VINOGRADARSKE BRESKVE DUŠU DALE ZA OKUĆNICE
Vinogradarske sorte breskve se uzgajaju u vinogradima ili zasadima gde je potrebno da stablo bude manjih dimenzija kako bi se lakše ubrali plodovi, ali i na okućnicama. Ove breskve obično imaju sitnije plodove od običnih komercijalnih sorti bresaka, a često se koriste za proizvodnju sokova, marmelada i drugih proizvoda, jer su veoma ukusne, mirišljave i izuzetno aromatične.
Vinogradarske breskve uzgajaju se širom Srbije, pa i u Vojvodini. Postoji priča koja kaže da su vinograd i vinogradarska breskva bili nespojivi, te da vinograd veli breskvi „nemoj tu da rasteš, pravićeš mi senku“, na šta njemu breskva odgovara „kad počnem da pravim senku, ja ću se osušiti“. Upravo u vinogradima su se breskve obnavljale iz semena, a danas su stabla iz ovih sortimenata prisutna od Španije, pa do Crnog mora i nisu autohtone samo za Balkansko poluostrvo.
Nove selekcije krupnijih plodova
Iako je prva asocijacija na vinogradarsku breskvu najčešće sitan i neugledan plod, istina je zapravo drugačija, a suština je u pravom odabiru sorti i uzgoju. Prof. dr Vladislav Ognjanov, nekadašnji redovni profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a danas ekspert u ovoj oblasti, objašnjava da je rađena selekcija kako bi se očuvao kvalitet, odnosno ukus, miris i aroma plodova vinogradarske breskve, ali da se ujedno povećaju plodovi.
– Izuzetno smo uspešno uradili taj selekcioni proces, imenovane su dve sorte Maša i Lela koje su u svetskim razmerama po kvalitetu i imaju krupnije plodove. Maša sazreva otprilike krajem jula, početkom avgusta, a Lela dve nedelje kasnije. To su plodovi teški skoro 300 grama, izuzetno lepog oblika, belog mesa, a Maša je znatno bolje obojena, jer je to karakteristično za kasnije sorte. To svakako ne umanjuje atraktivnost plodova – kaže prof. Ognjanov za „Dobro jutro“.
Dodaje da sada imamo i neke nove selekcije koje bi trebalo da uđu u sistem priznavanja. Dobili smo i plodove koji imaju crveno-narandžaste pramenove u mesu, po ukusu možda čak i nadmašuju Mašu i Lelu, ali to ćemo videti u uporednim ogledima – pojašnjava prof. dr Ognjanov.
Traži se „lek“ za kovrdžavost lista
Vinogradarske breskve znatno su otpornije na gljivične bolesti u odnosu na klasične komercijalne sorte ovog voća. Ipak, nijedna od njih nije otporna na kovrdžavost lista. Naš sagovornik kaže da se krenulo sa idejom da se testira veliki broj genotipova kako bi se dobili izvori genetske otpornosti na „tafrinu deformans“, jer je ona jedna od osnovnih bolesti koja skraćuje životni vek bresaka koje se gaje na okućnicama.
– Ljudi vrlo retko prskaju protiv „tafrine“, jer se to radi u vrlo specifično vreme, na prelazu februara i marta meseca, kada se pojavljuju prve temperature preko 20 stepeni i kada breskva počinje da se budi. Tada manje-više niko i ne ulazi u amaterske voćnjake, dok se profesionalni voćnjaci organizovano prskaju protiv ove bolesti. Kada ih uhvati kovrdžavost lista u jednoj, drugoj godini, u trećoj ona osuši stablo. U prvim godinama ona napadne samo list, a kasnije je infekcija znatno intenzivnija, pa onda čak uhvati i plodove u drugoj ili trećoj godini. Onda roda faktički i nema. Nažalost, nismo našli neke izvore otpornosti, jedino smo pronašli sorte iz sela Riđica i taj materijal smo poslali u Sjedinjene Američke Države. To je ograničeno područje koje ne razmenjuje materijal sa okolnim regionima i gde se prirodnom selekcijom zadržalo ono što je otporno. Verovatno je neki genotip imao otpornost na „tafrinu deformans“, ali kvalitet plodova nije zadovoljavajući – ističe profesor.
Ukoliko se zaštite protiv kovrdžavosti lista, vinogradarske breskve mogu bez problema da se gaje na okućnicama i bez hemijske zaštite, a stablo može imati vek preko 15 godina. Štaviše, veoma su pogodne za uzgoj i nisu zahtevne. Kada je reč o tipu zemljišta koje odgovara uzgoju ovakvih sorti bresaka, poželjno je da ono bude peskovito, mada uspeva i na drugim tipovima. Poznato je da je vinogradarska breskva pratila vinograde i na Fruškoj gori, gde je zemljište mahom teško i glinovito. Shodno tome, lako je zaključiti da se ona prilagođava geografskim uslovima, a poseduje robustan korenov sistem i tolerantna je na sušu.
Zelena rezidba za kvalitetnije plodove
Orezivanje vinogradarskih breskvi je ključno za postizanje dobrih prinosa i kvaliteta plodova. Nepravilno orezivanje može rezultirati slabim rastom biljaka, niskim prinosima i smanjenjem kvaliteta plodova. Ako se previše ili premalo orezuju, može doći do neravnoteže u rastu biljke. Ukoliko se breskva posadi u proleće, mora se stalno zalivati, a biljka onda dobija samo vodu bez hranljivih materija, kaže dr Ognjanov i upozorava da stablo ne bi trebalo preopterećivati i valja voditi računa da se svake godine pažljivo orezuje i da se plodovi proređuju, kako bi se dobio odgovarajući kvalitet bresaka karakterističnog ukusa, mirisa i arome. Možda je najvažnija zelena rezidba koja se radi u junu kako bi se osvetlila sredina krune.
– Breskva krajem juna obično zatvori krunu i kroz nju jako teško dopire sunčeva svetlost. Zelenom rezidbom otvaramo krunu kako bi sunce obasjalo plodove. Imamo i obraslost tim jednogodišnjim grančicama i po dubini krune, a ne samo na spoljnim delovima. Ako to ne radimo, onda kruna postaje sve šira i šira, a u sredini je prazno i ništa se ne dobija, samo imamo veću zapreminu krune i ona zauzima veći prostor, a rodni potencijal ostaje isti ili se čak i smanjuje, jer na periferiji krune mešovite rodne grančice su slabijeg kvaliteta. Kraće su i tanje, a breskva voli da ima lepu mešovitu grančicu dužine od 40 do 50 centimetara. U svakom kolencu ona ima jedan vegetativni i dva generativna pupoljka. U proleće dobijamo prelepu cvetnu loptu – pojašnjava on.
Redovno zalivanje i znalačka rezidba kod breskve produžavaju njen životni vek. Važno je stalno je obnavljati, a preporuka je da se stabla u punom rodu ne opterećuju sa više od 20 do 25 kilograma plodova. Pri opterećenju plodovima, breskva se trudi da hrani seme i tako gubi snagu i osuši se.
Najukusnija i nenadmašiva
Vinogradarske breskve su obično na niskim ili patuljastim stablima, što omogućava lakšu i bržu berbu. Ovaj oblik uzgoja podseća na način na koji se gaji vinova loza, s ciljem lakšeg pristupa plodovima. Kao i vinova loza, vinogradarske breskve često se gaje u formama koje omogućavaju gustu sadnju. Ovo omogućava veću produktivnost po hektaru, uz minimalno održavanje. Kada je reč o prihranjivanju stabala, ono bi trebalo da zavisi od hemijske analize zemljišta, koje se retko radi na okućnicama i u amaterskim voćnjacima. Ukoliko je reč o baštenskom zemljištu, ono je u principu plodnije i veća je verovatnoća da je đubreno stajskim đubrivom, koje će potpomoći rast breskve.
Za razliku od komercijalnih sorti bresaka, vinogradarske su specifične po tome što su mekše i što njihov plod traje daleko kraće. Od momenta branja može da prođe maksimalno dva do tri dana, koliko plod može da izdrži, zbog čega se one ređe nalaze u ponudi na pijacama, a još ređe u supermarketima i prodavnicama. Ipak, to ne umanjuje njihov značaj i kvalitet, jer vrlo često komercijalne sorte ne mogu ni prineti vinogradarskim po njihovoj aromatičnosti, mirisu i ukusu, koji je praznik za sva čula. Na okućnicama one mogu da se beru sigurno deset dana, probirno, prvo pojedete one koje su potpuno zrele i tako ona sukcesivno donosi plodove, ističe naš sagovornik.
Iako su plodovi manji, vinogradarske breskve obično imaju visoki sadržaj šećera, što ih čini pogodnim za preradu u različite proizvode. Nema standarnih sorti koje bi mogle da pariraju kvalitetu vinogradaske breskve, ali postoji nekoliko nektarina na tržištu koje bi možda mogle da stanu rame uz rame sa ovom specifičnom i mirisnom sortom bresaka u pogledu ukusa, mirisa i arome. Reč je o sorti „super kvin“, „kaldezi 2000“, „vajt glori“ kasna nektarina sa crvenim pramenovima u mezokarpu. Bilo je mnogo pokušaja u zapadnoj Evropi da se ukrste vinogradske sorte bresaka sa standardnim, ali bezuspešno, jer ti napori nisu rezultirali novim sortama, zbog čega vinogradarska breskva i dalje sa ponosom nosi titulu najukusnije i nenadmašive.
Marmelada iz vinograda
Sastojci:
- 1 kg vinogradarskih breskvi,
- 500 g šećera,
- sok od 1 limuna,
- 1 kašičica vanilin šećera (opciono),
- 1/2 šolje vode.
Priprema:
Oprati breskve, oguliti ih i iseći na male komade, odstranjujući košticu. Staviti breskve u veliku šerpu, dodati šećer, sok od limuna i malo vode. Kuvati na srednje jakoj vatri, povremeno mešajući, dok plodovi ne omekšaju i smesa se ne zgusne (30 do 45 minuta). Kada marmelada postane gusta, proverite da li je spremna za punjenje u tegle. Da biste proverili, stavite malo marmelade na hladnu tacnu i ako ne curi, gotova je. Sipajte marmeladu u sterilizovane tegle dok je još vruća, hermetički zatvorite i ostavite da se hladi.
Breskve u rumu
Sastojci:
- 1 kg vinogradarskih breskvi,
- 500 g šećera,
- 1 litar ruma (ili rakije),
- 1 štapić cimeta (opciono).
Priprema:
Oprati breskve, oljuštiti ih i iseći na veće komade. Stavite breskve u staklenu teglu, dodajte šećer, cimet i preliti rumom. Zatvorite teglu i ostavite da odstoji na tamnom i hladnom mestu oko 1-2 meseca. Povremeno protresite teglu. Posle dva meseca, procedite sadržaj i sipajte u boce.
Kompot
Sastojci:
- 1 kg vinogradarskih breskvi,
- 1 litar vode,
- 300 g šećera,
- 1 do 2 štapića cimeta (opciono),
- 1 limun (opciono).
Priprema:
Oprati breskve, oguliti ih i iseći na polovinu, odstranjujući koštice. U velikoj šerpi prokuvajte vodu, dodajte šećer i limunov sok (ako koristite), pa kuvajte dok se šećer ne rastvori. Stavite breskve u tegle, a zatim prelijte vrućim sirupom. Dodajte cimet ili limunovu koru po želji za dodatni ukus. Sterilizujte tegle tako što ćete ih staviti u kipuću vodu na 10 minuta. Ostavite da se ohlade i kompot je spreman za čuvanje.
Sok
Sastojci:
- 1,5 kg vinogradarskih breskvi,
- 800 ml vode,
- 400 g šećera (po želji možete staviti više ili manje),
- sok od 1 limuna.
Priprema:
Oprati breskve, iseći ih na komade i ukloniti koštice. Staviti breskve u veliku šerpu, dodati vodu, šećer i sok od limuna. Kuvajte na srednje jakoj vatri dok breskve ne postanu mekane. Kada breskve omekšaju, prebacite smesu u blender i dobro je izmiksajte. Vratite smesu u šerpu, procedite kroz cediljku i kuvajte još nekoliko minuta da bi sok postao gušći. Prelijte sok u prethodno sterilizovane boce ili tegle, hermetički ih zatvorite i ostavite da se ohladi.
Piše: Zorana Ljubojev
