Treća dekada maja i prva juna optimalno su vreme za setvu kasnog kupusa. Tada rasad kupusa dospeva u prvoj ili češće tokom druge polovine jula, a berba počinje krajem oktobra – početkom novembra. Rasađivanje karfiola treba završiti do kraja juna. U obzir treba uzeti činjenicu da svaki dan setve posle ovih rokova produžava vegetaciju u oktobru i novembru za 10 dana.
Pošto se kupus gaji kao drugi usev, on u ovom periodu zahteva od 350–420 mm vode. Optimalna temperatura za rast ovog povrća je od 15 do 18 Celzijusovih stepeni, a temperature iznad 25 stepeni uz česta zalivanja dovode do formiranja rastresitih glavica.
Količina semena zavisi od mesta proizvodnje
Rasad se najčešće proizvodi u otvorenoj leji ili kontejnerima. Važno je da se ne gaji na mestu gde se ranije proizvodio rasad bilo koje kupusnjače. Seje se u dobro pripremljen i plodan zemljišni supstrat, a koristi se sortno seme iz originalne ambalaže. Ako se seje slobodnom setvom u otvorenoj leji, potrebno je 8–10 g semena po jednom kvadratnom metru, a za istu površinu u kontejnerima treba dva i po do tri grama semena. Dubina se semenke polažu je jedan doi dva cm. Dublja setva produžava nicanje, što se nepovoljno odražava na rasad.
Kupus brzo klija i niče. Klijanje je najbolje pri temperaturi 18–20 stepeni, i tada niče za tri-četiri dana. Kasnije, u fazi kotiledona potrebna temperatura je od 8–10 stepeni. Posle setve zemljište valja zaliti, pažljivo da se ne stvori pokorica. U tom slučaju seme niče sporo i neujednačeno. Da bi se dobio kvalitetan rasad treba ga redovno i umereno zalivati, odnosno, neophodno je održati umerenu ali dovoljnu vlažnost zemljišta. U prevlaženim uslovima rasad se izdužuje, i loše prima.
Tokom letnjih dana, kada dnevne temperature dostižu 25–30 stepeni, potrebno je smanjiti norme zalivanja. U slučaju da pređu 30 stepeni, leje valja zaštititi zelenom mrežom ili na bilo koji način zaseniti, ali zemljište mora biti stalno umereno vlažno.
Da bi rasad kupusa ojačao, može se tokom proizvodnje i prihraniti. Prvi put kada biljke dobiju prvi stalni list, a drugi petnaestak dana posle. Kvalitetan rasad treba da je čvrst, zdrav, sa najmanje četiri normalno razvijena lista i dobro razvijenim korenovim sistemom. Rasad kasnog kupusa dospeva za 35 do 40 dana posle setve.
Karfiol sejati ranije
Karfiol je biljka prohladnog i vlažnog podneblja. Optimalna temperatura za razvoj je 15–20 stepeni. Mlade biljke su osetljivije na m rtaz od odraslih, dok ruže mogu da prežive i na minus dva stepena, dok su vrućine izned 25 stepeni nepovoljne. Ovo povrće ima umerene zahteve prema svetlosti ali ne podnosi zasenjivanje, a potrebe za vlagom su prilično izražene.
Za kasnu proizvodnju rasad se gaji u hladnim lejama na otvorenom polju. Seje se između 10. i 20. maja a rasađuje kroz 40–45 dana. Kada se poštuju ovi rokovi ruže za seču pristižu pre mraza. Zemljište u leji valja dobro pođubriti stajnjakom dva do četiri kilograma stajnjaka i 40–50 g NPK đubriva po kvadratnom metru leje, i sve dobro izmeša sa zemljom. Seje se ručno ili malim sejalicama, za kvadratni metar je potrebno tri-četiri grama semena. Posle setve seme se pokrije sitnom zemljom ili tresetom i pažljivo zalije. Zemljište valja da uvek bude umereno vlažno, kao kod kupusa.
U rasadu se redovno čupaju korovi a mlade biljkke štite od plamenjače i buvača i prihranjuju tečnim đubrivom u kome ima mikroelemenata.
R.D.J
