– Kako stvari stoje, kada bi cela Srbija proizvodila samo organsku hranu, ne bi bilo problema s njenim plasmanom, pre svega na inostrano tržište – ovako je prokomentarisao neprekidan rast njenog izvoza iz naše zemlje Branislav Gulan, agrarni analitičar i član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. On smatra da za ovakav stav ima dobre osnove, jer je vrednost izvezene organske hrane iz Srbije prošle godine dostigla 19,6 miliona evra. On je rekao da se proizvodnjom organske hrane u Srbiji bavi tek oko 2.000 proizvođača, na nešto manje od 15.000 hektara oranica.
– Lako se može izračunati da je učešće organske u ukupnoj proizvodnji još uvek nisko i iznosi tek 0,44 odsto, a najveće površine u prošloj godini bile su pod žitaricama, sa 32 odsto. Pod voćem je bilo 22, a industrijskim biljem 20 odsto površina. Kada se uporede vrednosti izvoza i obuhvaćene površine, jasno je kakve prednosti donosi organska proizvodnja. Zato i ne čudi što je interesovanje za nju primetno veće iz godine u godinu – objasnio je Gulan.
On takođe navodi da se organski prozvodi najviše izvoze u zemlje EU, a skoro celokupan izvoz čine smrznuto i sušeno voće, najviše maline.
– Najviše hrane izvezeno je u Nemačku i Holandiju, kao i SAD. Zato smatram da je ovo šansa koja bi morala da se iskoristi – naglasio je Gulan. On tvrdi da se i tržište Srbije budi kada su u pitanju organski proizvodi, do te mere da je u nekim marketima učešće organske hrane, među voćem i povrćem, stiglo i do četvrtine ukupne ponude.
– Po pravilu, organski proizvodi su u Srbiji skuplji. Cene jesu više, ali je i kvalitet dobar, i reč je o hrani koja ne sadrži hemikalije. Upravo ova činjenica mnoge kupce opredeljuje za njihovu kupovinu, bez obzira na cenu koja je za pojedine artikle i pet puta viša. To je određeno tržište, gde je kvalitet ključ uspeha i organska hrana bi mogla da bude odlična prilika za našu zemlju – rekao je Gulan.
Proizvođač organskog povrća Vladimir Vozar iz Kisača, koji trenutno obrađuje 15 hektara zemljišta sertifikovanog za organsku proizvodnju, takođe potvrđuje da interesovanje za njegove proizvode raste. Ipak, do sada se nije upuštao u izvozne poslove.
– Imao sam ozbiljne ponude da izvozim, i to na različita tržišta – od Rusije, preko Nemačke, Austrije, do Švajcarske i Belgije. Poslednje ponude stigle su nam iz SAD i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i njih smo odbili, pre svega zbog toga što je procedura komplikovana. Moramo da imamo posrednike, a to dovodi do nesigurnosti prilikom plaćanja. Takođe, imamo stabilno tržište i dobre kupce u Srbiji, prema kojima imam obaveze, tako da nisam mogao da dopustim „izlet“ u vode izvoza – rekao je Vozar.
S druge strane, on dodaje da količine robe u organskoj proizvodnji nisu velike, i tu teško može da se govori o šleperima, kao što je to slučaj u uobičajenoj proizvodnji. Ovde se gaji široka lepeza proizvoda, ali u relativno malim količinama, da bi na taj način bile podmirene potrebe najrazličitijih kupaca.
– Za izvozne poslove morao bih da povećavam površine, a to podrazumeva veliko ulaganje, ali i veći broj radnika. Problem je i njihovo angažovanje, jer organska proizvodnja podrazumeva visok procenat ručnog rada. Kod nas je i pored dobrih uslova sve teže obezbediti dovoljan broj radnika – objasnio je Vozar.
On ističe da je pored celog niza raznih salata, po kojima je poznat, paletu proizvoda proširio i sve traženijom šargarepom.
– Dobijamo oko 20 tona šargarepe, što je u odnosu na uobičajenu proizvodnju mala količina, ali, s druge strane, mora se imati u vidu da je ovo organski proizvod. Sada je, kao i ostale proizvode, plasiramo u najveće trgovačke lance u Srbiji, ali pored toga imamo i tezge na dve pijace u Novom Sadu, sa kojih smo „ušli u posao“ i upravo zbog toga ih i ne napuštamo – objasnio je Vozar.
Sertifikati
Da bi se započela organska proizvodnja, potrebno je da se zemljište na kojem se gaji sertifikuje, a taj proces traje od jedne do tri godine, koliko je potrebno da se ono „očisti“. Ministarstvo poljoprivrede utvrdilo je spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija u ovoj godini, a tu delatnost obavljaće „Organic Control System“ iz Subotice i TMS CEE Beograd, „Control Union Danube“, „Ecocert Balkan“, Centar za ispitivanje namirnica i „Ecovivendi“ iz Beograda.
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
