se obavlja u periodu mirovanja biljke, od novembra do marta, u vinogradu nastupa period takozvanog prolećnog umivanja. Sve odstranjene delove loze valja izneti iz vinograda, a popravljaju se nasloni, žica se zateže i primenjuje prvo, preventivno prskanje bakarnim preparatima, da bi se u začetku suzbile bolesti. Moglo bi se reći da je to faza kada se lozi pružaju svi uslovi da svom snagom krene u novi vegetativni ciklus.
Malčiranje pogoduje bolestima
Ostatke rezidbe pojedini vinogradari ne iznose nužno iz vinograda. Prema rečima enologa s Oglednog dobra za vinogradarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koje se nalazi u Sremskim Karlovcima, Siniše Ostojića, neki od vinogradara ostatke loze malčiraju i ostavljaju u vinogradu, kao vrstu đubriva. Ali, upozorava on, pri tom treba biti veoma oprezan:
-U slučaju malčiranja, infektivni potencijal od prošle godine sa vinove loze ostaje u vinogradu i time se povećava mogućnost napada bolesti. S druge strane, dosta ljudi iznosi ostatke iz vinograda, ali ih, nažalost, pali, umesto da ih iskoristi na neki drugi način. Vinova loza ima dobar energetski potencijal i pogodna je za proizvodnju peleta, na primer.
Pozni, martovski mrazevi, kako kaže Siniša Ostojić, nisu naškodili vinovoj lozi, jer su pupoljci bili zatvoreni, a temperature nisu bile takve da mogu da joj nanesu štetu.
– Za razliku od vinogradarstva, voćarstvo, pogotovo u nižim predelima, pretrpelo je znatne štete – ističe on. – U Karlovcima temperatura nije bila niža od minus dva, dok je u ravničarskim predelima bila minus 4,8 i trajala je šest sati. Nekada ni niska temperatura nije problematična ako kratko traje. Ova je bila i niska i dugotrajna, tako da su negde štete stoprocentne.
Naš sagovornik ukazuje na to da je prisutan nedostatak vlage u zemlji, što se odražava na sve biljne kulture, pa i na vinovu lozu i napominje da je lane u prvoj dekadi aprila ona bila 7 do 8 centimetara, a u isto vreme ove godine je tek krenula. U istom periodu prošle godine, kaže Ostojić, i korovi su bili u razvoju, a sada ni njih nema. Kiša je neophodna svim kulturama, tvrdi on i dodaje da će se desiti pravi bum u razvoju vegetacije čim padne.
Pojačana zaštita
– Deficit vlage oseća se svuda, pogotovo u ratarskim kulturama – naglašava Ostojić. – Mnogi čak razmišljaju da preoru žitna polja i seju nešto drugo. Sve padavine do sada bile su milimetar do tri, a za zalivnu normu, tek kiša od pet milimetara, odnosno pet litara po kvadratnom metru i više računa se kao delotvorna. Sve ispod toga samo pokrije prašinu. Neophodno je da dva-tri dana zaredom pada da bi se osetila korist. Ma koliko se mislilo da je zimus bilo dovoljno snega da obezbedi vlagu u zemljištu, u suštini nije tako. Deficit vlage prisutan je bio i tokom zime. On potiče još od prošle godine, a kada se ne sastave površinska vlaga i podzemne vode, nastaje problem.
Naš sagovornik nagoveštava da će se ove godine vinogradari boriti protiv još jednog neprijatelja loze. Reč je o insektima, koji se već sada pojavljuju u velikom broju. Kako kaže, bolestima odgovra vlažno i toplo vreme, a insektima toplo i suvo. Napad insekata, prema evidenciji s Oglednog dobra, enorman je.
-Pojavljuju se najrazličitiji insekti – gundelji, rutave bube, a već smo videli i pepeljastog grožđanog moljca, lobezije – kaže Ostojić. – Ovi insekti su se pojavili mesec dana pre nego što je to uobičajeno, i to u ogromnom broju. U Karlovcima i okolini dugo nije bilo problema sa tim grožđanim bubicama. Godinama se nisu koristili insekticidi za te leptiriće. Za petnaestak godina, koliko sam ovde, ne pamtim ovakvu najezdu. To nam govori da moramo da budemo spremni, da pratimo situaciju i da u pravom momentu reagujemo.
U maju lozu očekuje pojačana zaštita, pogotovo ako nastupi kišni period. Na red tada dolazi i lačenje. To je najvažnija mera takozvane zelene rezidbe, jer se pomoću nje određuje ukupan broj rodnih lastara, a samim tim i broj cvasti i grozdova na čokotu. Pristupa joj se kada zeleni lastari dostignu dužinu 20 do 30 centimetara. Ovom metodom se zapravo uklanjaju nerodni lastari. Mladi lastari se lako očenjuju, tako da se cela operacija može ručno obavljati. Na uzgojnim oblicima niskog stabla lačenje se i obavlja isključivo ručno. Postoji i mašinsko, ali u tom slučaju uklanjaju se samo oni lastari koji su se razvili na glavi čokota i vertikalnom stablu. Međutim, tada je potrebna ručna korekcija da bi se uklonili suvišni lastari na kracima, lukovima i kondirima.
Posle lačenja sledi provlačenje loze između žica, a tada se očekuje i njeno cvetanje.
Ćudljiva priroda
Iako se zna da ne postoje istovetne godine po svojim karakteristikama za razvoj biljaka, iskustva u poslednje vreme to samo potvrđuju, ali i pokazuju da su one sve specifičnije. Prošla godina je, prema rečima Siniše Ostojića, bila veoma zahtevna, s dosta kiše i visokim temperaturama, tako da je porast vinove loze bilo teško pratiti.
-Lane je vegetacija na početku bila ubrzana, i mi smo mislili da će sve sorte poraniti, neke bele sorte i jesu veoma rano stigle na rod, u skoro rekordnom roku – kaže Ostojić. – Međutim, kasnije se to nivelisalo, tako da smo „kaberne sovinjon“ brali u roku. Prošle godine je „rizling“ bran 20. avgusta, što ni najstarije glave ne pamte. Obično se on bere oko 10. septembra. Teško je predvideti razvoj situacije. Poslednjih šest do sedam godina su svaka za sebe specifične.