Februar je mesec kada većina proizvođača prekida zimski odmor, ulazi u plastenike i započinje setvu rasada. Bar polovina njih profesionalno se bavi uzgojem, a druga polovina to radi kako bi imala rasad za svoje bašte. Pravilo koje prvo treba ispoštovati jeste vreme setve. Naime, nije dobro ni suviše rano započeti setvu, ali ni suviše kasno.
Iskusni proizvođači kažu da je kod suviše rane setve rasada utrošak energenata za zagrevanje veći, a dobija se star i prerastao rasad. Star rasad doživljava veći stres prilikom presađivanja. Deo listova će se osušiti nakon sadnje na stalno mesto, koren će se sporije ukoreniti, a rod će biti manji jer biljka troši snagu da se ukoreni. Ni suviše kasna setva nije rešenje, pošto biljke neće imati dovoljno vremena da se razviju. Ovakav rasad se prilikom sadnje na stalno mesto brzo ukoreni, ali zaostaje u porastu i traži mnogo više nege.
Sezona kratka, ali isplativa
U opštini Knić na desetine je iskusnih rasadničara. Od skoro 27.000 hektara obradivih površina, čak 17.000 hektara je pod povrćem. Za sve njive treba obezbediti kvalitetan rasad. Oni redom navode da je u proizvodnji rasada sezona kratka, ali isplativa. Najveći problemi s kojima se suočavaju jesu tehnološki proces i početna ulaganja.
Miloljub Milojević iz sela Oplanić kod Knića, već deset godina proizvodi rasad na pet ari pod plastenicima. Kod njega sezona počinje oko 20. januara, kada prva semena seje u komori, potom ih pikira, prebacuje u plastenike i brine o njima dok ne počne prodaja. I tako sve do 10. juna, kada se plasman završava.
Iskustvo mu je pokazalo da sam tehnološki proces i nije tako jednostavan kako možda deluje.
– Sejanje i pikiranje je osetljiv posao za naše grube ruke. Svake sezone bar 100.000 semenki, manjih od četvrtine nokta, stavimo u zemlju. Nežne, mlade biljke prebacujemo u čaše, pikiramo ih i prebacujemo u plastenike. Sve to iziskuje strpljenje i pažnju. Treba znati kad zalivati, da ne bude ni premalo, ni previše vode. Kad su mrazevi, dežura se po čitavu noć. Ja koristim furunu na drva da bih održavao temperaturu u plastenicima, koja ne sme da padne ispod 15 stepeni – kaže Milojević.
Ova porodica prodaje rasad u Kraljevu, Raški, Studenici, Topoli. Mušterije ih svake godine traže na pijacama jer su provereni proizvođači. Šta to u stvari znači?
Ko vara, ne može da opstane
– Nema varanja. Seme mora da bude original. Za svaku biljku koja se proda, seme je kupljeno i za to mora da se garantuje. Morate da stanete iza onoga što prodajete. Možete kupca da prevarite jedne godine, ali se on sledeće više neće vraćati kod vas. Dakle, ako kažete da je u pitanju kvalitetno seme, da je to paradajz jabučar, a prodate mu falš robu, onda varate i na duge staze tu nema opstanka – kategoričan je Miloljub.
Negativna strana ovog posla za male poljoprivrednike u Srbiji jeste veliko početno ulaganje.
– Za ovu površinu na početku svake sezone treba mi 5.000 evra za repromaterijal. Semena su skupa. Samo za supstrat dajem oko 80.000 dinara. Moram da obezbedim oko 50 kubika drva, a svaki metar je oko 35 evra – objašnjava naš sagovoprnik.
U ovu računicu Milojević nije uračunao svakodnevni, a ponekad i danonoćni rad svoje tročlane porodice. Rasad traži negu, kaže on, a ako su zima ili proleće izuzetno nepovoljni, potrebno je dodatno brinuti o temperaturi u plastenicima, i to je jedan od većih rizika. Kupaca ima. Svako hoće da posadi za sebe i zbog toga računica ovog proizvođača nije u minusu, ali priznaje da je za ta četiri meseca potrebno računati na veliku obavezu, rad i rizik.
U odvojenom domaćinstvu i njegov sin s porodicom gaji rasad. U sezoni proizvedu oko 200.000 u čaši, kontejnerima ili gajbama rasada povrća, dinja i lubenica. Miloljubova snaha Svetlana kaže da najviše posla ima oko pikiranja i punjenja čaša. Cena rasada po struku je taman tolika da, kada odbiju uložen novac i rad, ne budu nezadovoljni. Paradajz u čaši prodaju po 50 dinara, papriku za 20. Iz kontejnera cena sadnice je 15, a iz gajbi po 10 dinara. Rasad krastavca je 50 dinara po komadu. Ostane toliko da može da se živi, ali pre računice i svođenja računa, treba naučiti kako se rasad proizvodi.
– Rasadničarska proizvodnja može biti rana, srednje rana i kasna. Rana setva obavlja se krajem januara i početkom februara u grejanim plastenicima. Srednje rana setva se obavlja krajem februara i početkom marta u negrejanim plastenicima. Kasna setva obavlja se krajem marta ili početkom aprila, za setvu na otvorenom u maju. Za paradajz, papriku, plavi patlidžan dužina rasadničke proizvodnje kreće se od 40 do 70 dana, za kupusnjače od 30 do 50 dana, dok za krastavac, dinju, lubenicu i tikve treba od 20 do 25 dana – objašnjava nam Svetlana.
Klijanje za različite vrste povrća, kada su optimalni uslovi, traje od dva do deset dana. Što je temperatura niža od preporučene, to je ovaj period duži, a seme podložnije truljenju i propadanju.
– Temperatura je jedan od osnovnih faktora u proizvodnji rasada. Za većinu rasada povrća temperatura za klijanje i nicanje treba da bude od 25 do 28 stepeni. Kad biljke niknu, važno je spustiti temperaturu na oko 20 stepeni, kako ne bi otišle previše u visinu sa slabim korenom. Nakon tog kratkog perioda, temperaturu treba povećati za nekoliko stepeni – objašnjava Svetlana svoj način gajenja rasada u plastenicima.
Važno je znati i da nedostatak svetlosti slabi biljke i one postaju tanke i nežne.
– To utiče na kvalitet rasada. Uzrok nedovoljne svetlosti može biti zbog inače tmurnih dana zimi ili zbog preguste sadnje. U ranoj proizvodnji rasada treba obezbediti dodatno osvetljenje – kaže Svetlana Milojević.
Dobro osvetljenje skraćuje vreme proizvodnje rasada za polovinu. Ukupna dužina prirodnog i veštačkog svetla za paradajz i papriku trebalo bi da bude od 16 do 18 sati, a za krastavac od 14 do 16 sati
Kaljenje
Rasad pre rasađivanja treba postepeno privikavati na nove uslove, i taj proces se naziva kaljenje. Sastoji se u postepenom, a zatim sve jačem provetravanju i snižavanju temperature u zemljištu i vazduhu. Kaljenje ili jačanje biljaka obično počinje dve nedelje pre planiranog rasađivanja. Rasad tokom kaljenja treba tretirati sa 0,5% rastvorom kalijum-sulfata, čime se jača otpornost biljaka na nepovoljne uslove i niske temperature.
Pikiranje
U ranoj proizvodnji rasada primenjuje se gusta setva, te je potrebno regulisati vegetacioni prostor. Kod guste setve, zbog velikog broja biljaka na maloj površini otežan je normalan rast, te je biljkama potrebno obezbediti odgovarajući prostor. To se postiže pikiranjem u leje, saksije, plastične vrećice ili kontejnere. Pre pikiranja zemljište treba zaliti, obeležiti redove ili pripremiti posude. Rasad se pre pikiranja zalije i pažljivo vadi, da se korenov sistem ne bi oštetio.
Pikirati se može pod prst ili malom sadiljkom. Posle pikiranja, biljke treba nekoliko dana držati u senci, da bi se sprečilo suvišno isparavanje, i održavati vlažnost vazduha od 85 do 90 procenata. Temperatura vazduha treba da je za pet do šest stepeni niža od optimalne. Rani rasad se presađuje u fazi kotiledona ili prvog pravog lista. Pikiranjem se povećava vegetacioni prostor. Saksije se pomeraju 18 do 20 dana posle pikiranja, odnosno, 12 do 14 dana posle nicanja krastavca, lubenice, dinje, tikava, tako da na jednom kvadratnom metru bude 25 do 30 biljaka.
