Ukoliko želite da sačuvate ili umnožite omiljenu voćku, to možete uraditi setvom njenog semena. Međutim, stručnjaci napominju da ne treba zapostaviti činjenicu da se takve voćke razlikuju od “majke”, da kasnije prorode i uglavnom imaju lošiji kvalitet plodova. Ovaj način razmnožavanja danas se najviše koristi za proizvodnju generativnih podloga, odnosno sejanaca, na koje se kaleme plemenite sorte voćaka.
Za ovu namenu seme treba da potiče sa umatičenih, dobro razvijenih voćnih stabala. Važno je i da redovno rađaju i imaju izraženu otpornost na mraz, bolesti i štetočine. Iz plodova breskve, kajsije, šljive i oraha izdvaja se ručno, a kod trešnje, višnje, magrive i džanarike to se radi ispiranjem. Kada su u pitanju jabuka, kruška i dunja, plodovi se prvo izmuljaju posebnim muljačama, a zatim se seme ispira korišćenjem sita.
Naknadno dozrevanje u supstratu
U svakom slučaju, plodovi moraju biti potpuno zreli. Nije dobro da se duže drže na gomili jer se smanjuje klijavost semena. Takođe, ni seme ne sme dugo stajati u vodi, posebno ne u toploj. Posle izdvajanja, ono se suši na promajnom mestu u tankim slojevima, koje treba često mešati.
Seme izvađeno iz plodova ne može odmah da klija. Ono mora da prođe kroz period naknadnog dozrevanja, što se postiže tzv. metodom stratifikovanja. To podrazumeva držanje semena u pogodnom supstratu na temperaturi od oko 5°C, uz umerenu vlažnost i dovoljno kiseonika. U našim uslovima ovaj period kod jabuke i kruške traje 90, džanarike, trešnje i magrive 100, vinogradske breskve 80 do 110, kajsije 60 do 80 i oraha i badema 60 do 70 dana.
Kao supstrat može da se koristi sitan i čist rečni pesak, granuliran treset, drvena strugotina… Obično se stratifikovanje obavlja u sanducima po slojevima: sloj supstrata, pa sloj semena i tako naizmenično, da bi na kraju površina bila prekrivena slojem supstrata. Debljina slojeva peska je oko 6 do 8 centimetara, a semena 5 do 8 kod oraha, breskve, šljive, 3 do 5 kod trešnje, magrive i džanarike i 1 do 2 centimetra kod jabuke i kruške. Mešanje semena i supstrata obično se upotrebljava prilikom stratifikovanja semena koštičavih voćaka. U ovom slučaju seme koštičavog voća i supstrat potrebno je dobro izmešati u sloju do 20 centimetara debljine.
Setva u jesen ili u proleće
Setva semena obavlja se u jesen ili u proleće. Obično se jabučaste voćne vrste seju u proleće posle stratifikovanja, a koštičave i jezgraste u jesen, i to najbolje do kraja oktobra. Dubina setve za jabučaste vrste treba da iznosi 2 do 3, koštičave 3 do 6, lešnik 5 do 6 i za kesten i orah 7 do 9 centimetara. Na težim zemljištima seme se seje pliće, a na lakšim dublje.
Nega sejanaca sastoji se u redovnom kopanju, prihranjivanju, navodnjavanju (ako nastupi sušni period) i zaštiti od prouzrokovača bolesti i štetočina. Posle završetka vegetacije, u drugoj polovini oktobra ili u novembru, a pre prvih jačih mrazeva, sejanci se vade, a potom klasiraju na osnovu razvijenosti korenovog sistema i prečnika korenovog vrata. Prvoj klasi pripadaju oni koji imaju dobro razvijen korenov sistem i debljinu korenovog vrata kod jabučastih 5 do 6 i kod koštičavih 3 do 4 milimetra.
Najbolje je da se sejanci odmah posle vađenja sade u rastilo (mesto gde se sadi podloga radi kalemljenja), a ako to nije moguće, onda ih treba utrapiti.
S. Malinović
Dobro jutro broj 558 – Oktobar 2018.
