Piše: Prof. Dr Žarko Ilin
Proizvodnja povrća za svoje potrebe, u sopstvenoj bašti je svuda u svetu izuzetno značajna i atraktivna. Prvi razlog je zdrava i sveža hrana, a drugi i takođe veoma značajan – jeftiniji zalogaj. Poslednjih decenija izuzetno je zanimljivo i urbano povrtarstvo, što znači podizanje bašta između blokova zgrada, gajenje u lejama na ravnim krovovima, baš pored roštilja i drugih stvari za zajedničko druženje i zabavu.
Proizvodnja u baštama obično se odvija na ravnoj površini. U svetu i kod nas često se prave takozvane visoke leje, čak leje takozvanog pariskog tipa , značajno izdignute iznad zemlje, na visinu od čak 40 cm, oivičene nosačima od običnih dasaka. Između nosača se nalaze suprstrati, pa se tu seje ili sadi za sebe i svoje najbliže.
Do 400 m2 i ašov je dovoljan
Potrebe jedne četvoročlane porodice kreću se na nivou od oko hiljadu kilograma najraznovrsnijeg povrća godišnje, četrdesetak povrtarskih vrsta po ličnom izboru. Za ovo je potrebna površina između 250 i 400m2. Ako postoji mogućnost, bilo bi dobro podići jedan mobil-plastenik, površine od 80 do 100 m2, i u tom slučaju je dovoljno oko 150 m2 bašte na otvorenom polju. Ova površina je dovoljna da se cele sezone, čak i u predzimskom i ranom zimskom periodu, proizvodi povrće za svoje potrebe.
Prosečnoj četvoročlanoj porodici potrebno je dnevno oko 2 kilograma povrća, što znači da je na nedeljnom nivou potrebno oko 15 kg, mesečno oko 60 kg. Baštu je važno podeliti na neka približno jednaka četiri dela, kako bi u naredne četiri, odnosno, pete godine, određene grupe povrtarskih vrsta mogli smenjivati u vremenu i prostoru. To, drugim rečima, znači da se svake godine pomeramo za jedno polje, menjajući ta neka glavna polja, odnosno useve na njima.
Za sva polja je važno da se na vreme uradi osnovna obrada zemljišta, s tim da u baštama, na malim površinama osnovna obrada može biti uz ašovljenje i grabljenje, i to na površinama do 250 m2 , a već na 400 m2 i više koriste se rotofreze. Jako je važno da se to uradi na vreme, u jesen, i to osnovna obrada na dubinu 20 do 25 centimetara, kako bi zemlja tokom zime prirodno izmrzla, što će domaćinstvu omogućiti da što ranije u proleće brzo i lako pripremi zemljište za sadnju ili setvu.
Prvo se seje grašak, pa crni luk…
Većina povrtarskih vrsta razmnožava se putem semena, bez obzira na to da li se proizvodi direktnom setvom semena ili preko rasada. Postoje povrtarske vrste koje je iz nekog razloga teško proizvoditi iz semena ili rasada, i one se obično proizvode vegetativnim putem: krompir krtolama, beli luk čenovima, ren, rabarbara i špargla reznicama podzemnih rizoma, crni luk arpadžikom.
U bašti prvi na red za proizvodnju stiže grašak, potom crni luk i većina korenastog povrća, ponekad već u trećoj dekadi februara, mada su optimalni rokovi između 5. i 25. marta. Za četvoročlanu porodicu sasvim je dovoljno graškom zasaditi oko 15 m2, što znači da treba posejati oko pola kilograma semena, na dubinu od 3 do 4 cm. Najbolje je sukcesivno sejati sorte baštenskog graška: frila, čudo Amerike, kelvedon, mali provansalac, triton, kosmaj, sorte su različitih grupa zrenja. Sukcesivnom setvom, od 5. do 20. marta omogućićemo berbu već od 30. maja, a da se okonča negde oko Vidovdana. Tako porodica ima vremena da, uz ostale poslove, ubere neke količine koje će moći da skladišti ili preradi. S ove površine može se očekivati oko 15 kg graška, što je više od kilograma mesečno.
Vrlo rano se sadi i crni luk. Proizvodi se gotovo isključivo preko arpadžika, jer je u takvom sistemu proizvodnje, uz redovne mere nege, vrlo lako ostvariti 2 do 4 kg/m2. To znači da je za četvoročlanu porodicu dovoljno oko 10 m2 bašte, za godišnju proizvodnju između 40 i 60 kilograma. Sadi se obično holandski žuti, kupusinski jabučar, majski srebrnjak, i to između 5. i 25. marta, najkasnije do 1. aprila, i u toku proizvodnje se sprovode sve redovne mere nege zaštite. Crni luk iz arpadžika stiže za berbu krajem prve do sredine druge dekade jula. Valja ga ostaviti malo na parceli da se prosuši 7 do 10 dana i nakon toga se ili pletu venci ili se čuva u podrumima, na temperaturi od 2 do 4 stepena Celzijusa, sve do pristizanja mladog ranog luka u vezicama naredne godine.
…pa korenasto povrće, krompir…
Posle 20. marta seju se korenaste povrtarske vrste, pre svega mrkva, peršun i paštrnak. Celer se krajem marta seje za proizvodnju rasada, jer se ne proizvodi direktnom setvom semena, pošto je seme jako sitno i potreban je 1 gram na 10 m2, što je dovoljno za jednu četvoročlanu porodicu.
U drugoj polovini marta pa sve do kraja aprila sadi se krompir. Pod motiku se raspoređuju krtole mase 40 do 60 grama, po metru kvadratnom se sadi 4 do 5 krtola, što znači da za četvoročlanu porodicu na 40 m2 treba posaditi 160 krtola, i to će dati prinos od 100 do 150 kilograma. Krompir sukcesivno počinje da se vadi već od druge polovine juna, što traje sve do polovine septembra. Jesenji krompir poslednji se izvadi, skladišti i čuva u podrumima i koristi tokom zime.
Pored standardne proizvodnje, moguća je i proizvodnja ranog krompira, ali je tu obavezno naklijavanje na 30 do 40 dana pre sadnje, na temperaturi od 15 do 18 stepeni C, i sa dovoljno svetlosti, kako bi klice bile što kraće i svetlozelene do tamnozelene, odnosno ljubičaste, što zavisi od boje cveta. Pre iznošenja, temperatura u kojoj je naklijali krompir spušta se na 8 do 10 stepeni, kolika je i temperatura zemlje u koju treba da se sadi. On će pristići za vađenje kao mlad krompir, već negde oko Đurđevdana i trajaće sve do vađenja klasičnog krompira, koja počinje polovinom juna.
…šećerac, bostan, krastavac…
Tokom aprila seje se kukuruz šećerac. Za četvoročlanu porodicu je dovoljno 10 m2. Seje se šest do seda biljaka po metru kvadratnom, proizvode se direktnom setvom semena i dobro ih je sejati na svakih sedam do 15 dana, od aprila do polovine jula. Tako bi porodica čitave godine imala dovoljne količine kukuruza šećerca.
Od 20. aprila pa nadalje, direktno se iz semena ili rasada sade se toploljubive vrste: lubenice, dinje, krastavac salatar, krastavac kornišon. Setva je na međuredna rastojanja od 1,5 m s razmakom od 40 do 60 cm kod dinje, pa do čak 1 metar u redu kod lubenice, odnosno, kod krastavca. Potrebno je u kućice posejati po tri semenke ili tri biljke na dužni metar. Dobro je posle setve biljke pokriti agrotekstilom.
Lubenica i dinja mogu da se proizvode i preko rasada, a njegova proizvodnja mora početi 35 do 30 dana pre sadnje. Za berbu krastavci, kornišon i salatar pristižu već u prvoj polovini prve dekade juna i sukcesivno će se brati u narednih 40 do 50 dana. Najranija proizvodnja lubenice i dinje može biti u niskim, malim tunelima, uz neposredno pokrivanje biljaka, i pristizaće krajem druge dekade juna. One biljke bostana koje se gaje bez agrotekstila i tunela, pristižu u prvoj dekadi jula, a krajem jula stižu lubenice i dinje iz direktne setve semena. Berba se okončava do Velike Gospojine. Neki plodovi se mogu čuvati u podrumima još dve do tri nedelje.
…paprika, paradajz, plavi patlidžan, boranija…
Tokom maja se seje ili sadi paprika, paradajz i plavi patlidžan. To su redovne kulture koje se seju, ali proizvodnja rasada mora biti nekih 60 dana pre sadnje na otvorenom. Paradajz se najčešće sadi u drugoj polovini treće dekade aprila i sukcesivno se sadi tokom maja, kako bi se razvuklo vreme berbe. Paprika je osetljivija na niske temperature, sadnja obično počinje oko Đurđevdana i okončava se do kraja maja.
Plavi patlidžan je dobro saditi u drugoj polovini maja, a sadnja treba da traje do kraja maja, odnosno, do početka juna. Za paradajz je sasvim dovoljno 10 m2, a isto toliko treba da zauzimaju paprika i plavi patlidžan. Kod paradajza, na metar kvadratni se sade četiri biljke, odnosno, ukupno 40 biljaka, što donosi prinos od 160 do 200 kg, od čega je moguće skuvati 100 do 150 kg soka paradajza. Kod paprike, u zavisnosti od tipa, prinosi se kreću od 3 do 4 kg/m2, odnosno ukupno 30 do 40 kg, što je sasvim dovoljno i za svežu potrošnju i za punjenje, pogotovo za stavljanje u turšiju. Prinos plavog patlidžana je oko 2 do 3 kg/m2, odnosno 20 do 30 kg ukupno, što je takođe dovoljno za spravljanje ajvara, ljutenica, salata.
Vrlo često se kao glavni usev u trećoj dekadi aprila proizvodi boranija, ali je dobro da setva u bašti bude na svakih 10 do 15 dana, s tim da zadnji rok setve bude do 20. jula, kako bi porodica obezbedila kontinuitet u proizvodnji. Prinosi su od 1 kg do 1,5 kg po metru kvadratnom, što znači da na tih 10 m2 možemo godišnje proizvesti 10 do 15 kg ekstra kvalitetne boranije za svežu potrošnju, a deo se može vrlo uspešno kratko blanširati, zamrznuti i koristiti zimi.
…kupusnjače, spanać, zelena salata
Vrlo često se kupusnjače proizvode kao glavni usev, i one se obavezno proizvode u bašti, sa 3 do 4 biljke po metru kvadratnom. I za njih je dovoljno 10 m2, što znači 30 do 40 biljaka kupusa, karfiola, brokola, kineskog ili pekinškog kupusa. Kelj pupčar zahteva nešto veći vegetacioni prostor, pa treba računati na 2 do 3 biljke po metru kvadratnom. Razlikuje se i vreme sadnje. Kod kupusa, kelja, karfiola, brokole sadnja je tokom aprila, pa sve do polovine jula, a kod kelja pupčara sadnja je obično krajem maja, pa tokom juna za jesenje-zimsku proizvodnju. Kod kupusnjača berbe počinju već u junu i s julskom sadnjom završavamo tokom septembra, oktobra, pa sve do prvih jačih mrazeva. I u ovom slučaju imamo celogodišnju proizvodnju, i za redovnu upotrebu i za kišeljenje. Tu nam je za kace i turšiju dovoljno tridesetak biljaka, odnosno oko 120 kg za kišeljenje, a ostatak se može čuvati i svež u skladišnom prostoru, na temperaturi od 2 do 4 stepena Celzijusa.
U jesenjoj sadnji, tokom oktobra, glavni je crni luk iz arpadžika, s proizvodnjom mladog luka iz naredne godine. Taj mladi luk iz jesenje sadnje počinje da se čupa već tokom aprila i maja naredne godine. Tako se praktično spaja proizvodnja luka i proteže na celu godinu.
U predzimskom periodu, u bašti se proizvodi spanać kao obavezna jesenja setva, i ona traje od septembra do polovine oktobra. Berba je čak i ispod snega, tokom januara, februara, češće tokom marta i aprila. U tom predzimskom periodu u bašti, opet na ne više od desetak metara kvadratnih, sadnjom iz rasada sukcesivno se proizvodi i salata. Kad se šta seje – zavisi od sorte. Prinosi kod salate su 2 do 4 kg/m2, i proizvede se 15 do 20 glavica, što je sasvim dovoljno za jednu četvoročlanu porodicu.
Naknadna setva cvekle
Zanimljiva je naknadna setva cvekle. S njom se započinje tokom jula, proizvodi se direktnom setvom semena i neophodno je obezbediti dovoljno vode. Cvekla kao naknadni usev pristiže za vađenje tokom septembra i obično se koristi za mariniranje, odnosno, salatu. Dovoljna su 2 do 3 m2 za četvoročlanu porodicu.
Korisnije je pleviti nego šetati
Na prvo polje ide krompir, paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, kukuruz šećerac. Na drugo polje ide crni luk, beli luk, praziluk, na treće polje ide mrkva, peršun, paštrnak, celer, cvekla, rotkva, rotkvica, zimska rotkva. Na četvrto polje idu grašak, boranija i pasulj, i tako stalno rotiramo kulture. Naredne godine sve se pomera za jedno mesto, recimo, u smeru kazaljke na satu i tako u krug, dok se pete godine ne dođe opet do istog rasporeda. Između polja naprave se stazice, ne šire od 40 cm, da možete da prođete. Dobro je da gredice na koje se seje ili sadi budu izdignute. Jako je važno stalno kopanje i plevljenje, održavanje leja, korisno je ne samo zbog proizvodnje, veći zbog stalnog fizičkog angažovanja, pogotovo u gradovima, spavaonicama, gde su ljudi slabo u pokretu. Korisnije je pleviti nego šetati.
