Veliki broj proizvođača u svojoj bašti primenjuje bioagrotehničku meru koja ima brojne pozitivne karakteristike na kvalitet i količinu roda – malčiranje. Međutim, da li malčiranje ima i određene nedostatke, kada se ono vrši i koji materijali se mogu upotrebiti u tu svrhu, upitali smo dr Vladimira Filipovića, višeg naučnog saradnika u Institutu za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ i Nacionalnom udruženju za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica.
Naš sagovornik objašnjava da malčiranje (nastiranje, zastiranje, pokrivanje) zemljišta predstavlja meru kada se sa nekim materijalom, bila to slama, listinac, različiti biljni delovi, treset, pleva, bio-razgradiva folija, malč hartija, agrotekstil ili nešto drugo, nastire, odnosno pokriva zemljište. Ono za cilj ima sprečavanje razvoja korova, kontrolu erozije zemljišta, poboljšanje vodnog i vazdušnog režima u zemljištu, povećanje organske materije zemljišta uz manja kolebanja temperature zemljišta, te omogućava bolji rad mikroorganizama. Jedan od ciljeva primene malčiranja jeste ranostasnost, naročito kod povrtarskih vrsti.
Pravila
Dakle, prilikom malčiranja se treba pridržavati određenih pravila. Kada je reč o greškama koje se ponavljaju, prema rečima našeg sagovornika, ljudi često greše pa malčiraju stabljike na kojima je seme što dodatno stvara uslove za „dolazak“ glodara. On naglašava da takve malčeve prvo ne treba primenjivati a i ako su primenjeni obavezno ih treba pregledati više puta u toku vegetacije. Neretko se na malčiranim usevima odnosno zasadima mogu u masovnijem broju naći i puževi. Oni su naročito vidljivi nakon većih padavina ili obilnijih zalivanja, kada se pojavljuju na površini malča.
„Kod ranih prolećnih useva ranostasnost je 10 do 15 dana, što daje dobar finansijski efekat kao i korišćenje ovih materijala u ranoj proizvodnji rasada u plastenicima bez grejanja. Ako biljke zasejemo a potom malčiramo nekom od mahunarki, na taj način se može obezbediti i fiksacija atmosferskog azota, ali i fitoremedijacija zemljišta, kao i biokontrola protiv ekonomski značajnih bolesti i štetočina“, rekao je dr Vladimir Filipović.
Istakao je da u zavisnosti od namene malča, u najmanju ruku imamo dva termina za malčiranje. Ukoliko želimo da zaštitimo biljke od niskih temperatura i mrazeva, najpogodnije vreme za malčiranje je na jesen kada krenu jača kolebanja između dnevnih i noćnih temperatura. Ovo je veoma značajno u regionima gde su izražene golomrazice i gde je pojava jesenjih mrazeva češća. Ukoliko se malčiranje uradi kako treba, naneseni malč pomaže biljkama da izdrže veoma hladne zime, kao i udare jakih vetrova.S druge strane, na proleće i leto malčiramo kako bi sprečili rast i brojnost korova, sačuvali vlagu i zagrejali zemljište.
„Najčešće se malčiraju povrtarske vrste i to one glavne, kao što su paradajz, paprika, lubenica, patlidžan i druge. Malčira se i u voćarskoj i vinogradskoj proizvodnji, kao i ratarskoj proizvodnji i to sve više u organskoj ratarskoj proizvodnji. Često se malčiranje sprovodi u okviru konzervacijskih sistema obrade zemljišta. U novije vreme, primenom tehnologije višegodišnjih pokrovnih useva i združivanjem useva sve više se u proizvodnji koristi i živi malč“, navodi naš sagovornik.
Međutim, iako se malčiranjem ostvaruju brojni benefiti za zemljište i biljke, kao i za životnu sredinu u globalu, organski malč odlikuju i određene mane.
„Kabasta masa kojom malčiramo u većini slučajeva zahteva veliki broj sezonske radne snage a uglavnom i prisustvo i angažovanje transportne mehanizacije. Takođe, sve zavisi od vrste primenjenog malča, njegovih fizičkih i agrohemijskih osobina, odnosno koliko odgovara ili neodgovara gajenoj biljci. Često se dešava da ako je isuviše vlažan malč, on kao takav može prouzrokovati pojavu određenih bolesti kod biljaka, a uglavnom mahom određene vrste truleži i pepelnica. Zato takav malč, naročito u povrtarstvu, ne treba nastirati blizu biljaka. Vlažni i topli malč može privući i glodare, koji će u njemu, naročito tokom zimskih meseci, nalaziti sklonište. S tim u vezi, uvek treba biti obazriv koju vrstu malča ćemo koristiti i za koju namenu“, dodao je dr Filipović.
„Bitno je da se ne malčira sa materijalom koji ima vidljivo prisustvo bolesti, štetočina i korovskih biljaka sa semenima. Potom nije preporučljivo nastirati usev odnosno zasad sa vlažnim malčem, prvo zbog otežane manipulacije i primene na samoj parceli a potom i zbog stvaranja uslova za prisustvo određenih ekonomski značajnih bolesti u malčiranom usevu odnosno zasadu“, istakao je naš sagovornik.
Za kraj dodaje da takođe treba poštovati rokove i namenu kada i zašto se neki usev/zasad malčira, jer ako je i taj segment ove bioagrotehničke mere ispoštovan i njena efikasnost će biti izraženija.
Tanja Prolić
