Piše: Prof. Dr Žarko Ilin
Postoje različiti načini razmnožavanja povrtarskog bilja: ono se razmnožava generativnim putem direktnom setvom semena na stalno mesto, s tim da generativni način razmnožavanja podrazumeva i setvu semena za proizvodnju rasada, a onda i sadnju tih mladih biljaka kada za to dođu uslovi. Osim generativnog, postoji i vegetativni način razmnožavanja: razmnožavanje pojedinim delovima biljaka koje iz nekog razloga, bilo gde na zemljinoj kugli, ne donose seme. Takav je na, primer, krompir koji se razmnožava krtolama, beli luk čenovima, ren, špargla, rabarbara – podzemnim rizomima. Suština je u tome da se sadnjom ovih vegetativnih organa obezbede vegetativni organi koji se koriste u ishrani. Povrće se razmnožava i generativno-vegetativnim putem, ali se na ovaj način razmnožava mali broj vrsta, uglavnom na malim površinama, poput bašta i okućnica.
Postoji još jedan način razmnožavanja – kulturom tkiva, odnosno kulturom meristema, ali se ovakve vrste razmnožavanja odvijaju uglavnom u laboratoriji, da bismo umnožili neki kvalitetan setveni, odnosno, sadni materijal za dalju reprodukciju i, često, da bi ga oslobodili od virusa. Na ovaj način može da se razmnožava većina povrtarskih vrsta, ali se to radi u institutima ili u privatnim kompanijama koje se bave selekcijom ili oplemenjivanjem, da bi osigurali zdravstvenu bezbednost sertifikovanog setvenog i sadnog materijala.
Setva ili rasad – zavisi od namene
Kombinovani generativno-vegetativni put primenjuje se na malim površinama, baštama, okućnici, da bismo popunili prazna mesta i na taj način se može razmnožavati paradajz, sadnjom ožiljenih zaperaka, bostan, lubenice, dinje i krastavac – vrežasto povrće. Ako dođe do pojave praznih mesta, na bilo koji deo vreže, odnosno stabla, nanese se motikom malo zemlje i na tom delu se formiraju adventivni korenovi. Tako dobijamo nova stabla na kojima će se nalaziti vegetativni ili generativni organi.
Što se tiče generativnog razmnožavanja, sve povrtarske vrste dele se prema krupnoći semena.
Potrebna količina semena u okućnici ili bašti, recimo, na 100 m2, ili u njivskoj proizvodnji po hektaru, zavisi od biljne vrste, krupnoće semena i od broja biljaka koje je neophodno obezbediti u bilo kom do sada poznatom sistemu gajenja. Veliki broj povrtarskih vrsta može se proizvoditi direktnom setvom semena, ali i proizvodnjom preko rasada, u zavisnosti od namene proizvodnje: da li će biti rano, srednje rano, srednje kasno, kasno, za individualnu potrošnju ili industrijsku preradu.
Tako se grašak proizvodi direktnom setvom semena na stalno mesto, a potrebna količina semena je najčešće oko 200 kg po hektaru, s tim da srednje kasne i kasne sorte mogu da se seju sa 250 do 300 kg po hektaru. Boranija se takođe proizvodi direktnom setvom semena, nikako iz rasada, a za jedan hektar je potrebno obezbediti između 100 i 150 kg semena. Lubenica se proizvodi i direktnom setvom semena na stalno mesto za kasnu proizvodnju, i iz rasada, za ranu, srednje ranu odnosno srednje kasnu proizvodnju. Za proizvodnju direktnom setvom semena na stalno mesto za kasnu proizvodnju neophodno je obezbediti od 1,5 do 4 kg semena po hektaru, dok za proizvodnju preko rasada obično je potrebno obezbediti 5 do 7 hiljada semenki, da bismo proizveli 5 do 7 hiljada strukova rasada u standardnoj konvencionalnoj proizvodnji, odnosno, 3 do 3,5 hiljada semenki za proizvodnju takozvanog kalemljenog rasada lubenice.
Cvekla, spanać, rotkva, paradajz, paprika…
Seme cvekle isključivo se proizvodi direktnom setvom semena na stalno mesto od prve dekade aprila pa do polovine jula, da bi se obezbedilo sukcesivno pristizanje, bilo za svežu potrošnju u domaćinstvu ili za potrebe prerađivačke industrije. Za jedinicu površine neophodno obezbediti 5 do 6 kg klasičnog, standardnog semena – takozvano klube, koje u semenki ima 3 do 5 semenki, ili piliranog semena za jedinicu površine je dovoljno svega 2 do 3 kg.
| NAZIV SEMENA | KOLIČINA SEMENKI U 1G | VRSTE |
| VRLO KRUPNO | 1-10 | Grašak, lubenica, tikve |
| KRUPNO | 11-60 | Dinja, krastavac, cvekla |
| SREDNJE KRUPNO | 61-110 | Spanać, rotkvica, rotkva, paradajz |
| SREDNJE SITNO SEME | 111- 350 | Paradajz, paprika, lukovičasto povrće, kupusnjače, paštrnak |
| SITNO SEME | 351-900 | Mrkva, peršun, endivija, salata, celer |
Tabela: vrste povrća po krupnoći semena
Spanać se proizvodi isključivo direktnom setvom semena, kao rani, srednje rani i kasni zimski usev i po hektaru je neophodno obezbediti 25 do 30 kg semena. Rotkva se takođe proizvodi direktnom setvom semena, a setva je od aprila i okončava se julom-avgustom, a za jedinicu površine je neophodno obezbediti 10 kg semena. Kod rotkvice je, zbog kratke vegetacije, potrebno obezbediti čak 5 do 6 proizvodnji u toku jedne vegetacione sezone, a za svaku od proizvodnji je neophodno obezbediti oko 15 kg semena po hektaru. Paradajz se proizvodi direktnom setvom semena na stalno mesto, pre svega za potrebe industrijske prerade, nešto manje za svežu potrošnju i u tom slučaju je neohodno obezbediti između 1 do 2 kg semena, u zavisnosti od biološke vrednosti. Za proizvodnju preko rasada na otvorenom polju neophodno je obezbediti od minimum 200g semena za hektar. Izuzetno, ako je male biološke vrednosti, biće potrebno i do 600 g semena po hektaru.
Paprika – takođe za proizvodnju direktnom setvom semena na otvorenoj njivi – seje se između dva i četiri kg po hektaru, dok industrijske začinske paprike, pošto je seme nešto manje apsolutne mase od 1.000 zrna, seje se od pet do 10 kg, zavisno od biološke vrednosti. Kada se paprika proizvodi u bašti ili na njivi preko rasada, neophodno je obezbediti 1 do 1,2 kg semena za proizvodnju rasada.
Za preradu – direktna setva
Prednosti setve ili sadnje rasada na otvorenom, odnosno reznicama i vegetativnim organima, jeste u tome što nemamo troškove za podizanje rasada. To je praktično fabrika na otvorenom polju, ali je zato moguće specifičnim agrotehničkim merama ublažiti eventualne negativne efekte (kiša, grad, prejako sunce). Osim toga, ova vrsta proizvodnje mnogo je jeftinija, uz mogućnost proizvodnje srednje ranog, srednjeg i srednje kasnog povrća. To, zajedno s proizvodnjom u zaštićenom prostoru, zatvara celogodišnji ciklus proizvodnje, ponude, ali i potrošnje – sveže, u domaćinstvu, ili industrijske, kroz preradu. Osim toga, povrće namenjeno industrijskoj proizvodnji gaji se isključivo direktnom setvom semena, jer je plastenička i staklenička proizvodnja, kao i ona preko rasada, za ovu namenu veoma skupa.
Kupusnjače se sade, salata i mrkva seju
Što se tiče lukovičastog povrća, pre svega luka i praziluka, kod nas se uglavnom proizvode poluljuti lukovi, gde je za jedinicu površine – proizvodi se isključivo direktnom setvom semena – neophodno obezbediti 3 do 6 kg semena. Slatki lukovi, koji se proizvode na Mediteranu, češće se proizvode preko rasada, a za njih je dovoljno 2 do 3 kg semena po jedinici površine.
Kupusnjače – kupus, karfiol, brokola, kineski pekinški kupus, keleraba – isključivo se proizvode preko rasada jer seme vrlo sporo niče i u početnim fazama razvoja izuzetno je osetljivo na buvač i teško je u tim početnim fazama rasta i razvića obezbediti kvalitetnu zaštitu. Zato se sve ove kupusnjače proizvode uglavnom preko rasada i semena za proizvodnju rasada u količini od 300 pa čak do 800 g po jedinici površine.
Paštrnak se proizvodi češće za potrebe industrijske prerade, a za jedinicu površine potrebno je 2 do 2,5kg semena visoke biološke vrednosti, a u godinama kada je manja biološka vrednost, neophodno je obezbediti i do 6kg semena.
Mrkva se seje direktnom setvom semena na stalno mesto, a potrebna količina semena je 2 do 2,5kg po hektaru, peršuna treba oko 1,5kg, a kod lisnatog peršuna za svežu potrošnju ili češće za potrebe prerađivačke industrije, odnosno sušenja i dehidracije, potrebno je od 22 do 27kg, u proseku oko 25kg semena po jedinici površine.
Salata se proizvodi direktnom setvom semena na stalno mesto, a proizvodi se i obično, u bašti i na njivi, a proizvodi se i preko rasada, pre svega u plastenicima i staklenicima, a za jedinicu površine je neophodno obezbediti od 500 do 700 g semena. Celer se, kao i kupusnjače, proizvodi isključivo preko rasada jer je seme jako sitno – manje od 1g ima čak 9 semenki – pa je teško obezbediti početni ubrzani tempo rasta i tu je za 1ha neophodno posejati od 150 do 200 g semena.
Za sve vrste sadnje krtola neophodno je obezbediti 2,2 do 2,7 tona sadnog materijala po jedinici površine. Za proizvodnju luka preko arpadžika neophodno je obezbediti 500 do 700kg arpadžika, a on se tako proizvodi pre svega za industrijsku potrošnju, za sušenje i dehidraciju.
Prinos zavisi od zemlje, semena i agrotehnike
Prinos i kvalitet povrća direktnom setvom i vegetativnim načinom razmnožavanja zavisi od ekoloških uslova, zemljišnih i klimatstkih, odnosno, od produktivnosti biljke, a ona zavisi od njenog genetskog potencijala i fizioloških osobina biljne vrste. Da bismo ostvarili vrhunske prinose, na raspolaganju nam stoje brojne agrotehničke mere, čiji je cilj da se ublaže negativne efekte abiotičkog stresa, kako bismo ostvarili vrhunski kvalitet, a tek potom ujednačeni prinos.
Na prvom mestu je izbor zemljišta. Neophodno je obezbediti idealno ravno zemljište uz minimalne nagibe za eventualno oticanje suvišnih voda. Poželjno je da teren bude okrenut na jug, jugoistok, eventualno istok i zapad, s nivoima podzemnih voda od 80cm, a u plasteničkoj proizvodnji treba da je ispod 150cm. Prinos zavisi i od krupnoće semena, njegove biološke vrednosti, a kako bismo obezbedili kvalitetne proizvode, treba birati parcele koje nisu zakorovljene ili određenim agrotehničkim merama u nekoliko navrata držati korove pod kontrolom, kako bi se herbicidi minimalno koristili.
Kad je u pitanju tip zemljišta, u proizvodnji povrća najpogodnija su aluvijalna, laka, srednje laka i srednje teška. Jako je mali broj povrtarskih vrsta koje podnose ili zahtevaju teška, vlažna zemljišta. Teška podnosi jedino paštrnak i grašak, jer imaju razvijeni korenov sistem pa mogu da prodru u ritske crnice. Uglavnom su dobra aluvijalna zemljišta, livadska crnica i černozem. Zemlja takođe mora da bude idealnih fizičkih i hemijskih osobina, dobrog mehaničkog sastava i idealne strukture, neutralne do blago kisele reakcije zemljišta, da bismo imali uspešnu proizvodnju.
