Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Prijepolje se i po „somborki“ poznaje

Prijepolje se i po „somborki“ poznaje

704

Maleno Prijepolje odiše bogatom istorijom, svežim vazduhom i gostoljubivim domaćinima. Nadaleko je poznato i po odličnim specijalitima, tradicionalnoj domaćoj rakiji i malinama, ali se, zahvaljujući porodici Stojadinović, pročulo i po paprici „somborki“.

Njegoš Stojadinović već šesnaest godina uspešno uzgaja maline i od nedavno kupus, a najpoznatiji je po proizvodnji paprike “somborke”. Prvih dana avgusta počeće direktvno da je bere sa svoje njive na Kolovratu, pored magistrale na bjelopoljskom putu.

Pravo seme i humus za dobar start

Paprika je, objašnjava Njegoš, veoma zahtevna kultura, ali ako se sve uradi na vreme, uspeh je zagarantovan. Kako bi i ove godine imao odličan prinos, Stojadinović u plasteniku neguje rasad direktno iz semena, da bi ga mogao najkasnije 1. juna posaditi na otvorenom. Na celoj njivi će ubrati oko 25 tona „somborke“, čija će cena, prema njegovoj proceni, biti između 150 i 200 dinara po kilogramu.

-Kod proizvodnje rasada u plastenicima najbitnije je kupiti zdravo i kvalitetno seme i pripremiti kvalitetnu zemlju ili supstrat. Lično stavljam humus, kako bi biljke što pre napredovale, te da niknu za sedam do deset dana. Prvenstveno usitnim zemlju, napravim brazdice, posejem papriku, a odmah zatim i utabam, te zalivam svakodnevno – kaže za „Dobro jutro“.

U plasteniku održava i idealnu temperaturu od oko 30 stepeni, jer paprika traži konstantnu toplotu za pravilan razvoj. Na temperaturi ispod 15 stepeni ona će prestati sa razvojem, a isto tako joj ne prijaju ni tropske temperature pa neće napredovati ni iznad 36 stepeni Celzijusa. Seme počinje da niče na temperaturama iznad 20 stepeni Celzijusa, a optimalna temperatura za rast i razvoj je od 22 do 30 stepeni.

– Rasadu u plasteniku ne tretiram protiv korova, već je okopavam i čupam. Ukoliko se sve uradi kako treba, spremna za presađivanje na otvorenom u roku od 40 do 50 dana – objašnjava Njegoš Stojadinović.

Zaštita, stajnjak i voda iz Lima

Prema njegovim rečima, tu se posao ne završava, jer tek kada krene klijanje, on je svakodnevno u plasteniku kako bi se uverio da rasadu nisu napale kakve bolesti i virusi. To može da bude veliki problem, jer se u tom periodu biljke nalaze gusto posađene, a nisu dovoljno ojačale.

– Za razliku od kupusa, paprika je dosta zahtevnija za proizvodnju i zato svake godine ponavljam istu proceduru: razvlačim foliju na razmaku 20 puta 25 cm, pa dok se primi, imam i više prskanja. Takođe, na 50 ari zemljišta planiram da stavim 25 traktorskih prikolica stajnjaka, 250 kilograma veštačkog đubriva i 50 kilograma uree. Za prihranu koristim bakar, mankogal, tri “dvanaestke”. Osim toga, vrlo je važno da paprika u periodu rasta ima dovoljno azota da bi mogla da gura hranu do kraja. Tokom proizvodnje uradim i do sedam prskanja, a u zavisnosti od dogovora sa poljoprivrednim savetnikom iz Čačka – kaže takođe naš sagovornik.

Od svih ovih mera, jedino ne koristi klasičan sistem za navodnjavanje, već vodu kako navodi, vuče iz reke Lim koja se nalazi tik uz njegovu njivu i sprovodi je rasprskivačima. Sa dve pumpe crpi 700 do 800 litara u minuti ujutru i uveče. Zato, kao i prethodnih godina, očekuje minimalno 25 tona roda na pomenutoj površini. Njegoš, veoma vodi računa i o ishrani paprike te primenjuje folijarnu prihranu.

Zaštita od plamenjače i osiguranje od grada

-Folijarna prihrana je vrlo važna, pogotovo u našem kraju gde temperature vazduha veoma variraju. Ova prihrana se pokazala kao odlična, jer ima brzo delovanje na biljke u stresnim situacijama. U našem kraju veliki je problem plamenjača paprike koja nije ni malo naivna, pa zato i simptomi mogu da budu različiti, zavisno od fenofaze u kojoj se desila zaraza. Ponekad i rasad i mlade biljke paprike mogu biti zaražene u predelu korenovog vrata, te bolesne biljke poležu. Osim toga, čak i plodovi paprike mogu da se zaraze kroz peteljku, prodiranjem bolesti iz zaraženog stabla. Stoga je i zaštita paprike od ove bolesti prilično složena i obuhvata niz mera. Tada se najčešće oko zaštite i čime da tretiram ukoliko uočim plamenjaču posavetujem sa zaposlenima u Poljoprivrednoj apoteci – kaže Njegoš i dodaje da je veliki problem prijepoljskog kraja što u okrugu odnosno gradu nemaju diplomiranog agronoma koji bi pomogao poljoprivrednicima na licu mesta.

Ukoliko sve bude u redu i ako sadnja bude išla po planu i bez većih problema, Njegoš prvu berbu očekuje oko 20. avgusta, a drugu do 1. septembra. Njemu je u celom procesu proizvodnje najvažnije da proizvede krupnu mesnatu papriku, pa se već polako priprema da svaki svoj dan provede na njivi.

– Da bih imao računicu, trebalo bi da otkupna cena sveže paprike sa ove njive na veliko bude najmanje 150 dinara. Veliki su troškovi, ulaganja, skupa su semena, dosta se nafte potroši, a imam i radnike, ali i nas četvoro iz kuće radimo. Sve mnogo zavisi i od vremenskih uslova i godine, da li će biti kišna ili sušna. U proizvodnju uložimo dosta novca i zato je važno da već sada obezbedimo sigurne kupce. Prvi kupci su već počeli da se javljaju, videćemo. Za svaku sigurnost, papriku osiguravam kako bi u slučaju grada šteta bila što manja – ističe poljoprivrednik iz Prijepolja.

Njegoš ističe da je „somborka“ veoma zahvalna za uzgoj, a reč je o najranijoj sorti sa dužinom vegetacije od sadnje do berbe 70 do 80 dana. Plodovi su blago ljuti kupastog oblika. Zahvalna, jer uspeva i na otvorenom polju, i u plastenicima. Plodovi su na stablu u štrčećem položaju, a u zrelosti su svetlo žute boje i teže oko 100 grama.

-Meso ploda je sočno. Plodovi su blago ljutog do ljutog ukusa. Zbog svoje blage ljutine veoma je pogodna za svežu potrošnju, ali i za preradu u domaćinstvima i u industriji. Somborka se u mnogim krajevima koristi za različita konzerviranja, a naročito se prerađuje kao punjena pavlakom, sirom ili kupusom što je svojstveno za Zlatiborski okrug. Od zrelih plodova može se proizvoditi i izuzetno kvalitetan blagoljuti ajvar – zaključio je naš sagovornik.

Piše: Ljiljana Milovanović

Foto: ShuterStock

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.