Jedan od izazova sa kojim se suočavaju proizvođači jagode jeste određivanje optimalnog vremena sadnje. Kada je u pitanju podizanje zasada na PE foliji to se može uraditi tokom svih letnjih meseci, ali se u praksi uglavnom primenjuje sadnja od početka jula do sredine avgusta i tako obezbeđuju maksimalni prinosi u prvoj godini. Međutim, poslednjih godina neki od proizvođača se opredeljuju za prolećnu sadnju – tokom aprila, sa favorizovanjem prvog plodonošenja već posle 50 do 60 dana (početkom juna). Drugi glavni rod se dobija sledeće godine na proleće (maj-jun).
Prednosti i mane
Prema navodima stručnjaka, kada se u obzir uzme činjenica da se prilikom prolećne sadnje, koja se obavlja tri meseca ranije, utroši više rada, vode za navodnjavanje i đubriva za ishranu jagode, postavlja se pitanje njene opravdanosti u odnosu na postignute prinose i potencijalne probleme, koji se mogu javiti naredne godine. Ako je, ipak, ona neizbežna, mora se početi što ranije, posle mrazeva, a pre kretanja vegetacije. Ne treba zapostaviti ni prednosti letnje sadnje. Pre svega, postižu se visoki prinosi, olakšava suzbijanje korova i smanjuje širenje virusnih oboljenja. Ovakva proizvodnja zahteva obavezno navodnjavanje. Dodatno, pre letnje sadnje jagode moguće je gajenje neke pretkulture, čime se ostvaruje izvestan prihod, što kod prolećne sadnje nije moguće ostvariti.
Proizvođači koji se opredele za jesenju sadnju treba to da urade od kraja septembra do sredine oktobra. Ako se zakasni, smanjuju se prinosi u narednoj godini i postoji opasnost da rani zimski mrazevi oštete živiće koji se nisu ukorenili.
Odabrati pravu sortu
Pored već postojećih privredno značajnih sorti u proizvodnji, proizvođači se suočavaju i sa izazovom stalnog uvođenja novih sorti i selekcija jagode. Prilikom njihovog odabira važno je podjednako zadovoljiti interese proizvođača, potrošača i prerađivača. Da bi se to postiglo, prednost treba dati sortama koje su ne samo visokoproduktivne, već daju i konstantno dobar kvalitet ploda, što ih čini prihvatljivim i za krajnje potrošače.
Na poslednjem savetovanju posvećenom jagodi održanom na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu moglo se čuti da je sortiment jagode ispoljio priličnu dinamiku tokom poslednje decenije, kada su najpre introdukovane sada već potisnute sorte elsanta, queen elisa, miss, dora i patty, sa izuzetkom sorte clery, koja je zadržala primat u proizvodnji do danas, a zatim poslednjih šest-sedam godina sorte arosa, antea, alba, asia i roxana, koje su u svojoj ponudi imali uvoznici sadnica iz Italije. S obzirom na vrlo intenzivan oplemenjivački rad u brojnim privatnim i državnim institucijama u Italiji, Holandiji, Francuskoj i Engleskoj, pored već pomenutih, poslednjih nekoliko godina su introdukovane i novije sorte: joly i dely (Italija), daroyal (Francuska), sonata, figaro, salsa i rumba (Holandija), florenca (Engleska).
BERBA U VIŠE NAVRATA
U zavisnosti od sorte sazrevanje jagode traje 15–30 dana. Zbog toga se berba obavlja u više navrata, odnosno svaki drugi, a u uslovima visokih temperatura i svaki dan.
U praksi se vreme berbe određuje na osnovu promene osnovne boje pokožice, čvrstoće i ukusa plodova. Ne treba zapostaviti činjenicu da plodovi ne dozrevaju naknadno, zbog čega ih valja brati neposredno pred ili u punoj zrelosti, što zavisi i od namene. Oni koji se rano uberu su kiselkasti, nemaju karakterističnu sortnu aromu i lepu boju. Ako se sa berbom zakasni, gube ukus i brzo propadaju.
Momenat berbe zavisi od čvrstine ploda. Tako se za sorte sa čvrstim plodovima preporučuje berba u punoj zrelosti, a za one sa manje čvrstim nešto pre pune zrelosti. U obzir se uzima i namena plodova. Oni koji su predviđeni za potrošnju u svežem stanju beru kada su čvrsti, svojstvenog sortnog ukusa i arome i imaju normalnu razvijenost i lep izgled. Ne treba zapostaviti ni udaljenost tržišta. Ako se jagode otpremaju na bliža tržišta, plodovi se beru potpuno zreli, a za udaljenija, kada transport traje više časova, berba je nešto ranija. Za preradu plodovi se beru potpuno zreli, ali ne i prezreli, zbog gubitka čvrstoće.
Proučiti klimatske i zemljišne uslove
Da bi se što bolje iskoristile mogućnosti jagode, pre podizanja zasada moraju se pažljivo proučiti klimatski i zemljišni uslovi područja. Ova vrsta dobro uspeva na blagim nagibima jer se tu ne zadržavaju suvišna vlaga i hladan vazduh, a spiranje zemljišta je svedeno na najmanju meru. Na južnim ekspozicijama sazreva ranije za oko deset dana nego na severnim, ali postoji opasnost od poznih mrazeva. Južne, odnosno toplije strane preporučuju se za veće nadmorske visine, dok su za niže predele pogodnije severne i severozapadne, jer po pravilu imaju više zemljišne vlage.
Visina prinosa i kvalitet plodova u velikoj meri zavise i od količine i rasporeda padavina u toku vegetacionog perioda. Ne treba zapostaviti ni činjenicu da najveće štete mogu da nanesu rani prolećni mrazevi. Jagoda je najugroženija u fenofazi cvetanja, kada može doći do velikih gubitaka u prinosu, naročito plodova iz prve serije koji su i najkomercijalniji. Zašita se može sprovesti na više načina. Jedan od njih je upotreba specijalne agrotekstilne tkanine, koja dodatno ispoljava i pozitivan uticaj na ubrzavanje fenoloških faza razvoja. Naročito se preporučuje kod sorti rane epohe zrenja u kombinaciji sa crnom malč folijom kako bi se uticalo na što raniji početak zrenja i obezbedio visok kvalitet plodova za svežu potrošnju.
Izbegavati sveže krčevine
Prilikom pripreme zemljišta mora se voditi računa o predusevu. Na svežim krčevinama, posebno višegodišnjih zasada, ne treba je saditi bez odmaranja zemljišta. Kao predusevi izbegavaju se malina, paradajz, repa, krompir, višegodišnje trave, jer posle njih ostaju prouzrokovači bolesti, nematode i brojni zemljišni insekti. Najbolji predusevi su pasulj, grašak, slačica, grahorica, bostan, ječam, ovas, raž. Ukoliko je u pitanju površina na kojoj je već gajena jagoda, potrebno je najmanje dve do tri godine naizmenično gajiti povoljne pretkulture da bi se potencijal zaraze u zemljištu smanjio.
U uslovima kada su na zemljištu prethodno gajene ratarske i povrtarske kulture, sa njegovom pripremom može se odmah započeti. Međutim, posle krčenja drvenastih vrsta priprema mora biti detaljnija i podrazumeva čišćenje i od najsitnijih ostataka. Najbolje bi bilo da zemljište miruje nekoliko godina i da se na njemu gaje biljke u plodoredu. U takvim uslovima manja je mogućnost da truležnice pređu na koren jagode.
Jagodu je najbolje saditi po oblačnom i tihom vremenu, a ako takvih uslova nema, nastojati da sadnice budu što manje izložene suncu. Kvalitetna sadnja podrazumeva postavljanje živića na određenu dubinu, pravilan raspored žilica i dobar kontakt korena sa zemljom, bez tzv. vazdušnih čepova. Povlačenjem živića proverava se da li je pravilno posađen. Ukoliko se on tom prilikom iščupa, sadnju treba popraviti. Posle dužeg transporta živiće treba osvežiti orošavanjem ili držanjem žila u vodi. One koji ni posle ove mere nemaju svežinu ne treba saditi. Svaki živić valja pojedinačno pregledati. Važno je da nema oštećenja centralnog pupoljka, listova ili korenovog sistema. Pre sadnje osušene, oštećene i stare listove treba odstraniti, suve žile skratiti do svežeg dela, a ostale za trećinu.
Uvoditi savremene tehnologije
Prema navodima stručnjaka, jedan od važnih preduslova intenziviranja proizvodnje jagode predstavlja primena savremene tehnologije gajenja. Ona se zasniva na formiranju gredica, njihovom zastiranju polietilenskom (PE) folijom i instaliranju sistema za zalivanje. Prednosti gajenja jagode na PE foliji su u obezbeđivanju ranijeg vremena sazrevanja, dobrog kvaliteta plodova, njihove dobre tržišnosti i olakšanog plasmana. Ovaj način proizvodnje proizvođači prihvataju iz više razloga: raznovrsnost folija (crne, srebrnobraon, bele, zelene i providne), visok stepen mehanizovanosti podizanja zasada, veći prinosi i brz povratak uloženih sredstava.
U proizvodnim zasadima u našoj zemlji najzastupljeniji sistem je gajenje u dvoredima na gredicama, koje se zastiru PE folijom širine 120 centimetara sa dva reda otvora prečnika šest do osam centimetara (cik cak raspored). Rastojanje sadnje je 30 d` 30 centimetara. Udaljenost od centra jedne do centra susedne gredice iznosi 150 centimetara, tako da se po jednom hektaru dobije 60 gredica, a ukupan broj biljaka potreban za zasnivanje hektara zasada je 40.000. Kod nekih bujnijih sorti zapaženo je da se gajenjem u dvoredima (posebno u drugoj godini plodonošenja) javlja nedovoljna provetrenost bokora, što uslovljava povećanu infekciju patogenom Botrytis cinerea Pers.
Stručnjaci smatraju da je uvođenje jednoredog sistema gajenja jedno od mogućih rešenja kod sorti koje imaju robustniji bokor i visok rodni potencijal(joly, alba, brilla, capri i dr.). Kod ovog sistema gajenja udaljenost od centra jedne do centra susedne gredice iznosi 120 do 130 centimetara zavisno od mašine koja ih pravi. Broj gredica po hektaru je nešto veći (oko 80) u odnosu na dvoredi sistem. Najčešće se koriste perforirane folije sa rastojanjem između otvora od 18 centimetara, odnosno živići se sade po sredini gredice na udaljenosti od 15 do 20 centimetara. U ovakvim uslovima za podizanje hektara zasada potrebno 41.000–43.000 biljaka.
Kvalitetan sadni materijal
Postoje različiti načini gajenja jagode u plastenicima i drugim vidovima zaštićenog prostora. Najjednostavnijom i ekonomski najracionalnijom smatra se primena standardne tehnologije gajenja na gredicama uz obavezno zastiranje PE folijama i instaliranje sistema za navodnjavanje.
Osnov uspešne proizvodnje jagode je i kvalitetan, sortno čist i zdrastveno ispravan sadni matrijal. Za sadnju se preporučuju sertifikovane sadnice, odnosno potpuno zdravi i što bolje razvijeni živići, sa očuvanim centralnim pupoljkom i dobro razvijenim korenom. Važno je i da potiču od autentičnih, selekcionisanih i garantovano zdravih matičnih biljaka.
Naši proizvođači jagodu najviše sade na otvorenom polju kao čistu kulturu, što ima dosta prednosti. Olakšane su nega, zaštita i upotreba mehanizacije, veći je prinos i kvalitet plodova. Međukultura može biti samo u mladom, tek podignutom voćnjaku, u kojem se vrste i sorte gaje na većem rastojanju. Pri tome se vodi računa o zaštiti, a redovi jagoda moraju biti dovoljno udaljeni od stabala da im ne bi oduzimali hranu i vodu, a samim tim ih ometali u porastu. Na okućnici se sadi u kombinaciji s povrćem, najčešće salatom, ranim kupusom i niskom boranijom, ali samo u proleće i na dobro pripremljenom zemljištu.
S. Malinović
Dobro jutro broj 542 – Jun 2017.
