U ovom periodu počinju pripreme za podizanje voćnjaka. Stručnjaci često napominju da uvek treba imati u vidu da za uspeh u proizvodnji moraju postojati odgovarajući uslovi sredine, oni koje određena voćna vrsta i sorta zahtevaju.
– Ako su loši uslovi sredine, onda ni najbolja sorta, uz svu primenu mera nege, neće dati dobre rezultate – objašnjava dr Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. – Zato je veoma bitno, imajući u vidu da su voćke dugogodišnje biljke, da se otkloni svaki rizik prilikom izbora sorte za odgovarajuće uslove. Tamo gde joj oni odgovaraju, može se očekivati znatnija proizvodnja. Važno je poznavati klimatske prilike mesta, zemljište, kao i položaj gde će voćke biti posađene.
Svaka voćna vrsta i sorta imaju određene zahteve prema klimi. Zbog toga je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju treba dobro upoznati. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Dr Keserović ističe da je temperatura jedan od važnijih klimatskih činilaca koji utiče na intenzitet odvijanja veoma važnih fizioloških procesa kao što su fotosinteza, disanje, transpiracija, ali i na početak i tok svih fenofaza voćaka (bubrenje pupoljaka, cvetanje, listanje, oprašivanje, oplođenje, porast mladara, razvitak plodova itd.). Svaka voćna vrsta, pa i sorta, stekli su odgovarajuću nasledost koja omogućuje postizanje najboljih rezultata samo u datim agroekološkim uslovima. Ograničavajući faktor za gajenje pojedinih voćnih vrsta predstavljaju visoke, ali i niske temperature. Neke voćne vrste imaju veće zahteve prema toploti, a druge manje. Tako je uspešna proizvodnja jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćnih vrsta moguća na temperaturnim kolebanjima u toku godine između +35 i –20 °C.
– Za praksu je pogotovo značajna otpornost pojedinih vrsta i sorti na niske temperature – objašnjava ovaj ekspert za voćarstvo. – Pojava niskih temperatura može da nanese velike štete. Stepen ugroženosti dosta zavisi od tipa zemljišta i vremena pojave mrazeva. Valja znati da je koren slabobujnih podloga, koje se koriste u intenzivnim zasadima, dosta ugrožen hladnoćom jer je plitak. Značajan ograničavajući faktor za gajenje voća u Srbiji su niske temperature u proleće. Osim toga, u slučaju da je rano cvetanje a vreme je hladno, pčele ne izlaze iz košnica, pa je oprašivanje slabo.
Otpornost na niske temperature zavisi od vrste, odnosno sorte. Tako su cvetni pupoljci osetljiviji kod breskve, kajsije i badema nego kod jabuke, kruške, trešnje, višnje i šljive. Prilikom izbora mesta za gajenje voćaka posebno se mora obratiti pažnja na pozne prolećne mrazeve i u takvim krajevima ne treba gajiti vrste koje rano cvetaju i zameću plodove (badem, kajsija, breskva), kao i ranocvetajuće sorte trešnje, višnje i kruške, kada dođe do pupoljenja i cvetanja. Prema otpornosti na niske temperature postoji velika razlika između sorti. Tako je “požegača” znatno otpornija od “stenleja”, kruška “vilijamovka” od sorte ”butira”, orah “šampion” od sorte “esterhazi”…
Za voćke nisu dobre ni temperature iznad 35 °C jer dovode do intenzivnijeg disanja listova, odnosno trošenja, a manjeg stvaranja hrane, tzv. asimilata. Izazivaju i znatna oštećenja na voćkama, kao što su ožegotine na listovima, plodovima i mladarima, a mogu biti i uzrok vodnog stresa.
– Savremena intenzivna proizvodnja voćaka ne može se organizovati ukoliko nema zemljišne i atmosferske vlage – dodaje prof. dr Keserović. – Većina voćnih vrsta može uspevati u rejonima gde se količina padavina kreće od 600 do 900 milimetara u toku vegetacije. Svakako je veoma bitan i raspored padavina u toku vegetacije. Posebno su osetljivi periodi za vreme cvetanja, obrazovanja cvetnih začetaka i razvitka plodova. Najveće potrebe za vodom imaju jabuka i pozne sorte šljiva, a najmanje breskva i badem.
Štetna je i velika količina vlage u zemljištu. Suvišnu vlagu u zemljištu ne trpe trešnja, badem, višnja i kajsija. Na našim prostorima glavne padavine su kiša i sneg, a nekada dobro dođu i magla i rosa. Naročito je značajna zimska vlaga, koja je u poslednjih nekoliko godina znatno redukovana. To je jedan od razloga zašto imamo povećano sušenje stabala kod pojedinih voćnih vrsta i što su nam prinosi promenljivi u poslednjih nekoliko godina.
Takođe, pored vlage zemljišta, veoma je važan činilac i atmosferska vlaga. Najbolje je ako iznosi između 65 i 75 procenata. Preterana vlažnost utiče na pojavu gljivičnih oboljenja i na slabiju oplodnju, a smanjena na veću transpiraciju, opadanje plodova, slabu oplodnju. Stoga, prilikom podizanja voćnih zasada treba obratiti pažnju i na zemljišnu i vazdušnu vlagu.
Vetar je nepovoljan klimatski činilac za voćarsku proizvodnju. U našim uslovima pogotovo velike štete nanose severozapadni vetar i košava. Vetar isušuje zemljište, žigove cvetova, onemogućava let pčela, utiče na otpadanje nesazrelih plodova, može polomiti grane, pa i čitava stabla. U pojedinim godinama desilo se da je otpalo i do 70 odsto plodova, na primer krušaka. Otpadanju plodova su naročito sklone sorte jabuke i kruške sa kratkom peteljkom. Blag povetarac može da ima i korisno dejstvo kod voćaka koje se oprašuju putem vetra (orah, kesten i leska). Zato su veoma bitni podizanje voćnjaka na položajima koji su zaklonjeni od vetra i izbor vrste i sorte koje su otpornije na ovaj klimatski činilac. Štetno dejstvo vetra moguće je umanjiti i podizanjem vetrozaštitnih pojaseva.
Najbolji rezultati u voćarskoj proizvodnji se dostižu na nadmorskim visinama između 400 i 500 metara. U ovakvim uslovima postiže se najbolji kvalitet plodova i oni se bolje čuvaju. Badem se može uspešno gajiti do 300, breskva i kajsija od 300 do 500 metara, dunja do 700, kruška i orah do 800 pa i 900, jabuka do 1.000 i trešnja i višnja do 1.300 metara nadmorske visine. Ekspozicija terena podrazumeva njegov položaj prema stranama sveta i uslovljena je nadmorskom visinom i nagibom. Južne ekspozicije, bez obzira na nadmorsku visinu, toplije su od severnih.
– U našim uslovima gajenja su pogodnije južne ekspozicije za proizvodnju ranih sorti bresaka, krušaka, trešanja pa i šljiva, a severne ekspozicije za gajenje zimskih sorti jabuka i kruške, kajsije i šljive „požegače“ – podseća naš sagovornik. – Može se uopšteno navesti da južne ekspozicije više odgovaraju koštičavim voćkama, a severne jabučastim. Prilikom podizanja zasada mora se voditi računa i o nagibu terena, koji ne sme biti veliki jer na njemu često dolazi do erozije, a velika su investiciona ulaganja za uređenje zemljišta. Za voćarsku proizvodnju pogodni su tereni sa blagim nagibom od 4 do 6°. Blizina većih vodenih površina povoljno utiče na mikroklimu određenog prostora, tako da voćke u takvim uslovima bolje rađaju, plodovi su obojeniji itd. Primer za ovo su voćnjaci u blizini Ohridskog i Prespanskog jezera i pokraj Dunava.
Više svetlosti – krupniji plodovi
Svetlost je veoma važan faktor za uspešno gajenje voćaka. Zato se prilikom podizanja zasada mora obratiti pažnja na položaj, ekspoziciju terena, pravac pružanja redova, sistem gajenja, oblik krune, zrelu i zelenu rezidbu, da bi se svetlost mogla maksimalno iskoristiti. Položaj redova sever-jug omogućuje najbolje iskorišćavanje svetlosti. Poznato je da su južne ekspozicije više osvetljene, kao i tereni na vrhovima brda i nagibima, nego doline, uvale, klisure i dr. Ne treba zaboraviti da su u uslovima nedovoljne osvetljenosti listovi bledozelene boje, sitniji, a plodovi su sitniji i slabije obojeni.
S. Malinović
Dobro jutro broj 570 – Oktobar 2019.
