Ren je višegodišnja povrtarska vrsta, koja na jednom mestu može da ostane i 20 godina, a sposobnost nakupljanja visokoosmotski aktivnih materija u podzemnim vegetativnim organima omogućava mu uspešno prezimljavanje. Gaji se van plodoreda i može se koristiti više godina. U najnovijim tehnologijama proizvodi se u jednogodišnjem ciklusu, jer ne donosi seme ili, ako ga donese, ono nema nikakvu biološku vrednost, te se razmnožava sadnjom reznica.
Piše: Prof. Dr Žarko Ilin
U ishrani se koristi, uslovno rečeno, podzemno stablo rena koje je mesnato i u donjem delu razgranato. Ovo stablo je debljine od 3 do preko 6,5 cm i dužine od 20 do 40 cm. Ima specifične zahteve za uslovima uspevanja, a u ishrani se koristi u svežem stanju, prerađen, dok se listovi koriste kao dodatak za mariniranje različitih vrsta povrća.
Antibiotik za svaki dan
To je izuzetno kvalitetno i cenjeno povrće, posebno u slovenskim zemljama. Visoke je hranljive i energetske vrednosti, s antibakterijskim efektom. Zbog toga bi ga u ishrani trebalo koristiti čitave godine, svakodnevno, bar jednu do dve kafene kašičice u prilogu glavnom jelu.
Ima visok sadržaj ugljenih hidrata, ali i proteina s esencijalnim aminokiselinama. Od mineralnih materija dominira kalijum. Ima visok sadržaj jabučne kiseline, koja mu daje specifičnu aromu, jer je odnos jabučne kiseline i šećera veoma povoljan. Takođe, ima visok sadržaj eteričnih ulja, glikozida, koja deluju antibakterijski, zbog čega se preporučuje u vreme virusa, kada nam je imunitet ugrožen. Povišen mu je i sadržaj celuloze: ona nije direktno svarljiva u našem organizmu, ali je izuzetno značajna zbog prometa materija u crevnom traktu, jer daje osećaj sitosti i doprinosi boljem čišćenju creva.
Visok sadržaj suve materije, u proseku oko 23 posto, svrstava ga po vrednosti uz visokokvalitetne sorte krompira. Ima znatno manji sadržaj vode od ostalog povrća i on iznosi oko 77 posto, a visok sadržaj proteina – oko 3,1 g na 100 g rena. Sadrži i masti 1,7 g u 100 g sveže materije i šećer – oko 1,8 g na 100 g sveže materije. Ima dosta vitamina, pre svega tijamina, odnosno vitamina B1, riboflavina, odnosno vitamina B2, kao i niacin. Ren ima najviši sadržaj vitamina C od svih povrtarskih vrsta, i to 95 mg na 100 g sveže materije. Zato se i preporučuje u ovo vreme, kada su prirodni izvori vitamina vrlo oskudni.
Ren je visokog sadržaja mineralnih materija, najviše kalijuma, u proseku 420 mg na 100g sveže materije, kalcijuma – 150 mg na 100 g pa prevenira osteoporozu, kao i magnezijuma – 81 mg na 100 g, fosfora, gvožđa i natrijuma.
Seme mu ne klija, raste iz reznica
Stara je povrtarska vrsta i gaji se praktično u celom svetu. Ne postoje posebne sorte rena, već su one dobile nazive po lokalitetu na kojem se ren gaji. Tako razlikujemo hamburški, bugarski, segedinski, novosadski, bački ren.
Ima dobro razvijen i moćan korenov sistem i pojedini korenovi prodiru u dubinu čak i do 3 m. Podzemno stablo ima veliki broj spavajućih pupoljaka i to je razlog zbog kojeg se delovi podzemnog stabla ili sekundarni izbojci koriste za dalju reprodukciju.
Ren je stranooplodna biljka. Cvetno stablo može da se pojavi po prolasku stadijuma jarovizacije u drugoj godini života: ono će biti visoko 30 do 40 cm, češće 50 do 60 cm, maksimum do 150 cm. Nosi cvetove tipične građe za familiju kupusnjača. U pojedinim regionima može doći do oplodnje i obrazovanja veoma sitnog semena, ali ono praktično nema nikakvu upotrebnu vrednost, jer ne klija. Zato se za reprodukciju koriste isključivo vegetativni organi.
Prve godine stablo formira bujnu vegetativnu masu, listovi su izrazito krupni, dugi od 40 pa čak do 100 cm, široki od 10 do 25 cm. Elipsastog su oblika, s nazubljenim ivicama. Donji listovi su mnogo krupniji od gornjih. Druge godine, nakon jarovizacije, iz rozete izrasta cvetonosno stablo koje je obraslo sitnim listovima. Nakon oplodnje, cvetno stablo obrazuje 300 do 500 semenki u jednom gramu, jajasto-okruglog oblika smeđe boje, ali bez upotrebne vrednosti.
Traži puno vode i malo svetlosti
Ren u toku rasta prolazi tri fenofaze i to proizvođači moraju da prepoznaju kako bi obezbedili potrebnu količinu hraniva i vode. Prva faza je od sadnje reznica do pojave prvih pravih listova, i koristi hranljive materije iz matične reznice. Druga faza nastupa veoma brzo nakon prve faze i tu listovi formiraju lisnu rozetu. Tada se primenjuje takozvana dekaptacija, kojom se odstranjuju gornji, bočni izdanci, čime se eliminiše višeglavost glavnog stabla i uspostavlja pravilan odnos nadzemnog i podzemnog vegetativnog dela. Potom se pristupa prvom prihranjivanju i navodnjavanju. Treća faza je najduža i traje do berbe. Izuzetno je značajna i počinje pojavom mladih isečenih listova, a rezervne hranljive materije se premeštaju iz nadzemnog dela u podzemno stablo koje deblja. U ovoj fazi je veoma intenzivan razvoj korova koji konkurišu renu zahtevima za hranivima i vodom, pa je neophodno njihovo suzbijanje. Listove u ovoj fazi napadaju i bolesti i štetočine, pa zaštita mora biti odgovarajuća.
Ren je biljka umerenog klimata i bolje podnosi niske temperature od visokih. Spada u grupu kupusnjača i to je još jedan od razloga zbog kojeg ima specifične zahteve za vodom i hranivima.
Ren ima umerene zahteve prema svetlosti, a krupni listovi omogućavaju da raste na zasenjenim mestima. Visoke zahteve za vodom ren ima zbog velike lisne površine i relativno slabe usisne moći korenovog sistema. Zato je neophodno obilno zalivanje tokom čitave vegetacije. Nedostatak vode smanjuje prinos, a pri suvišku smanjuje se rast korena i on truli. U prvoj fazi sadržaj vlage treba da je minimum 60 posto poljskog vodnog kapaciteta, u drugoj fazi minimum 70 posto, a u trećoj fazi 75 do 80 posto.
Voli černozem, livadsku crnicu i bogatu prihranu
On zahteva duboka, plodna, rastresita, dobro drenirana zemljišta. Na teškim zemljištima česta je pojava pokorice koja otežava klijanje i nicanje, a koren se račva i postaje vrlo grub. Na suviše lakim i peskovitim zemljištima podzemno stablo ostaje bez karakterističnog ukusa i mirisa. Najbolji su černozem, livadska crnica, kao i aluvijum – zemljišta blago kisele do neutralne reakcije.
U povrtarskom plodoredu dolazi na prvo mesto, a na isto mesto će se vratiti tek pete godine, te se gaji isključivo u četvoropoljnom povrtarskom plodoredu. Međutim, u praksi se ren najčešće gaji u ratarsko-povrtarskom plodoredu, jer predstavlja veliki korov za naredni usev. Zato se preporučuje da posle rena ide setva kukuruza ili suncokreta, a ostaci rena uklanjaju se herbicidima.
Povoljni predusevi za ren su leguminoze, pre svega pasulj, ali i grašak, boranija, bob i soja. Takođe, dobar je i paradajz, krastavac i bostan. Ima povećane zahteve za hranivima, ali se mora uraditi agrohemijska analiza zemljišta, kako bi se pravilno primenila. Za jednu tonu prinosa potrebno mu je najviše hraniva od svih povrtarskih vrsta, najviše kalijuma, čak 18 do 20 kg, 8 do 10 kg azota, i najmanje fosfora, svega 4 do 5 kg. Kombinacija organskih i mineralnih đubriva dovodi do značajnog povećanja korena, a time i prinosa. Zato je potrebno 40 do 60 t poluzgorelog stajnjaka ili 750 do 1.500 kg industrijskog đubriva. Ren zahteva i visoke količine mineralnih đubriva, 80 do 200 kg azota, 100 do 120 kg fosfora i 150 do 200 kg kalijuma. Ove količine odnose se na aktivnu materiju.
Sadnja u proleće
Sadnja reznica se obavlja u proleće, obično početkom aprila, kad je temperatura setvenog sloja minimalno 9 °C. Inače, optimalna temperatura zemljišta za nicanje rena je 15 do 20 °C, a vazduha 20 do 25 °C. Optimalna temperatura za rast je 17 do 20 °C, dobro ukorenjene biljke podnose čak i do -30 °C, a ne strada ni pri naizmeničnom zamrzavanju i odmrzavanju zemljišta. Mlade biljke stradaju na temperaturi od -6 °C, letnje temperature od preko 30 °C zajedno sa suvim vazduhom i toplim vetrom dovode do propadanja 30 do 40 % starijih listova i do značajnog smanjenja prinosa.
Reznice od jednogodišnjih izdanaka
Ren se proizvodi preko reznica, deljenjem podzemnog stabla dobija se sadni materijal. Za reznice se koriste jednogodišnji izdanci. Mora se voditi računa o kvalitetu, jer sadni materijal ima vrlo visoku cenu. Ako se sade tanje reznice, ren se mora gajiti kao dvogodišnji usev jer će prinos po jedinici površine biti znatno manji. Sade se na rastojanja od 80 cm između redova i 25 cm u redu. Ovakav veliki međuredni razmak služi za kvalitetno ogrtanje. Po najnovijoj tehnologiji, naime, ren se sadi u prethodno pripremljen banak, kao kod krompira, a zatim po sadnji ogrće.
Prihod do 35.000 evra po hektaru
Biljka rena daje 3 do 10 reznica po stablu, odnosno, po jednom hektaru daje sadnog materijala za oko 3 hektara naredne godine. Sadi se između 600 i 1.200 kg reznica po hektaru, što zavisi od njihove debljine i dužine. Sadni materijal priprema se u jesen ili zimu, reznice se čuvaju u skladištu, u hladnjačama, na temperaturi od 0 do 2 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 98 %. I ubrani ren završava u hladnjačama na istoj temperaturi, odakle se posle transportuje na pijace i u prodavnice, ili ide u proizvodnju. Prerada započinje skidanjem površinskog sloja podzemnog stabla, a potom ide na seckanje i mlevenje. Zatim mu se dodaju ulje i limunska kiselina, kako bi zadržao snežnobelu boju. Izuzetno je profitabilna povrtarska vrsta, bez obzira na to da li se radi o plasmanu rena za svežu potrošnju ili se koristi u prerađivačkoj industriji. Prihod od hektara rena može da se kreće od 25.000 do 35.000 evra. Ren je značajni izvozni artikal u Srbiji i celokupna proizvodnja ide uglavnom na Zapad, pre svega u Austriju i Nemačku, dok se manje količine plasiraju na domaće tržište.
