Hrišćanski praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kazuje predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. Slavi se uvek 19. avgusta i veruje se da tada priroda počinje da se menja, da Sunce okreće leđa letu i nagoveštava dolazak jeseni. Ovaj datum je, osim u crkvenom kalendaru, važan za poljoprivrednike, jer se prema njemu upravljaju u vinogradarskim i mnogim drugim poljskim radovima.
Piše: Biljana Nenković
Bez obzira na to što se obeležava u jeku toplih dana, Preobraženje pokazuje da se leto ipak bliži kraju. Veruje se da se od tog dana preobražava list u gori i kamen u vodi. Lišće počinje da žuti i opada, a voda je hladnija. Voda u reci nije za kupanje, dan postaje sve kraći, zmije i gušteri vraćaju se u skloništa, jer je zemlja hladnija, a laste se pripremaju za jesenju seobu.
Počinju zrenje grožđa i jesenja setva
Grožđe se ne jede pre Preobraženja, jer posle praznika dostiže zrelost i vinogradari pažljivo motre na grozdove, kako bi znali kada da započnu berbu. U nekim rodopskim selima postoji verovanje da na taj dan Bog “pribraznuva”, pravi ili spušta brazdu s neba kao znak da je došlo vreme za setvu jesenjih kultura.
Ovaj praznik poznat je i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca: “Ovo je Sin moj ljubljeni… njega poslušajte.” Hristos, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu cara nad carevima, koja nadilazi starozavetne zakone i proroke.
Dan slavlja i molitve
Prema rečima Svetog Nikolaja Velimirovića, ovo nebesko svedočanstvo o Sinu Božjem “trebalo je da posluži u dane stradanja Gospodnjeg na ukrepljenje nepokolebljive vere u njegovu krajnju pobedu”. Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda, a na Istoku se slavi još od 7. veka.
U narodu se obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina, ali i da se cela priroda menja. U crkvama se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osveštava grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, neko drugo voće. Običaj je, takođe, da se grožđe deli i na groblju za pokoj duša mrtvih. Veruje se i da se na ovaj praznik i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, a ko to vidi i drugom obelodani, izgubiće razum. Preko dana se na Preobraženje ne spava da se ne bi dremalo tokom godine.
Veruje se i da na taj dan ne treba plakati i negovati loše navike, već praznik provesti u slavlju i molitvi. Preobraženje se slavi za vreme Gospojinskog posta koji traje do 28. avgusta, praznika Velike Gospojine, a pravilo je da se na ovaj praznik posti i da se za ručak jede riba.
Posle Svetog Ilije, sunce sve milije
Nagoveštaj promene godišnjeg doba počinje još 2. avgusta, kada se praznuje Sveti Ilija Gromovnik. Smatra se jednim od najvećih proroka u hrišćanstvu. Mladost je proveo u molitvama u pustinji. Zbog tačnog predskazivanja događaja, bio je proganjan. Dobio je ime po staroslovenskom Bogu Perunu, bogu groma.
Smatra se da je prelaskom na hrišćanstvo, srpski narod osobine starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, pripisao Svetom Iliji. Zbog toga veliki broj običaja i verovanja potiče još iz prethrišćanskog vremena. Prema narodnom predanju Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima. Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi, narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti, da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara.
Sveti Ilija pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Postoji priča da je upravo Sveti Ilija taj koji određuje kada i gde će padati kiša, a kada će da bude suša. Zbog toga se i do danas u seoskim krajevima zadržao običaj da se na Svetog Iliju nikako ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja. Ipak, veruje se da posle njega polako prolaze letnje žege, pa je ostala i izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije”.
Velika Gospojina praznik dece i majki
Uspenije presvete Bogorodice, jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. U narodu je poznat kao Velika Gospojina i predstavlja praznik majki i dece. Velika Gospojina se praznuje kao uspomena na smrt Bogorodice i, prema jevanđeljskom predanju, dan kada se ona vaznela na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”. U Grčkoj i Rumuniji ovo je i državni praznik.
Do tog dana treba završtiti sve letnje poslove u polju, a tek od Male Gospojine treba početi s novim, jesenjim radovima. Takođe, veruje se da bilje i trave, ubrane na Veliku Gospojinu, imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje se da će doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.
Od tog datuma počinju i Međugospojinci, odnosno Međudnevnica, dani između Velike i Male Gospojine, 21. septembra. Smatraju se najboljim vremenom za branje lekovitog bilja. Veruje se i da su jaja, prikupljena u ovom periodu, najkvalitetnija i da dugo ostaju sveža. Žene na praznik ne bi trebalo da započinju nove poslove, već samo da nastavljaju započeto.
Ilindanski med za lek
Med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa ako znate nekog pčelara, obavezno ga tog dana uzmite. Narod veruje da majke njime treba da namažu decu po obrazima, kako bi bila zdrava. Slavi se kao krsna slava, ali je zanimljivo da se ne kuva žito, jer se smatra da je i danas ovaj svetitelj živ. Veoma je poštovan u pravoslavlju, i zato što se veruje da je brat Ognjene Marije.
