ČIME I KADA ĐUBRITI KUPINU
Prva „lekcija“ koju svaki mladi uzgajivač kupine nauči je da je đubrenje jedna od osnovnih agrotehničkih mera u proizvodnji ovog voća. Cilj je da se u zemljište vrate one količine pojedinih hraniva koje su biljke potrošile, kao i da se obezbedi rezerva za narednu berbu. Pre đubrenja zasada potrebno je zemljište odneti na analizu, što u stvari predstavlja kontrolu plodnosti. Na osnovu rezultata analize, određuju se doze đubriva koja sadrže azot, fosfor, kalijum, magnezijum i druge hranljive elemente. Razlikuju se dva tipa đubrenja: osnovno i dopunsko, odnosno prihranjivanje. Količina i vrsta đubriva koje treba uneti zavise od plodnosti zemljišta, stanja ishranjenosti i starosti voćaka, količina koje su iznesene rodom, i orezanim izdancima, kao i od planiranog prinosa i klimatskih uslova.
Osnovno đubrenje se obavlja u kasnu jesen, posle opadanja lišća, stajnjakom ili peletiranim organskim đubrivom i kompleksnim mineralnim đubrivom. Čime i kada đubriti kupinu pitali smo dipl. inž. Milivoja Timotića, savetodavca za voćarstvo i vinogradarstvo u PSS službi u Valjevu.
Bira ovčiji, pa goveđi…
– Kupina voli bogata zemljišta i zbog toga je jako važno da stajnjak bude potpuno zgoreo. U njemu su tada završeni procesi mineralizacije i svi hranljivi elementi su u dostupnom obliku, – ističe inž. Timotić.
– Iako je svaki stajnjak dobar, ako može da se bira, za kupinjak prednost valja dati ovčijem, a ako ga nema, slede goveđi, a potom svinjski i konjski.
Dobro zgoreli stajnjak se unosi svake druge ili treće godine u količini 30 do 40 t/ha, a rastura se oko žbunova u krug ili u trake sa leve i desne strane izdanaka. Posle rasturanja mora se uneti u zemljište, a za ovaj posao najbolja je freza. To se može raditi i rano u proleće, ukoliko se nije stiglo jesenas. Od samog vremena đubrenja važnije je da se stajnjak ne ostavi dugo na površini, već da se plitko, frezom unese u zemljište, u zonu korenovog sistema da bi voćke mogle odmah da ga koriste ali i da bi se sprečili gubici azota isparavanjem.
Kompleksna mineralna đubriva se dodaju takođe u jesen, i to 500 do 700 kg/ha. Najčešće se koriste formulacije kakve su 6:12:24, 8:16:24 ili 10:20:30, a mogu se kupiti u mnogim poljoprivrednim apotekama, zadrugama i na drugim prodajnim mestima. U godinama kada se unosi stajnjak, količine mineralnih đubriva se mogu smanjiti za 30 procenata.
Veliki potrošač azota i kalijuma
Kupina za razvoj i plodonošenje zahteva veliku količinu azota i kalijuma, nešto manje kalcijuma i magnezijuma, a znatno manje fosfora. Dopunsko đubrenje – prihranjivanje obavlja se u proleće azotnim đubrivima. Prvi put prihranjuje se posle vezivanja i rezidbe izdanaka, a drugi put pred samo cvetanje. Izbor azotnih đubriva u velikoj meri zavisi od Ph vrednosti zemljišta, pa tako na alkalnim zemljištima se koristi UREA koja ima 46 procenata ovog elementa, a za hektar je potrebno 150 kg, ili KAN (krečni amonijum nitrat) koji ima 27 procenata azota, a za hektar valja obezbediti 200 do 250 kg. Drugo prihranjivanje zavisi od stanja ishranjenosti izdanaka, roda koji se očekuje, prethodno unesenih količina đubriva, i koriste se značajno manje količine nego u prvom prihranjivanju. U godinama kada je rasturen stajnjak, drugo prihranjivanje nije potrebno, jer bi se time unelo previše azota. Prema istraživanjima, ukupno izneta količina azota iznosi 52 kg/ha od čega se 33 kg iznese s plodovima, 14 kg s izdancima i 5 kg sa opalim listovima.
Posle rasturanja azotnih đubriva potrebno je da se na bilo koji način hraniva unesu u zemljište dok ne padne kiša da azot, zbog delovanja sunca i vetra. ne bi ispario.
Kupina se azotom može prihraniti i fertigacijom u toku vegetacije, pri čemu treba imati u vidu da se tada, u poređenju s primenom granulisanih đubriva, deo ovog hraniva gubi ispiranjem – ukazuje ovaj stručnjak.
Svaki voćar-kupinar, treba da zna da se s primenom azotnih đubriva ne sme kasniti, jer to za posledicu može imati kasniji završetak vegetacije, nedovoljno sazrevanje izdanaka koji će postati osetljiviji na niske temperature pa će izmrznuti.
Mikroelementi preko listova U slučaju pojave bilo kakvih simptoma hloroze na listovima, mogu se upotrebiti folijarna đubriva koja se dodaju preko listova. Tako se lako rešava nedostatak mikroelemenata, prvenstveno gvožđa koje ova voćka puno „troši“, a tu su i bakar, mangan, cink i kalcijum koji je značajan zbog održavanja potrebne čvrstine plodova. Folijarna đubriva se primenjuju najčešće zajedno sa sredstvima za zaštitu pri čemu se u čorbu dodaju prvo folijarno đubrivo, insekticid pa fungicid.
Priredila: Svetlana Mujanović
