Žetva pšenice i ječma je u punom jeku, a prema sadašnjim podacima sa terena imaćemo više nego dovoljno hlebnog žita za svoje potrebe ali će prinosi biti slabiji nego lane, izjavila je danas direktorka Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović. „Žetva pšenice će, ako se nastavi toplo vreme i bez padavina, biti gotova za desetak dana i tada ćemo znati kompletnu sliku stanja ali svakako možemo očekivati prosečan rod. Prinosi se kreću od tri do sedam tona po hektaru, u boljim godinama znali su da budu znatno veći, no bilo bi previše očekivati da tri godine zaredom imamo rekordan nadprosečan rod“, rekla je Savović. Navela je da su pšenicom zasejane rekordne površine od oko 725.000 hektara. Savović je kazala da su na smanjene prinosa uticale i vremenske prilike, ali da se njihov uticaj još više odrazio na kvalitet roda, pa ćemo ove godine od regiona do regiona imati različite probleme sa kvalitetom. Ona je istakla da je Srbija u tržišnu 2023/24 godinu ušla sa velikim zalihama starog roda pšenice izuzetnog kvaliteta, koje premašuju milion tona.
„To su istorijski rekordne zalihe ali mi smo i u prethodnu godinu ušli sa velikim zalihama, većim od 700.000 tona, jer smo nažalost imali zabranu izvoza a posle toga ograničenje u okviru izvoznih kvota. Ono je onemogućilo izvoznike da prodaju robu, tako da su zbog svega toga prošlogodišnje zalihe na rekordno visokom nivou“, rekla je direktorka Udruženja Žita Srbije.
Govoreći o problemima koje bi proizvođači mogli imati sa velikim zalihama i novim rodom, Savović je istakla da smo, i u godinama kada smo imali rekordan rod, uspevali da uskladištimo oko 13 miliona tona žitarica i uljarica, tako da će i ovi viškovi biti uskladišteni. „Pitanje je samo na koji način će biti uskladišteni i u kojoj meri će takvo skladištenje uticati na kvalitet pšenice“, rekla je ona. Kada je reč o ječmu, žetva je pri kraju, prinosi su malo ispod očekivanja i kreću se od četiri do šest tona po hektaru, a površine zasejane ovom žitaricom su za tri odsto veće nego prošle godine. Proizvođače svakako najviše zanimaju cene, a sagovornica Tanjuga kaže da se cena pšenice prošle sedmice kretala od 19,30 do 22,40 dinara po kilogramu bez PDV-a, što se može smatrati relativno niskom cenom. „Ona kod proizvođača izaziva nezadovoljstvo jer je niža od troškova proizvodnje. Oni su prošle godine bili za 50 odsto veći nego godinu dana ranije, posebno zbog visokih cena mineralnih đubriva. Đubriva su u međuvremenu pojeftinila ali su troškovi i dalje veći od pomenutih cena“, rekla je Savović.
Dodala je da smo mi ipak otvorena tržišna ekonomija, da je konkurencija na našem tržištu izuzetno velika i da proizvođači mogu sami da odluče da li je cena u određenom trenutku odgovarajuća za njihovu robu.
Što se mogućnosti izvoza pšenice tiče, ocenila je da one nisu velike i da na njih ne utiče samo samo rat u Ukrajini.
„Naši izvoznici daju svoj maksimum, ali cene na našem unutrašnjem tržištu su desetak meseci takve da apsolutno nismo bili konkurentni u crnomorskom regionu kuda su tradicionalno odlazile najveće količine naših žitarica i uljarica“, rekla je direktorka Udruženja Žita Srbije.
Savović je naglasila da će dalja situacija umnogome zavisiti i od tražnje na svetskom tržištu, od toga koliko ćemo biti konkurentni, jer, kako je rekla, ukrajinska roba nije postala konkurentna srpskoj pšenici sa ratom u ovoj zemlji, a konkurenti u izvozu su nam uvek bili Bugarska, Mađarska, Rumunija.
Tanjug
