Na Forumu organske proizvodnje u Selenči 250 gostiju iz više evropskih zemalja. – Međunarodni poslovni susreti imaju za cilj da dodatno pomognu preduzećima da lakše i brže dođu do domaćih i ino-partnera – kaže za „Dobro jutro“ predsednik Centra za organsku proizvodnju Jozef Gašparovski. – Danas je u ovom bačkom selu najbolje organizovan klaster iz oblasti organske poljoprivrede u regionu, čije su članice preduzetničke organizacije koje u tom sektoru upravljaju najvećim kapitalom, imaju najveći potencijal za dalji razvoj i najveće prisustvo na tržištu u regionu
Daleko je Srbija od evropskog proseka u proizvodnji organskih proizvoda i po broju hektara pod organskim usevima, ali svakako sve je više proizvođača koji se bave ovom vrstom poljoprivrede, razvijajući nove preduzetničke, socijalne, ekološke, pa i filozofske aspekte života, idući pri tome u korak sa svetskim trendovima.
Ako organska hrana u dogledno vreme za mnoge ovdašnje poljoprivrednike i potrošače postane imperativ, za to će u velikoj meri biti zaslužan Centar za organsku proizvodnju u Selenči (COPS). Već sada, kada se u Srbiji pomene organska branša, mnogima, naročito Vojvođanima, prva asocijacija je upravo ovo malo bačko mesto. U toj oazi zdrave hrane, kao rezultat organizovanja i okupljanja vojvođanskih proizvođača koji su uplovili u ove vode, nastao je COPS, organizacija koja danas okuplja 217 članica – od proizvođača evropskog kalibra kakav je “Global sid” (Global Seed), koji u Čurugu ima najveću farmu organskog mleka u Evropi, preko trgovinskih kuća poput “Univereksporta”, do malih gazdinstava. Baštineći iskustvo svojih članica, znanje struke i nauke, udruženje je preraslo u instituciju referentnu za tu poljoprivrednu delatnost, ne samo u Srbiji, već i celom regionu. Danas je to najbolje organizovan klaster iz oblasti organske poljoprivrede u regionu, čije su članice preduzetničke organizacije koje u tom sektoru upravljaju najvećim kapitalom, imaju najveći potencijal za dalji razvoj i najveće prisustvo na tržištu u regionu.
Susret struke i nauke
Poslednjeg petka u septembru, Selenča je bila domaćin 12. foruma organske proizvodnje, kojem je prisustvovalo oko 250 gostiju iz naše, komšijskih i nekoliko evropskih zemalja. Ove godine tema međunarodnog stručnog skupa bila je sertifikacija organskih proizvoda, odnosno regulatorni i pravni okvir kojim se kod nas i u zemljama regiona i EU uređuje to važno pitanje za sve koji su u ovoj branši.
Na panel diskusiji u kojoj su učestvovali predstavnici Minstarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, poljoprivrednici i predstavnici kontrolnih kuća, bilo je reči o postupku dobijanja neophodnih sertifikata, novim zakonskim rešenjima i problemima koje proizvođači u tom pogledu imaju.
Uz plenarni deo Foruma i panel diskusiju, organizovani su i Međunarodni poslovni susreti AgroOrganicB2B. Teme ovih biznis susreta, jedinstvenih u regionu kada je o organskoj proizvodnji reč, bile su raznovrsne.
– U “bi tu bi” susretima učestvovale su firme, organizacije, istraživačke i naučne kuće, univerziteti i proizvođači iz nekoliko evropskih zemalja. Tražena je zajednička, poslovna reč i sklopljeni su dogovori o proizvodnji i trgovini organskom hranom i pićem, semenima i sadnim materijalom, zaštitnim sredstvima, poljoprivrednim mašinama i opremom, o inovativnim tehnologijama… Međunarodni poslovni susreti imaju za cilj da dodatno pomognu preduzećima da lakše i brže dođu do domaćih i ino-partnera u okviru Foruma i nastojimo da podstaknemo poslovnu saradnju izraženu kroz veći obim razmene proizvoda sa inostranstvom, kroz povezivanje proizvodnje, zajednička ulaganja i nastupe na trećim tržištima. Takođe, i saradnju u oblasti razmene znanja i tehnologije i posebno u unapređenju konkurentnosti kroz zajedničko učešće u nacionalnim i evropskim programima i fondovima – kaže za „Dobro jutro“ predsednik Centra za organsku proizvodnju Selenča Jozef Gašparovski.
Prema njegovim rečima, i poslednji veliki susret biznisa, struke i nauke u Selenči, pokazao je da ova organizacija opravdava misiju i zadatke koje je pred sebe postavila, a koji se temelje na njenoj edukativnoj, informativnoj, inovativnoj, istraživačkoj i povezujućoj funkciji.
Odavde kreću i veliki evropski projekti
Centar za organsku proizvodnju nosilac je „Organik bridža“ (Organic Bridge), najvećeg prekograničnog projekta u oblasti organske poljoprivrede koji finansira Evropska unija, a realizuju ga partnerske organizacije u Srbiji i Hrvatskoj – pored COPS-a, “Teras” iz Subotice, Grad Valpovo i agencija “Tera Tehnopolis” iz Osijeka.
– Projekat „Organik bridž“ vredan je 550.000 evra, traje dve godine u okviru IPA prekograničnog programa Hrvatska – Srbija. Neke od aktivnosti su uspostavljanje centra za ekološku proizvodnju s edukacijsko-proizvodnim poligonima za proizvodnju i preradu voća i povrća, te edukacije i savetovanja proizvođača radi unapređenja proizvodnog procesa, uvođenja inovacija u preradu voća i povrća, unapređenje marketinga… – kaže Gašparovski.
Nakon Selenče, “Organik bridž” predstavljen je i u Hrvatskoj, najpre u Valpovu, a potom i u Šibeniku, na “Evropskim danima saradnje”, koje organizuje Agencija za regionalni razvoj Republike Hrvatske. Ova Agencija realizuje Intereg IPA program prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija za finansijsko razdoblje 2014–2020, koji obuhvata područje na kojem živi 2,3 miliona stanovnika, a “Organik bridž” je jedan od 24 projekta finansirana iz EU budžeta u okviru ovog programa.
– Mladi poljoprivrednici koji se već bave ovom vrstom poljoprivrede ili nameravaju da pokrenu organsku proizvodnju edukuju se u Selenči prema obrazovnoj šemi Farmerske škole – FFS (Farmer Field School) i Poslovne škole – BFS (Business Field School), koja podrazumeva teorijsko i praktično učenje, eksperimentisanje i upotrebu novih tehnologija i inovacija, da bi se unapredile njihove veštine i znanja. Kada je o poljoprivrednoj proizvodnji reč, oblasti koje se proučavaju u školi za farmere su osnove agroekologije, osnove biljne proizvodnje, biobašte, pčelarstvo, poljoprivreda i ruralni razvoj… – objašnjava Gašparovski. – Kroz jednako važan segment ovog koncepta obrazovanja – preduzetništvo, mladi poljoprivrednici uče i o pravnim oblicima preduzetništva, sa naglaskom na poljoprivredu, ekonomskoj analizi poslovanja, troškovima, cenama, mogućnostima finansiranja startapova, poreskim pitanjima, tržištima, mogućnostima organizovanja, subvencijama… Celovit preduzetnički pristup, uz znanja o organskoj proizvodnji, omogućiće im razvoj sopstvenih inicijativa i poslova i bolje uslove za ostanak i život u ruralnim područjima.
Inače, jedan od najvažnijih rezultata svih ovih aktivnosti je prenos iskustava i znanja zemalja Višegradske grupe – V4, u oblasti organske proizvodnje mladima koji žele da počnu svoj posao u oblasti organske proizvodnje, ali i promocija i unapređenje uslova za bavljenje ovom proizvodnjom u našoj zemlji, Bosni i Hercegovini, kao i Moldaviji.
“Farm inkubator” uz pomoć norveške
Jozef Gašparovski podseća na to da u okviru COPS-a funkcioniše i “Farm inkubator”, uspostavljen uz pomoć Ambasade Norveške. Reč je, kako kaže, o pravom preduzetničkom inkubatoru, jedinstvenom po tome što je smešten na njivi, na parcelama u potpunosti opremljenim za organsku poljoprivredu. U sklopu inkubatora su osam parcela i dva plastenika, zemljište je sertifikovano, uspostavljen je sistem za navodnjavanje kap po kap, a pored toga što proizvođači, odnosno stanari inkubatora u svakom trenutku mogu da računaju na stručnu pomoć eksperata, dobijaju i sertifikovano seme i sadni materijal, ekološka đubriva, preparate, alat, kao i mogućnost plasmana dela onog što proizvedu.
Srbija dobila prvi istraživački eko-centar
Srbija je nedavno dobila prvi istraživački centar u sektoru organske proizvodnje koji će imati regionalni značaj i biti primer praktične primene naučnih i inovativnih rešenja radi povećanja efikasnosti i konkurentnosti ove vrste poljoprivrede u našoj i okolnim zemljama. Reč je o Centru za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi (Eko-agri centar), čiji su osnivači Centar za organsku proizvodnju Selenča, Kreativno-edukativni centar i Arhus centar iz Novog Sada. Eko-agri centar osnovan je u okviru projekta “Organik bridž”.
U ovoj jedinstvenoj kući nauke i izvrsnosti na delu će biti najnoviji istraživački rezultati u organskoj poljoprivredi, a kako u razgovoru za “Dobro jutro” naglašavaju predstavnici tri osnivačke organizacije, sve to doprineće razvoju mikro, malih i srednjih organskih proizvođača i celog regionalnog tržišta ovih proizvoda. Buduće aktivnosti biće, vele, usmerene i ka stvaranju jače saradnje sa institucijama Evropske unije. Sedište svih tih dešavanja biće u Selenči, a fokus je na infrastrukturnom opremanju zgrade istraživačkog centra.
– Osnovali smo ovu organizaciju radi razvoja i unapređenja organske proizvodnje koja je prijateljski nastrojena prema životnoj sredini kroz razvoj novih inicijativa, razmenu informacija i povećanja profita svih članica Eko-agri centra – kaže Darija Šajin, predsednica Arhus centra Novi Sad. Objašnjava da će u sastavu Eko-agri centra funkcionisati sektor za razvojno-istraživačku delatnost, sačinjen od predstavnika škola, fakulteta, instituta, istraživačkih ustanova, kao i sektori za informacije i edukacije, upravljanje projektima i međunarodnu saradnju…
– Stalni rast tražnje za organskim proizvodima u svetu ukazuje na to da ovaj proizvodni metod može biti veoma profitabilan ukoliko se na pravi način koriste prirodni resursi, znanje i proizvodno iskustvo. Proizvođači i potrošači širom sveta uviđaju ekonomske i ekološke prednosti ovog vida poljoprivrede – kaže Darija Šajin. – I pored toga što se i dalje vode rasprave o tome da li je organska hrana bolja od konvencionalne, prihodi od prodaje organskih proizvoda u odnosu na 1999. godinu su povećani skoro pet puta, a predviđa se da će ovaj rast biti nastavljen i u narednom periodu. Svest o zdravoj hrani i zdravom životu povećala je interesovanje za organske proizvode. I sama proizvodnja je zabeležila izuzetan rast, ali nedovoljan u odnosu na potražnju, što daje velike mogućnosti ovom sektoru poljoprivrede.
Pomenimo i ovo: prema novouspostavljenom sistemu prikupljanja podataka, u periodu od pet godina, između 2010. i 2015, površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji je povećana za 250 odsto, uključujući porast od 60 odsto samo u 2015. godini, kada je dostigla preko 15.000 hektara. Sektor ima brz i nezaustavljiv rast, a potrebe za izvozom su tolike da kad bismo celu Srbiju pokrili organskom hranom, verovatno bi sve izvezli bez problema – ocenjuju stručnjaci.
Škola za mlade farmere
U Selenči je u toku još jedan značajan evropski projekat koji obuhvata treninge za stotinu mladih poljoprivrednika, organskih proizvođača iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a njihovi učitelji prošli su ove godine obuke u istraživačkim i razvojnim centrima u Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj. Ova jedinstvena „škola za mlade farmere“, najveća u ovom delu Evrope, organizuje se u okviru “Podrške aktivnom socijalnom uključivanju i osnaživanju mladih kroz razvoj centra za učenje u oblasti eko-proizvodnje”, čiji nosilac je Centar za organsku proizvodnju. Projekat finansira Višegradska grupa, a jedna od najznačajnijih aktivnosti je formiranje zajedničkog Centra za učenje u oblasti eko-proizvodnje u regionu Zapadnog Balkana i Moldavije.
U Austriju po najbolja iskustva
Organski proizvođači iz Srbije i Hrvatske, njih 70, boravili su, u sklopu projekta „Organik bridž“, nedavno u Austriji, zemlji s najvećim površinama pod organskom proizvodnjom u EU, jer čak na 20 odsto ukupnih oranica proizvođači uzgajaju useve bez primene pesticida i mineralnih đubriva.
U okviru putovanja realizovana je poseta farmi Adamah biohof u mestu Glinzendorf, koja je specifična po tome što organsku proizvodnju organizuje na čak 140 hektara, a to je mnogo, čak i za austrijske uslove. Ova farma inače nije nova i postoji već generacijama, međutim, kad su njome počeli da upravljaju, najmlađi naslednici doneli su odluku da proizvodnju sa dotadašnje konvencionalne potpuno preorijentišu na organsku. U početku je postojala bojazan kako će ovo imanje funkcionisati u organskom sistemu, međutim vreme je pokazalo da je to bila dobra odluka, i s ekonomskog, i sa aspekta brige za zdravlje zaposlenih, potrošača, ali i očuvanja životne sredine.
Danas se na Adamah biohof farmi proizvodi više od 50 različitih biljnih vrsta, a robu manjim delom prodaju putem velikih trgovinskih lanaca, dok se veće količine isporučuju direktnom dostavom kupcima u krugu od 300 kilometara od farme.
Slađana Gluščević, urednica portala Agrosmart
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.
