Priprema zemljišta je samo jedna od brojnih agrotehničkih mera u tehnološkom procesu proizvodnje, kojom umanjujemo negativan efekat klimatskih uslova i abiotičkog stresa, izazvan pre svega malim količinama padavina ili, u nekim godinama prevelikim padavinama, ili izazivamo podizanje vode iz dubljih slojeva kapilarnim putem do korenovog sistema. Predsetvena priprema spada u opšte agrotehničke mere i sledi odmah nakon osnovne obrade, zbog čega je jako važno da osnovna obrada bude kvalitetno i na vreme urađena.
Piše: Prof. dr Žarko Ilin
Plug mora biti dobro podešen, kako bismo mogli da predsetvenu pripremu, bez obzira na vreme i način na koji ćemo je raditi, uradimo u jednom prohodu, najviše u dva. Njen zadatak je da stvori rastresit, mrvičasti sloj zemljišta, koji omogućuje brže i lakše nicanje, ako će se povrće proizvoditi iz direktne setve semena na stalno mesto, odnosno, bolje i brže ukorenjavanje rasada nakon sadnje. Od ukupnog broja gajenih povrtarskih vrsta, preko rasada se proizvodi preko 70 odsto.
Tvrda posteljica s mekim pokrivačem
S obzirom na vreme setve, odnosno sadnje, u bilo kom do sad poznatom sistemu proizvodnje jako je važno zatvaranje zimske brazde i ravnanje zemljišta. Ravnanje zemljišta valja uraditi odmah nakon osnovne obrade, bez obzira na dubinu brazde 20-25cm ili 30-35 cm. Poželjno je da se ravnanje uradi u jesen i pred zimu, najkasnije u rano proleće, pogotovo na terenima s izraženim depresijama. Na mestima gde imamo neravno zemljište tokom zime, pogotovo u toku vegetacije, nakon setve ili sadnje, ležaće voda od padavina ili navodnjavanja, a to izaziva sušenje korenovog sistema, pa biljke požute i propadaju. S druge strane, na brežuljcima se ubrzano odaje voda, što takođe nije dobro.
Predsetvena priprema izvodi se na ravnoj površini, ali može da obuhvati pravljenje niskih bankova, pravljenje gredica, što se češće izvodi u njivskoj proizvodnji, pravljenje visokog banka koji je karakterističan za intenzivnu proizvodnju, pre svega na otvorenom polju. Takođe, zemljište se priprema pravljenjem leja, obično u baštenskoj proizvodnji, ili pravljenjem takozvanih fitarija, još uvek najčešće u baštenskoj proizvodnji. Predsetvena priprema ravne površine radi se grabljicama u bašti ili na okućnici. Važno je zemljište idealno pripremiti da bude fine, mrvičaste strukture. To znači da ne bude krupnih grudvi, većih od 1 do 2 cm u prečniku. Ali, takođe je poželjno da ono ne bude raspršene strukture, jer i najmanja prva kiša ili navodnjavanje stvoriće izuzetno debelu pokoricu, što je nepoželjno u proizvodnji većine povrtarskih vrsta.
U njivskoj proizvodnji koriste se gruberi, tanjirače i setvospremači. Važno je da ova predsetvena priprema na ravnoj površini bude relativno plitka i da se napravi tvrda posteljica na dubini od 2cm do maksimum 4 do 5 cm, što zavisi od dubine setve ili sadnje. Formiranjem tvrde posteljice kapilarnim putem imamo mogućnost da zemljište prirodno podiže vlagu iz dubljih slojeva zemljišta u zonu tvrde posteljice. Seme ili korenov sistem rasada tako će uvek dobijati dovoljnu količinu vode, što će onda omogućiti ubrzano bubrenje, klijanje i nicanje semena, dok će rasadu omogućiti bolje ukorenjavanje i bolji početni tempo rasta. Uz tvrdu posteljicu važan je i mek pokrivač. On je naročito bitan kod proizvodnje direktnom setvom semena, jer je većina semena izuzetno sitna. To znači da im je slabo razvijen deo sistema subkotiledonog kolenca, pa teško iznosi kotiledone listiće iznad površine zemlje, pogotovo ako je površinski sloj zbijen. Zato on mora da bude mekan.
Faktor hladne ili blage zime
Kada je kvalitetno i pravovremeno urađena osnovna obrada zemljišta u predzimskom periodu, zimi, jer je zemlja vlažna, a temperature niske, zemljište se usitnjava. Tada je u rano proleće moguće uraditi predsetvenu pripremu u jednom prohodu bez previše gaženja. Međutim, u uslovima blage zime, predsetvenu pripremu u proleće, i pogotovo u leto i jesen, nije moguće uraditi u jednom prohodu. Tada, da ne bi došlo do sabijanja zemljišta i stvaranja grudvica, predsetvenu pripremu treba uraditi pri idealnoj vlažnosti zemljišta, na nivou leptokapilarne vlažnosti. Ona se kreće na nivou od 15 masenih procenata, odnosno, oko 60 % poljskog vodnog kapaciteta.
Sem formiranja vodno-vazdušnog režima, pravilnom i pravovremenom predsetvenom pripremom utičemo i na toplotni režim zemljišta, postižemo ubrzano prosušivanje površinskog sloja i mogućnost ranije setve ili sadnje, i uništavamo korove, obezbeđujući idealne uslove za rast i razvoj biljaka. Da bi se ovakva proizvodnja dodatno unapredila, u svetu i kod nas razvijaju se dodatni načini predsetvene pripreme.
I ovde mora biti pravovremeno urađena osnovna obrada, na zadatu dubinu, koja zavisi od povrtarske vrste. Specifični načini uključuju pravljenje niskih bankova u bašti i na okućnici, pravljenje gredica i visokih bankova u intenzivnoj proizvodnji, pravljenje leja, najčešće za proizvodnju rasada, ali i setvu i sadnju, kao i pravljenje fitarija.
Precizna baštenska arhitektura
Pravljenje niskih bankova u bašti i na okućnici predstavlja pravljenje običnih staza širine 50 do 60cm. One se samo dobro ugaze ili se daščicom „ubiju“, da bi se napravio što niži banak, širine ne veće od 100, maksimum 150 cm i dužine koliko je duga parcela. Visina takvog banka ne bi trebalo da vude veća od 3 do 5 cm, kako preko staza ne bi oticala voda.
Pravljenje normalnih gredica za intenzivnu proizvodnju povrća na otvorenom polju izvodi se specijalnim mašinama, obično četvororednim, i razmak između gredica je 150 cm. Obično su širine od 101 cm – i to su široke gredice, one srednje širine su 50 cm i male su široke 20 cm. Zbog relativno velikog razmaka između gredica one su visoke od 17 do 20 cm. Kod relativno malog broja povrtarskih vrsta prave se visoki bankovi, pre svega kod krompira i rena, i oni su visoki 30 cm do čak 35 cm, uz širinu vršnog dela banka 10 do 15 cm i široki su u osnovici od 75 cm do čak 90 cm, što zavisi od međurednog razmaka.
Leje su širine oko 1 m, pa čak do 1,5 m, visoke desetak centimetara, sa stazama širokim 30 cm. S ovih staza se obavlja setva, sadnja, sprovode se redovne mere nege i zaštite, dok su fitarije specifične, udubljene leje. One se danas retko koriste u širokoj proizvodnoj praksi kod nas, ali ih možemo videti u nekim od najrazvijenijih država. Uz fitarije, imamo mogućnost kvalitetne predsetvene pripreme, ali i površinskog navodnjavanja. Kod fitarija pravimo jedan banak, visine 20 do 30 cm, pa zatim udubljenu leju, širine 100 do 150 cm, pa ponovo banak dužine 5 do 10 cm sa blagim padom od 0,25 do 0,30 %. To će nam omogućiti, obično u baštenskoj proizvodnji, površinsko navodnjavanje biljaka tokom vegetacije.
Kada su obavezna dva prohoda
Kada se radi o naknadnoj ili postrnoj proizvodnji, u jednom prohodu imamo osnovnu obradu, a istog dana radi se i predsetvena priprema. Zbog toga se predsetvena priprema, bez obzira na oruđe koje ćemo koristiti, obavezno mora uraditi u dva prohoda. Ista situacija je i za jesenju setvu ili sadnju, jer tu nemamo mogućnost da se prirodnim putem formira sitna mrvičasta struktura, kao ni za prirodno sleganje zemljišta, te ovom agrotehničkom merom obezbeđujemo idealan vodno-vazdušni režim, odnosno, idealan odnos makropora u kojima se nalazi vazduh, i mikropora u kojima se nalazi voda.
Uticaj klimatskih promena
S promenom klime, koja ide od kontinentalne ka umerenoj, mediteranskoj, sa blagim zimama, predsetvena priprema se radi tako da sačuvamo zalihe vlage. Nije važno da li je ona rano u proleće, da li je za letnju ili za jesenje-zimsku proizvodnju. Važno je da se, odmah nakon osnovne obrade, uradi kvalitetna predsetvena priprema, kako bi se formirao površinski sloj zemljišta poput sunđera. Takvo zemljište prikuplja sve zalihe predzimske, zimske i ranoprolećne vlage. U protivnom, neravno i gromuljasto zemljište neće moći da upije vlagu, onu koja je pala zimi i u rano proleće, ali i onu kod postrnog ili naknadnog useva koja je pala krajem proleća i u rano leto, naročito u junu, kad ima najviše padavina. Ovakva zemlja manje i odaje vodu isparavanjem. Postrno ili kao naknadni usev sade se boranija, kukuruz šećerac, kupus, karfiol, brokola, kineski, odnosno pekinški kupus, mrkva, cvekla, krastavac kornišon za jesenju potrošnju.
Slična situacija je u jesen, jer je poznato da je septembar i, pogotovo oktobar, poslednjih godina previše suv, pa je jako važno uraditi pravovremenu predsetvenu pripremu zbog čuvanja zaliha vlage. Tako se obezbeđuju idealni uslovi za sadnju crnog luka iz arpadžika, crnog luka iz rasada, belog luka iz čenova, za setvu spanaća, sadnju salate i niza drugih povrtarskih vrsta.
