Ova godina nije bila naklonjena ni za proizvodnju soje. Zbog suše i visokih temperatura, proizvođači soje u turijskom ataru imaju duplo manje prinose. Ratare ne ohrabruje ni to što je cena soje u toku žetve bila viša nego prošle godine.
Savremeni biznis trendovi stavili su pred današnje poljoprivredne proizvođače nekoliko zahteva koje moraju da zadovolje, kako bi mogli da se održe u tržišnoj utakmici, priča nam tokom posete njegovom gazdinstvu, Miomir Crveni, poznati ratar iz Turije. Kako kaže, da biste opstali, morate da posedujete više veština i sposobnosti, rečju da budete univerzalni. Kako je precizirao, današnji proizvođači treba da budu edukovani, da umeju da kalkulišu i privređuju, i da budu vešti prodavci, što ih, kako u šali dodaje, kandiduje za direktorsku poziciju. Rukovodećoj funkciji, Miomir nikada nije stremio, iako ju je uz predan i bespoštedan rad, tokom više decenija, davno izvojevao.
Prvi put je, kaže, seo na traktor 1963-će godine, i od tada ga meštani viđaju na njemu, i po suncu i po kiši. Prašina, blato, košave ili tropske vrućine, sastavni su deo paorske svakodnevice, opisuje nam Miomir svoj posao. Kako kaže, njegove mlađe kolege oberučke su dočekale klimatizovane traktore i kompjuterizovane mašine, a on je još uvek pomalo nostalgičan za starim traktorima bez kabine, koji su imali svoju draž, a oduvek je voleo i da ih servisira. Miomir je, osim po visokim prinosima ratarskih kultura, u selu poznat i kao vrstan majstor- mehaničar, kojem su se paori obraćali za popravku ozbiljnijih kvarova na mašinama. To znanje mu je uštedelo novca i na sopstvenom imanju. Seća se Miomir vremena kada je njegov otac gajio i kudelju, jer su postojale kudeljare, kojima su je prodavali. Njihovim gašenjem, orijentisali su se isključivo za pšenicu, kukuruz i soju.
Soja im je najdominantnija kultura, posejana im je na 50 posto površina. Da joj ova godina nije bila naklonjena, pokazali su već prvi otkosi, razočarano dodaje naš sagovornik. Soja voli kišu, a tokom sazrevanja, samo je dva puta bilo padavina. Zbog suše i visokih temperatura, proizvođači soje u turijskom ataru, nisu uspeli da skinu sa svojih njiva više od 1,7 tona te uljarice po hektaru, neki čak i dvostruko manje.
Ratare ne ohrabruje ni to što je cena soje u toku žetve bila viša za čak 26 dinara nego lane, jer, kako smatra naš sagovornik, sa upola nižim prinosima nego prošle žetve, i višestruko skupljom setvom, neće biti na dobitku. Kilogram soje na Produktnoj berzi Novi Sad, u trenutku našeg razgovora, koštao je 69 dinara bez PDV-a, što je najbolji start u pogledu koštanja u odnosu na ranije godine. Proizvođačima soje ostaje da se nadaju da će ta uljarica dostići prošlogodišnji istorijski maksimum, kada je kilogram zrna bio 80 dinara bez PDV-a, te će je čuvati na lageru.
Navikli su se, kaže Miomir, tamošnji proizvođači na stalne oscilacije u proizvodnji, na činjenicu da su im inputi sve skuplji, a dobit sve manja. Njihovo je da u optimalnim rokovima završe žetvu i setvu za narednu godinu, a iskustvo ih je naučilo da se ne vredi nervirati zbog okolnosti na koje ne mogu da utiču. Korektna saradnja između proizvođača i otkupljivača je, kako ističe, veoma važna, i trudi se da svoju robu isporučuje istom kupcu.
Ova godina im je bila izuzetno povoljna za pšenicu, kaže da je ostvario do sada najbolji prinos od skoro 10 tona po hektaru te žitarice, a to mu je dalo „vetar u leđa“ i elana za obaranjem drugih ličnih rekorda. Za sada neostvarena želja, ali zacrtani cilj kojem stremi, jeste da proizvede vagon pšenice po hektaru.
Imao je Miomir želju da se oproba i u voćarstvu, ali za to ni on, ni njegov sin Branislav, trenutno nemaju dovoljno vremena, a dodatnu radnu snagu je teško naći u selu. Ono što ga raduje i čini ponosnim jeste činjenica da su njegov sin i snaja, ipak ostali na gazdinstvu i što vide perspektivu u životu na selu. Trude se da održe koncepciju rada koju su utabali njihovi preci, ali ne zaostaju ni za savremenim trendovima, a on je tu, kako sa osmehom zaključuje, da povlači konce iz prikrajka, i da im bude oslonac u godinama koje slede.
Izvor: agrosaveti.rs
Foto: Pixabay
