Optimalni uslovi za proizvodnju krastavaca na našim prostorima mogu da se obvezbede samo u zaštićenom prostoru, uglavnom u plastenicima. Na taj način su u proleće zaštićeni od ranih mrazeva, a kasnije se plastenik prekriva mrežom za senčenje, što sprečava stvaranje previsokih temperatura. Mada se u literaturi navodi i da se kao zštićeni prostori smatraju i staklenici, to će se kod nas retko gde videti.
Proizvodnja krastavaca u plasteniku nudi mogućnost da se biljkama obezbedi stabilna mikroklima, koja se može održavati što bliže oprimalnim uslovima. Krastavci se dobro razvijaju u rasponu temperature od 18 ºC do 32 ºC, međutim najbolje im odgovara temperatura od 21 ºC do 24 ºC. Kada temperatura u plasteniku pređe 27 ºC, treba da se obezbedi provetravanje.
Postoje posebne sorte krastavaca za plastenik i o tome se treba voditi računa kada se nabavlja seme. Priprema rasada se odradi slično kao i kada je u pitanju gajenje krastavaca na otvorenom. Međutim, vreme početka proizvodnje rasada se može razlikovati u zavisnosti od toga da li se plastenik dogreva ili ne.
Razmak između redova u plastenicima je najčešće 90 cm, dok se razmak između biljaka u redu ostavlja na 60 cm. Na biljkama valja ukloniti prve bočne grane dok su mlade, kao i prvih nekoliko cvetova, da bi se omogućilo da biljka ojača. Navodnjavanje je najbolje obaviti sistemom kap po kap, jer je potrebno izbeći da se kvase listovi. Prilikom navodnjavanja se može raditi i prihranjivanje vodotopivim đubrivima, u slučaju da za tim ima potrebe.
Proizvodnja na otvorenom
Na otvorenom polju se krastavac uglavnom sadi iz rasada koji je ranije pripremljen. Temperatura zemlje treba da bude 18 ºC i bez opasnosti od pojave mrazeva ujutru. Proizvodnja krastavaca na otvorenom se odvija tako da se ostavi razmak između redova od 1 do 1,5 m, dok između biljaka u jednom redu bude razmak od 30 cm do 60 cm.
Krastavci se mogu ostaviti da se šire po zemlji, ali se u savremenoj proizvodnji uglavnom obezbeđuje potpora, i to od mreže koja se lako može kupiti baš za takvu namenu. Ta mreža ima otvore širine od 120 mm. Gajenjem krastavaca na mreži omogućava da se plodovi lakše beru i da su čistiji, a takođe se omogućava bolja prozračenost biljaka, pa se brzo uklanja vlaga s listova. Manje vlage omogućava da su biljke u manjoj meri izložene plamenjačama i drugim sličnim bolestima.
Kao podloga ispod krastavaca koji se gaje na otvorenom polju postavlja se crna malč folija koja zadržava vlagu i u isto vreme sprečava nicanje korova. Ukoliko se ipak krastavci seju direktno na njivi, za tu namenu se može koristiti pneumatska jednoredna sejalica koja će na određenom razmaku sputati po 4 semena krastavca u zemlju.
Zalivanje i kad je u pitanju proizvodnja krastavaca na otvorenom, ako je moguće treba postaviti da bude – kap po kap. Krastavci imaju slabije razvijen korenov sistem koji uz to ne prodire suviše duboko u zemlju. Iz tog razloga je češće potrebno obaviti njihovo zalivanje u periodu kada su više temperature.
Uzgoj na armaturi
Takav uzgoj predstavlja najintenzivniji način proizvodnje kojim se ostvaruje najveći prinos. Prednost gajenja na armaturi je taj što biljka ima više vazduha, tj. bolju prozračnost i manju opasnost od zaraze biljnim bolestima. Plodovi su čisti, jer ne leže na tlu. Tu je berba lakša, jer berač nije stalno pognut. Kod ovog načina bitna je armatura koja se sastoji od drvenih stubova, žice koja služi da bi držala celu tu armaturu napetom i da ne dođe do padanja mreže na kojoj su vreže krastavaca.
Stubovi mogu biti od bagrema, maglure ili nekog drugog drveta, ali najbolji i najdugotrajniji je stub od bagrema. Stubovi se postavljaju na svakih 3 m razmaka jedan od drugoga, a na kraju i početku svakog reda se nalazi jedan manji stub ili kosnik za koji se zaveže žica koja ide gore na vrhove stubova i koja se dodatno napinje španerima. Žica se veže za svaki stub kanapom ili paljenom žicom. Žica je čelična, plastificirana je najbolja ali je teško rukovati njom, pa je zato bolje koristiti golu čeličnu žicu. Mreža koja se postavlja na stubove, za njih se veže paljenom žicom i običnim kanapom, ali isto tako se mora zavezati i za gornju čeličnu žicu koja je na stubovima. Ako se ne poveže, kada se zelena masa obesi na mrežu, ona bi jednostavno pala ili bi se savila.
Kada seme isklija i dobije prvi pravi list, treba uraditi proređivanje. Ako se sejalo 3 do 4 semenke u rupu, jedna biljka, koja je najslabija, odstranjuje se. Tako se na jednom m2 ostaju 3 biljke, što je idealno za ovaj način uzgoja. Kada vreže narastu na dužinu od 50 cm, treba ih obmotati oko mreže, tj. treba ih zakačiti za mrežu. To se ponavlja 1 do 2 puta nedeljno i tako sve dok vreže ne narastu do gornje žice i onda se prebacuju na drugu stranu. Treba paziti da razmak između dva kačenja ne bude prekratak, jer, kada se biljka zakači za mrežu, dolazi do usporavanja kruženja sokova. To je šok za biljku i treba joj barem 7 dana da počne ponovno davati plod kako treba i da se fiziološki procesi vrate u normalu.
Kod useva na armaturi može se primeniti crna polietilenska folija, ili se zemlja može prekriti slamom kada se biljke razviju. Time se sprečava prekomerno isušivanje tla, delimično i rast korova. Korišćenjem folije postižu se znatno bolji rezultati u proizvodnji, tako što biljke ranije rode. Temperatura zemlje ispod crne malč folije je za nekoliko stepeni viša, što odgovara ranijoj sadnji, a zemljište je rastresito i omogućava lakše disanje korena.. Folija može biti različitih boja – siva, smeđa, crvena, žuta – ali se najčešće koristi crna i to širine 100 do 120 cm i koja ima izbušene rupe. Razmak između rupa je na foliji je 30 cm. Setva se obavlja na dubinu od 2 do 3 cm, gde u svaku kućicu idu po 2 semenke. Kada se folija postavlja, važno je da bude što bolje zategnuta i da nema nikakve vazdušne džepove, da je potpuno nalegla.
Zakidanje zaperaka Plodonošenje krastavaca u uzgoju na armaturi je u pravilu duže, za razliku od horizontalnog uzgoja na tlu. Kod ovog načina uzgoja, kada vreža naraste na dužinu od oko 50 cm, sve zaperke koji su s donje strane stabljike i narasli su iz pazuha listova potrebno je odstraniti, a glavnu vrežu zakačiti za mrežu. Zaperci koji kasnije narastu ne odstranjuju se već se ostavljaju i zajedno sa glavnom vrežom kače se za mrežu. Ako se zaperci ne odstrane, dolazi do bujnog razvoja vegetativne mase, biljke ostaju niske i prinos je smanjen.
R.D.J.
