DRUGI SETVENI ROK ZA BORANIJU
Potražnja za boranijom u Srbiji je konstantna. Leti se najviše kupuje sveža, dok se preko cele godine prodaje zamrznuta. Iskusni pijačni trgovci kažu da je cena sveže boranije do Petrovdana u padu, a nakon toga počinje da raste. Jun je vreme za drugi setveni rok, a za industrijsku preradu najviše se koriste niske sorte, jer mogu mašinski da se beru.
Pritkare su, zbog ručne berbe, uglavnom rezervisane za manje proizvođače i hobiste. Jer, ko je brao boraniju sa niskih „kućica“ ili „odžaka“, zna da je to jedan od težih poslova u poljoprivredi koji se poredi sa ručnim vađenjem krompira.
Zaštita – integralni koncept
Boranija ima visoku nutritivnu vrednost i zauzima značajno mesto u ishrani, ali na njivi je nežna i zahtevna. Povrtari znaju da je potrebno da prođe najmanje četiri godine da bi je sejali na istoj parceli, te da su kalcijum i voda najbitniji za njen rast i plodonošenje.
Boranija posejana u junu ili početkom jula može da se bere i do prvih mrazeva. Međutim, zbog izuzetno toplih i sušnih leta, koja su postala skoro uobičajena, teško je sačuvati najpre cvet i lisnu masnu, a kasnije i rod.
Niske sorte boranije se biraju za industrijsku preradu, najviše zbog mašinske berbe. U niske sorte spadaju one koje rastu do pola metra. Jesenja proizvodnja boranije počinje u junu i julu, a najkasnije do početka avgusta, kako bi mahune stizale za branje u septembru, oktobru i eventualno u novembru – kažu u Institutu za povrtarstvo u Smedereveskoj Palanci.
Pored osnovnih uslova gajenja, od izuzetne važnosti za dobar prinos je borba protiv korova. Da bi se oni suzbili, treba primeniti integralni koncept. Osim primene preparata, treba poštovati plodored i pravovremenu i pravilnu obradu zemljišta. Pogodna je, jer može da se seje kao postrni usev, da parcele ne bi „dangubile“. Međutim, prilikom planiranja, treba voditi računa o tome da parcela predviđena za ovu mahunarku može da se navodnjava.
Šumadinka uz šećerac
Među sortama kraće vegetacije i „kratkog dana“ izdvajamo nisku, žbunastu šumadinku koja naraste najviše 45 centimetara. Cvet joj je ljubičast, mahune pljosnate, blago povijene, rastu do 14 cm i prošarane su žutom i ljubičastom bojom. Od trenutka kada nikne, do berbe prođe 55 do 60 dana i spada u srednjestasnu grupu sorti.
Pogodna je za organsku proizvodnju, a mali proizvođači, iako je niska, seju je uz kukuruz šećerac, jer joj je, zbog obilnog roda, često potreban oslonac. Dr Milan Ugrinović, viši naučni saradnik u Institutu za povrtarstvo i ratarstvo u Smederevskoj Palanci, kaže da je ova sorta otporna na virus običnog mozaika pasulja i da je tolerantna prema antraknozi.
– Setvena norma je od 80 do 120 kilograma po hektaru. Prvi rok setve je april – maj, a drugi jun – jul. Seje na na razmaku 5 do 7x 50 centimetara. Očekivani prinos po hektaru je oko 10 tona – kaže dr Ugrinović.
I palanačka rana otporna
– Palanačka rana, takođe, spada u niske sorte, čija visina ne prelazi 40 centimetara. Žbun je uspravan i čvrst, srednje bujan. Listovi su joj svetlozelene boje, a cvetovi beli. Daje krtu i nežnu, žutu mahunu koja je prava i duga oko 14 centimetara.
Spada u rane sorte, a vegetacioni period je oko 55 dana. Drugi setveni rok je od juna do jula meseca.
Kao i šumadinka, otporna je na bolesti, a očekivani prinos po hektaru je od 12 do 16 tona. Izuzetno je rodna. Kod mašinskog branja boranije najvažnije je odrediti pravi termin. Berba počinje kada je 75 odsto mahuna zrelo i proizvođači se mahom oslanjaju na vizuelni pregled. U slučaju prerane ili kasne berbe dobiće se nedozrele ili prezrele mahune lošijeg kvaliteta – dodaje dr Ugrinović.
Sama se brani od jakog sunca
Veoma zanimljiva je i niska sorta paulista sa mahunama zelene boje koje dugo ostaju sveže. Drugi setveni rok je u rano leto, a vegetacioni period je od 75 do 80 dana. Pogodna je za masovnu industrijsku proizvodnju, jer može da se bere mašinski. Dobro podnosi sušu i visoke temperature.
Popularna niska sorta je rezi boranija. Raste do pola metra i nije joj potreban oslonac. Žute mahune su dugačke oko 12 centimetara, a karakteristične su po tome da kontinuirano sazrevaju do kasne jeseni, što omogućava dugu berbu. Otporna je na većinu virusnih i bakterijskih bolesti, a odlična je i za svežu upotrebu, kao i zamrznuta.
Boranija voli svetlost, naročito u početnim fazama razvoja, u vreme cvetanja i plodonošenja. Ako je u zaseni, daće izdužene plodove. Ona se uspešno brani od jakog sunca okretanjem listova prema položaju sunca. Naime, ujutru i uveče listovi su celom dužinom okrenuti prema suncu. U podne listovi su okrenuti „na kant“, čime se biljka sama brani od prevelike žege. Pojedinim pritkarama ne smeta zasena, te su zbog toga pogodne za setvu u kukuruzu.
Turšija boranija
Boraniju složiti u tegle od 720 mll i na svaku dodati po kašiku šećera i soli, manju šoljicu sirćeta, biber u zrnu, lovorov list i po želji nekoliko kolutova crnog luka. Pasterizovati boraniju u teglama, od prvog ključa oko 20 minuta. Kada se ohladi, tegle smestiti na tamno i hladno mesto. Kisela boranija je odlična za salate.
Pasterizacija umesto zamrzavanja
Uobičajeno je da se boranija zamrzava i to je najčešći način čuvanja. Međutim, postoje recepti koji su bili aktuelni kada zamrzivači nisu bili toliko popularni. Jedan je – pasterizovana boranija.
Sastojci:
3 kg boranije,
2 litra vode,
4 kašike soli.
Boraniju očistiti, oprati i iseći. Pakovati u čiste suve tegle. U kipuću vodu dodati so i ostaviti da se prohladi, a potom naliti tegle do ivice i zatvoriti. U širu šerpu staviti kuhinjsku krpu na dno, poređati tegle i naliti vodom da poklopci budu iznad. Uključiti ringlu i posle 25 minuta od početka ključanja skinuti šerpu i ostaviti preko noći da se ohladi. Pasterizovana boranija može da stoji godinu dana.
Piše: Biljana Nenković
Foto: Shutterstock
