BRUSNICA STIDLJIVO OSVAJA OKUĆNICE U SRBIJI
Promenom klime i porastom svesti o značaju konzumiranja voća i srpski voćnjaci su postali bogatiji novim vrstama, često do sada netipičnim za naše predele i nepoznatim našim voćarima i potrošačima. Pored borovnice i aronije, stidljivo, ali odlučno, gazi i brusnica (Vaccinium macrocarpon), među stručnjacima poznata i kao lingonbery. Koliko je nama poznato, velikih plantaža još uvek nema, ali na okućnicama se može videti po koji grmić ove zanimljive, i nadasve zdrave puzavice.
Sama proizvodnja nije komplikovana, ali za naše voćare nije baš uobičajena. Zato se samo oni hrabriji i radoznaliji odlučuju da se „izvežbaju“ na nekoliko grmića.
Najmanje dve sorte, na sunčanom mestu
Brusnica, drvenasta, zimzelena puzavica, poznata je po plodovima bogatim antioksidansima, antocijanima i flavonoidima, kao i visokom nivou vitamina C, B provitamina A, Ca, Mg, P, K i vlakana. Izvor mnogih lekovitih, hranljivih i zaštitnih sastojaka koji ulaze u sastav nekih lekova, kozmetičkih preparata i prehrambenih proizvoda. Za četiri do pet godina od sadnje dostiže pun rod, koji u rodnoj godini može da teži i 1.3 kg po jednoj biljci.
Osim što je izuzetno korisno i lekovito voće, ovaj grm je i vrlo dekorativan. Prepoznaje se po kožastim listovima koji su preko leta tamnozeleni i sjajni, dok zimi, u mirovanju, gube hlorofil i postaju crveni. Cvetovi, beli ili ružičasti, dugi nepun centimetar, sa zvonastom krunicom, postavljeni na vrhovima stabljika u krupnim, visećim grozdićima, delimično su samooplodni, odnosno. brusnica je stranooplodna voćka, te bi valjalo saditi bar po dve sorte radi oprašivanja.
Za gajenje nisu neophodni specifični uslovi. Traži ocedno, strukturno i rastresito zemljište, čija je pH vrednost 4,2 do 5,2 (nešto kiselije). Obično se u jamiće pri sadnji dodaje kiseli supstrat, a posađene biljke prihranjuju amonijum sulfatom, ili bolje, zastiru malčom od iglica crnogoričnog drveća. Leja na kojoj će se saditi brusnica mora biti zaštićena od vetra, a sadi se uvek na sunčanoj strani.
S obzirom na plitak korenov sistem, neophodno je prve godine po sadnji održavati vlažno zemljište, ali nikako da su zasadi suviše zabareni ili poplavljeni. Sadi se u pripremljene, pođubrene jamiće, duboke 20 do 30 cm koji se kopaju na razmaku 1 do 1,5 m u redu, dok je rastojanje između redova 2,5 do 3 m. Pošto američka brusnica obrazuje stolone, šireći se horizontalno i pokrivajući zemljište oko jamića, poželjno je da se između redova ubace granične lajsne, čime bi se njen rast usmeravao u red, a ujedno bi se, u većim zasadima, omogućio nesmetan prohod mehanizacije i rad radnika.
Osetljiva na truljenje korena
Kao i svaku voćku, brusnicu treba orezivati. U ovom poslu valja biti strpljiv i prvo upoznati biljku. Orezuju se dugi lastari, ali ostavljaju rodne grane, a koje su koje – mora se dobro znati. Posle dve-tri godine brusnica pokrije površinu leje na zasađenoj parceli, tako da nema potrebe za okopavanjem.
Najveću opasnost za brusnicu predstavlja gljiva Phytophtora, prouzrokovač truljenja korena, česta je i pegavost koja se raspoznaje po svetlocrvenim mrljama na listovima. Od štetočina, javlja se voćni crv. Shodno tome, trebalo bi grmove zaštititi preparatima koji su se pokazali efikasnim u zaštiti drugih voćnih vrsta od ovih bolesti i štetočina.
Voli vlažno, ali ne i zabareno zemljište
Odmah posle sadnje mlade brusnice se obilno zaliju a mesto se malčira piljevinom ili tresetom u sloju od 3-4 cm. Malčiranjem se zadržava vlaga u tlu i sprečava rast korova. Za dobar razvoj biljke i dobijanje visokog i kvalitetnog roda važno je da se oko grmića održava uobičajena vlažnost tokom cele sezone rasta.
Brusnicama više prija kada se, umesto mineralnim đubrivima, „prihranjuju“ svežim slojem kiselog treseta, odnosno, kiselim malčem koji se može doneti iz borove šume. Dokazano je da mineralna i organska đubriva negativno utiču na voćke jer u tom slučaju grmovi gube kompaktnost i smanjuje se prinos, a korovi bujaju.
Pored zasađenih voćkica u drugoj godini pojavljuju se novi grmovi, formirani od podzemnih izdanaka rizoma. Zbog toga se „komšijske“ biljke postepeno približavaju i zatvaraju prostor, formiraju slikovite zavese od brusnice. Međutim, vremenom, a uvek posle četiri do pet godina, voćne zavese postaju preguste, pa ih valja razrediti. Sve viškove grmića treba izvaditi i presaditi u drugu leju, a listove i izdanke iskoristiti kao „sirovinu“ za čaj.
Sveže bobice najzdravije
Plodovi sazrevaju pre mraza, kada bi ih valjalo i pobrati. Potpuno zrele bobice su bordo, dok je seme mrke boje. Zanimljivo je da se plodovi brusnice ne beru čim sazreju. Oni ostaju na grmu još nekoliko dana, a za to vreme se u njima nakupljaju šećeri, zbog čega postaju slađi i ukusniji. Takođe, povećava se i sadržaj benzojeve kiseline, koja je najbolji konzervans bobica. Lekoviti su i njeni listovi i izdanci koji takođe imaju diuretski i protivupalni učinak. Plodovi dugo čuvaju svežinu, u zatvorenim posudama u frižideru svež ukus ostaje i posle dva meseca čuvanja.
Bogatstvo lekovitih sastojaka u plodovima ove voćke omogućuje antioksidativno, a poslednje analize pokazuju i antikancerogeno dejstvo u ljudskom organizmu.
Kada i kako se bere
Brusnica se bere u ranu jesen – septembra ili oktobra. Berba na okućnicama se razlikuje od one u većim zasadima. Na okućnicama plodovi se ne beru pojedinačno, već se odsecaju grančice. Radi se po sunčanom vremenu, pažljivo, grančice se odsecaju makazama, ne čupaju, da se ne bi izvadili kompletni grmovi. Sve grančice se prvo skupe u gajbice, a potom se, kada se berba završi, detaljno pregledaju, odstrane truli ili zgnječeni plodovi, a one slože u drvene fijoke, kutije ili platnene vreće, tako da su svi preseci na jednoj strani, a vrhovi na drugoj, i ostavljaju da se suše. Veće količine plodova se suše u sušarama ili velikim dehidratorima.
Brusnica s jabukama
Sastojci:
- 1 kg brusnice
- 400 do 500 g jabuka
- 1,2 do 1,4 kg šećera.
Za džem birati tvrde i kisele jabuke. Priprema se na isti način kao džem od krušaka.
Džem od brusnice
Sastojci:
- 1 kg brusnice
- 500 g šećera
- pola šolje vode
- štapić cimeta
- 3 karanfilića ili
- kašičica limunove korice.
Bobice dobro oprati i prebrati i dva-tri minuta kuvati u kipućoj vodi. Izvaditi u posudu u kojoj će se pripremati džem, dodati vodu i šećer i kuvati na laganoj vatri dok ne budu potpuno kuvane. Pred kraj kuvanja dodati cimet, karanfilić ili korice limuna. Vruć džem sipati u teglice, zatvoriti metalnim poklopcem, „potrpati“ i ostaviti do sutra da se prirodno ohladi.
Džem s medom
Sastojci:
- 1 kg brusnice
- 700 g meda
- štapić cimeta
- 3 karanfilića
- 1 kašičica limunove korice, pola šolje vode.
Skuvati džem kao i u prethodnom receptu. Razlika je u tome što se umesto šećera koristi med.
Džem brusnice sa kruškama
Sastojci:
- 1 kg brusnice
- 0,8 do 1 kg krušaka
- 1,2 do 1,4 kg šećera.
Kruške oguliti, narezati na listove, ukloniti semenu ložu i blanširati 3 do 5 minuta u kipućoj vodi.Skuvati džem sa brusnicama kao i obično i petnaestak minuta pred kraj kuvanja ubaciti listove krušaka i nastaviti s kuvanjem.
Piše: Svetlana Mujanović
