KAKO UNAPREDITI PROIZVODNJU ŠLJIVE U SRBIJI
U Srbiji postoje izuzetno povoljni klimatski uslovi za proizvodnju koštičavih voćnih vrsta, a pogotovo šljive, koja se proizvodi i na velikim plantažama, i na okućnicama, ekonomskim i crkvenim dvorištima, manastirskim imanjima. Svako voli da je ima u svojoj avliji, jer se, pored stone upotrebe, najviše koristi za različite vidove prerade.
Međutim, iako smo po proizvodnji šljive vodeći u Evropi i svetu, veoma malo je urađeno na intenzifikaciji proizvodnje. Prinos šljive po stablu nam se kreće od 6 do 22 kilograma. Prema podacima iz 2017. godine, pod šljivom se u Srbiji nalazilo oko 72.569 hektara, a prinos je bio oko 5,70 tona po hektaru. Ono što treba uraditi u narednom periodu jeste zamena ekstenzivne proizvodnje intenzivnom.
Gušća sadnja, ranije zrenje i krupniji plodovi
Umesto podloge džanarike treba uvesti podlogu Wavit/Wei-Wa. To je klon sorte Wangenheim. Srednje je bujna podloga, odlično se ukorenjava, ne formira izdanke, ima odličan afinitet sa sortama šljive i sortama kajsije. Sorte okalemljene na ovoj podlozi rano prorode, daju redovne i visoke prinose, sa dobrom krupnoćom ploda i ranijim zrenjem od nekoliko dana u odnosu na sejanac džanarike. Rastojanje koje se koristi u poslednje vreme, ako je podloga džanarika, je najčešće 5×4 metra, dok se na podlozi Wavit sorte šljiva mogu saditi na 4×2 metra, a na kržljavoj podlozi Torinel 4×1,5 metara.
Ukoliko bi se prešlo na ovu vegetativnu podlogu, uz korišćenje navodnjavanja i fertiirigacije, proizvodnja u Srbiji bi mogla da se poveća najmanje za 50 posto na istoj površini. Tada bi bila realna i moguća proizvodnja i do 60 tona po hektaru. Pored toga lakša bi bila rezidba i berba plodova.
Veoma niski prinosi po stablu, a pogotovu po jedinici površine, govore o dosta ekstenzivnoj proizvodnji šljive. Pored toga, velike oscilacije u prinosu po godinama rezultat su podizanja zasada u neodgovarajućim agroekološkim uslovima i štete koje nastaju od uticaja niskih zimskih temperatura, ranih prolećnih mrazeva, suše, grada i ožegotina. Jedan od razloga niskih prinosa je svakako i to što u proizvodnju nisu uvedene slabo i srednje bujne podloge.
Otkup licence perspektivnih podloga
Struktura podloga kod šljive ne odgovara strukturi u razvijenijim voćarskim zemljama Evrope. Zato je potrebno izvršiti introdukciju novih i, ako treba, otkupiti licencno pravo perspektivnih podloga, od kojih bi neke nakon ispitivanja u ogledima našle svoje mesto i u komercijalnim zasadima.
Svaki region se odlikuje specifičnim zemljišnim i klimatskim uslovima koji, u velikoj meri, određuju koja voćna vrsta i sorta mogu tu uspešno da se gaje. Da bi se neka voćna vrsta, odnosno sorta, mogla uspešno gajiti po savremenoj tehnologiji u nekom regionu potrebno je da se prethodno urade ispitivanja postavljanjem ogleda.
Intenziviranje sistema gajenja šljive zahteva uvođenje u proizvodnju srednje i slabo bujnih podloga. Uvođenjem u proizvodnju ovih podloga omogućiće se ranije plodonošenje, dobijanje visokih prinosa i značajno smanjenje troškova proizvodnje. U agroekološkim uslovima Srbije nisu uopšte, ili su veoma malo, ispitane podloge za koštičavo voće pogodne za gustu sadnju.
Najbolji prinosi na černozemu, aluvijumu, gajnjačama
Ono što se u proizvodnji šljiva naše zemlje godinama ne menja je dominacija, a slobodno se može reći i isključivo korišćenje, sejanca džanarike (Prunus cerasifera Ehrh.) kao podloge, sa velikom raznolikošću njenih tipova. Iskustva sa vegetativnim podlogama i podlogama manje bujnosti su mala i nedovoljna da bi se doneli odgovarajući zaključci i ove podloge masovnije uvele u proizvodnu praksu. Pored apsolutne dominacije bujnih generativnih podloga, u poslednjih petnaestak godina se dešavaju promene u pogledu unapređenja tehnologije gajenja: smanjuje se razmak sadnje i povećava broj biljaka po jedinici površine, sve češće se slobodno formirane krune zamenjuju savremenim uzgojnim oblicima, kao što je vretenasti žbun, a u zasade se uvode i sistemi za navodnjavanje. Do bržeg intenziviranja tehnologije proizvodnje šljive će doći kada se u proizvodnju počnu uvoditi kržljavije, vegetativne podloge.
Jasno je da uvek moramo voditi računa o zemljištu. Zato podsećam da šljivi pogoduju aerisana, rastresita, plodna i vodopropustiva, neutralna do blago kisela zemljišta. Najbolji prinosi postižu se na černozemu, aluvijumu, gajnjačama i njima sličnim zemljištima. Optimalan sadržaj humusa iznosi 2 do 3 %. Šljiva podnosi i terene sa slabijim kvalitetom zemljišta – teška, suva i manje plodna, ali tada su prinosi niži, a kvalitet plodova slabiji. Zemljišta koja sadrže više od 70 % ukupne gline, takođe, se ne preporučuju za osnivanje zasada šljive. Najbolja pH vrednost zemljišta iznosi 5,5 do 7, što znači da šljiva zahteva blago kisela do neutralna zemljišta, dok joj alkalna i zaslanjena ne odgovaraju.
Evropska šljiva se gaji između 30 i 60 stepeni severne geografske širine. Kao i za većinu voćnih vrsta umereno-kontinentalne klime, uslovi u kojima šljiva najbolje uspeva su brdsko-planisnki tereni sa 200 do 600 metara nadmorske visine, sa severnom, severoistočnom ili severozapadnom ekspozicijom. Šljivi pogoduju blagi nagibi, oko 5 %, dok doline i kotline treba izbegavati usled nakupljanja hladnog vazduha i češće pojave poznih prolećnih mrazeva.
Džanarika dobra samo ako se bere mašinski
Moja je preporuka, da ako se mehanizovano beru plodovi šljive, treba ići sa generativnom podlogom džanarika (Prunus cerasifera Ehrh.), međutim ukoliko se proizvodi šljiva za svežu upotrebu onda se polako mora preći na vegetativne podloge slabe bujnosti ili srednje bujnosti. Ako se koriste kržljavije podloge kao što su TORINEL ili RUBIRA, onda se sorte mogu saditi na rastojanju 4×1,30 do 1,50 metara i u tom slučaju je obavezna fertirigacija. Ukoliko se sorte sade na srednje bujnim podlogama, kao što su VAVIT i ISTHARA, a preporučujem rastojanje 4×2 metra, ovde nije neophodan sistem za zalivanje, već samo, možda kao dodatna agrotehnička mera – zelena rezidba.
Troškovi proizvodnje bi se znatno snizili, jer je lakša berba i rezidba, s obzirom na to da bi se sve obavljalo sa zemlje. Ubuduće bi trebalo prilagoditi i tresače za ove srednje bujne podloge. Na osnovu mog iskustva, prinos na ovim vegetativnim podlogama, a i kvalitet plodova je daleko veći, na taj način bi se povećala proizvodnja i kvalitet plodova. Treba razmišljati i o introdukovanju podloga koje su otporne na virus šarke šljive a to su podloge DOCERA I DOSPINA.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
