Sve dok jače ne zahladi, šargarepu, peršun, celer, paštrnak, cveklu, rotkvu, postrnu repu i drugo korenasto povrće ne treba vaditi. Ono ostaje u lejama i na gredicama, pa ga trošimo onoliko koliko nam treba svake nedelje. Tek kada lišće prestane da raste, kada požuti ili pocrveni i počne da vene i odumire, korenasto povrće valja izvaditi. Vadi se tokom suvih i sunčanih dana.
Ipak, ne valja ni predugo čekati jer korenovi prezru i raspucaju se. Iskusni baštovani imaju oštro oko, koje s lakoćom „odredi“ kada je taj pravi momenat. Da bi povrće imalo što manje nitrata, valja ga čupati ili vaditi ujutru, pa ostaviti da se prosuši na čistom delu bašte sve do večeri. Tako će sitni upijajući korenovi otpasti, a nitrati će se odmah, u samoj bašti razgradti u neškodljive sastojke. Predveče valja odvojiti listove i odstraniti zemlju, ali korenove ne treba prati. Za duže skladištenje biraju se samo zdravi, čisti i neoštećeni. To ne znači da oštećene treba baciti u smeće ili na kompostarnik. Oni se odvoje, pokupe i iskoriste u što kraćem roku u kuhinji, ili se zamrznu, ukisele, konzerviraju u slanoj vodi ili osuše.
Ako korenastog povrća ima malo, čuva se u hladnom, čistom i provetrenom podrumu u drvenim sanducima, saksijama za cveće, velikoj kanti ili sličnoj plastičnoj posudi. Ako se za spremište odabere drveni sanduk, on se prvo obloži plastičnom folijom, na dno se sipa sloj umereno vlažnog peska ili treseta, pa se slaže sloj po sloj povrća, i to tako da se korenovi ne dodiruju. Sloj peska ili treseta između redova povrća treba da bude debeo najmanje tri centimetra.
Prilikom slaganja postoje određena pravila, koja diktira vrsta koja se čuva. Peršun i celer se slažu ukoso, tako da lišće bude okrenuto prema gore da bi se sačuvalo. Najpovoljnija temperatura za duže čuvanje je dva do pet Celzijusovih stepeni, a pesak ili treset moraju biti stalno umereno vlažni.
Domaćinstva koja nemaju hladan podrum, povrće slažu u posude ili sandučiće zakopane u bašti tako da kompletni budu obloženi zemljom, a odgore ih prekriju čvrstom folijom, daščicama ili pločom stiropora. Povrh toga se može prostreti suvo lišće i grančice četinara za zaštitu od niskih temperatura.
Veća količina korenastog povrća se preko zime čuva u trapu iskopanom u bašti. Ako nema prostora za trap a postoji klijalište, eto prikladnog mesta za „zimovanje“ šargarepe, peršuna, cvekle, crnog korena, crne rotkve, povrtne repe i ostalog, a može im se dodati i praziluk, radič, endivija, kelj i drugo povrće.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 570 – Oktobar 2019.