Piše: Biljana Nenković
Božić se u hrišćanskom svetu praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. Kao praznik, kojim se obeležava rađanje novog života, posvećen je deci, roditeljima, porodici i najbližim ukućanima. Zbog toga je ovaj najveći hrišćanski praznik ukrašen i najlepšim verskim običajima. Prethodi mu Badnji dan, koji predstavlja poslednji dan najstrožeg, Božićnog posta. Na Božić se okuplja porodica, sprema se bogata trpeza i u miru, slozi i ljubavi se provodi čitav dan. Kuću krasi Badnjak, slama, iskre iz vatre, dečji smeh, slatkiši, posećuje je polažajnik.
Badnji dan se obeležava uoči Božića. Naziv je dobio po grani hrasta, odnosno badnjaku, koji se na taj dan seče, unosi u kuću i pali. Postoje razni običaji koji se vezuju za ovaj dan. Domaćini uvek ranom zorom idu u seču badnjaka u obližnje šume. Čine to u društvu s nekim od mlađih članova porodice ili zajedno s komšijama i prijateljima. Potom ih do uveče drže uz kuću i, kada počne Badnja večera, unose ih u dom i pale. Za pravoslavne vernike to je svečan čin, kome posvećuju posebnu pažnju. U gradovima se Badnjak najčešće kupuje na pijaci i unosi u kuću.
Simbolika badnjaka
Trpeza na Badnji dan je isključivo posna. Najčešće se spremaju riba, prebranac ili tučeni pasulj, salate od kupusa, rotkve ili krompira. Prave se slane i slatke pite od pirinča i duleka. Na sto se stavlja i suvo voće.
Običaj sečenja badnjaka podsećanje je na pastire u Vitlejemu. Oni su, na vest da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli grane hrasta i odneli ih u pećinu da nalože vatru i ogreju telo tek rođenog Hrista i njegovu majku.
Na Badnje veče, domaćin kuće sa sinovima ili unucima unosi badnjak, slamu i pečenicu. Slama se posipa po čitavoj kući, a naročito tamo gde će se služiti večera. Badnjak se polaže na ognjište, pali se sveća i ukućani jedni drugima čestitaju Badnje veče, očitaju molitvu i tada u miru počinje večera. Veruje se da na ovaj dan treba vratiti sve pozajmljeno i pomiriti se sa svima s kojima ste bili u zavadi, kako bi cela naredna godina protekla u miru i slozi. U gradovima je ovaj običaj nešto izmenjen, pa se badnjak pali u crkvenim portama.
Najradosniji pravoslavni praznik
Božić je najradosniji pravoslavni praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista i slavi se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara po novom kalendaru, odnosno 25. decembra po starom kalendaru. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje dolazak Božića i božićnog slavlja. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanija ili nova odela, odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe, u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima “Hristos se rodi!”, a otpozdravlja se sa “Vaistinu se rodi!”
Po pravoslavnim običajima, ovako se pozdravlja i otpozdravlja sve od Božića do Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave, ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik. Običaj je da prva osoba koja uđe u kuću na Božić bude polažajnik. On može biti slučajni namernik ili domaćin pozove koga želi da mu bude polažajnik. Smatra se specijalnim gostom koji treba tom domu i njenim ukućanima da donese zdravlje, sreću, blagostanje i mir. Simbolično, polažajnik predstavlja tri mudraca koji su pratili zvezdu s Istoka i koji su novorođenog Hrista na rođenju darovali tamjanom, zlatom i mirisom. Kada uđe u kuću, on čestita svima praznik, otvori vrata od šporeta, prodžara vatru i izgovori brojalicu:
„Koliko varnica, toliko sreće u ovoj kući, koliko varnica toliko parica. Koliko varnica, toliko u toru ovaca, koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca. Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja. Amin, Bože daj”.
Domaćica posle toga posluži polažajnika, i daruje ga poklonom. Nekada su to bile vunene čarape. Danas su to pokloni prilagođeni novom dobu, pa se polažajniku daje nešto od kupovne garderobe, čokolade ili novac. U nekim krajevima Srbije Badnjak na Badnje veče pale ukućani i izgovaraju brojalicu, a u drugim krajevima taj deo obreda prepuštaju polažajniku na Božić.
Česnica i božićna pečenica
Proslava Božića nastavlja se svečanim doručkom, a centralno mesto trpeze zauzimaju česnica i pečenica. Domaćica mesi česnicu, odnosno, pogaču u koju stavlja novčić, grančicu badnjaka, drena i bosiljka. U testo se stavlja i seme pasulja, kukuruza i pšenice. Česnica predstavlja slavski kolač na Božić i, kada je pečena, iznosi se za sto, okreće se kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana.
Veruje se da će onaj ko dobije deo česnice sa parom, tokom čitave godine dobro zarađivati. Ko u svom delu ima dren, biće zdrav, pasulj simboliše obilje hrane, a kukuruz dosta ovaca i životinja u domaćinstvu. Nakon lomljenja česnice, sledi čestitanje praznika i obedovanje. To je prvi mrsni obrok nakon dugog posta.
Na sto se stavlja sve što je spremljeno za taj dan: kolači, suvo i sveže voće, slatkiši za decu, med i vino, kako bi se naglasilo obilje i očekivanja za predstojeću godinu. Atmosfera je svečana i ukućani u miru i slozi uživaju u prazniku. Badnje veče i Božić tradicionalno se proslavljaju porodično.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko priprema pečenu ćurku, gusku ili kokošku. Običaj iznošenja pečenice na trpezu ostao je iz još starih mnogobožačkih vremena. Vezan je za prinošenje žrtve. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, dobro dođe jača hrana, pogotovu u vreme zime i jakih mrazeva. Prema narodnim običajima, ovo je jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korene iz vremena verovanja pre hrišćanstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama.
Praznik dece, detinjstva i roditeljstva
Božić se prvenstveno smatra praznikom dece, jer se tog dana rodilo najlepše i najsvetije dete. Ovom prazniku se deca i najviše raduju, jer vreme provode s najmilijima, u opuštenoj i svečanoj atmosferi. Božić se danas, u izmenjenim uslovima života, naročito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta ni šume i gde je nemoguće na visoke spratove nositi Badnjak i slamu, slavi nešto drugačije. Ali, deca se zbog ovog praznika raduju, jer porodice često putuju i odlaze na selo kod rođaka i familije, s kojima slave praznik.
Deca se za Božić daruju novim komadima odeće ili poklonima koje su želeli. U paketićima se uvek nađe i slatkiša. Najvredniji poklon je porodica na okupu, mir i ljubav koja vlada u kući, učenje o običajima i značenju Badnjeg dana i Božića, zatim negovanje tradicije koju će oni nastaviti u budućnosti, okupljajući svoje nove porodice.
Božić je praznik rađanja novog života, praznik detinjstva, praznik roditeljstva – očinstva i materinstva. Svi običaji i obredi imaju osnovni smisao – da se sačuva i uveća porodica i imanje. Sve to izražava se u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću:
“Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, u toru i oboru!”
Vreme mirenja i praštanja
Božiću se svi raduju. Nekoliko nedelja pred Božić, takoreći već od Nikoljdana i nekoliko nedelja posle Božića, sve do Savindana, traje svečano praznično raspoloženje. U takvim prilikama ljudi se mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine. U ovom periodu su i najvažniji praznici – Detinjci, Materice, Oci, Tucindan, Badnji dan, Božić, Nova godina, Bogojavljenje, Jovanjdan i Savindan.
Naš bližnji je svaki čovek, bez obzira na poreklo, rasu, veroispovest, položaj, obrazovanje. Ova zapovest odnosi se i na one koji su dobri prema nama i na one koji to nisu, jer treba praštati i ne svetiti se. Treba vraćati dobro za zlo jer, kao što kaže Vladika Nikolaj Velimirović, „ne sveti se, ne vraćaj zlo za zlo. Dosta je zla od suseda tvog. Ako mu vratiš zlo za zlo, udvostručićeš zlo u svetu. Ako li mu ne vratiš, on, još može, pokajanjem, sagoreti svoje zlo i tako ćeš ti trpljenjem smanjiti zlo u svetu.”
Ne samo za praznike, iako oni mogu biti dobar povod, treba pomagati siromašnima i nevoljnima. Ali, važno je kad činimo milostinju da se ne hvalimo time, i o tome ne pričamo na sve strane, da bi drugi to videli i nas hvalili.
Tucindan
Tucindan je narodni praznik koji se obeležava dva dana pre Božića i tad se priprema pečenica za Božić. Praznik je nazvan Tucindan jer se nekada prase ili jagnje “tuklo”, odnosno, udaralo krupicom soli ili ušicama od sekire, pa se onda ošamućeno, klalo i redilo.
Za pečenicu se obično kolje nazime, mlado svinjče, ili jagnje “veselica”. Pečeno prase ili jagnje naziva se i “božićnjara”. Kokoška, guska, patka ili ćurka, međutim, u mnogim se krajevima ni u kom slučaju ne smeju naći na prazničnoj trpezi, zbog verovanja da je pernata živina simbol “nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe”. Tamo gde se, ipak, kolje za supu, odmah se odbace glava i noge.
Bogojavljenje
Bogojavljenje se obeležava 19. januara i nepokretan je praznik. Na taj dan je, po predanju, Božji glas objavio da je Isus njegov sin. Na Bogojavljensko veče, veruje se, otvaraju se nebesa. Treba zamisliti želju i u ponoć pogledati u nebo i poželeti da se ona ostvari.
Na ovaj način se može dočekati jedan od najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve. Prethodi mu Krstovdan, prvi dan posta posle božićnih praznika, a odmah za njim, 20. januara, slavi se i Sveti Jovan Krstitelj, koji je Isusa krstio u reci Jordan. Toga dana se, prema Bibliji Sveti duh u vidu goluba spustio na rame Isusovo i začuo se glas Boga Oca s neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti – Oca, Sina i Svetog Duha. Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje.
Takođe, Crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja. Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha. Na Krstovdan, uoči Bogojavljenja, kao i na sam praznik, posle liturgije, obavlja se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama. Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost, jer štiti od nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.
Vernici se na Bogojavljenje pozdravljaju rečima „Hristos se javi”, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi”. U novije doba u Srbiji je obnovljen stari običaj da se u reku baci krst, a mladi se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate.
Na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme ništa davati iz kuće, jer će onda cele godine stvari samo “izlaziti” iz doma. Takođe, tog dana treba obavezno vratiti sve dugove i izmiriti sve račune, jer će u suprotnom domaćin biti dužan sve do narednog Božića. Pečenica se peče sutradan i na Badnje veče unosi se u kuću.
Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, a u selima menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na Badnje veče po slami razastrtoj u kući, a deca ih pokupiti pijučući.
Ukrašavanje kuće
Nekada su domaćice s posebnom ljubavlju ukrašavale svoje domove i tako ga pripremale za dan Hristovog rođenja. Umesto jelke, tradicionalno se kitio veliki badnjak, i to najčešće suvim voćem, šišarkama, bombonama uvijenim u ukrasni šareni papir i ostalim prirodnim ukrasima. Maštovite dekoracije doprineće svečarskom duhu Badnje večeri i Božića. Slama predstavlja jasle na koje je položeno Hristovo telo po rođenju, a ona je odličan osnov za pravljenje različitih aranžmana koji unose toplinu u dom.
Od nje se mogu lako i brzo oblikovati korpice, odnosno, gnezda koja se postavljaju na centralna mesta u kući. Prigodne su za trpezarijski sto, ali mogu se staviti i u uglove prozora. U gnezda od slame stavljaju se simboli ovog velikog praznika – žito, orasi, lešnici, suve smokve i grožđe… Da bi dekoracija izgledala raskošnije, mogu se dodati šišarke, lišće badnjaka, grančice drena koje simbolišu dobro zdravlje. Dren je inače savitljiv, pa se od njega može isplesti venčić i okačiti u kući. Ili ga zajedno sa slamom uplesti u gnezdo. Ili ga obmotati oko sveće čiji plamen obasjava trpezu za Badnje veče. U novije vreme za ovaj praznik se u kuću unosi i sveže cveće, poput Božićne zvezde, koja crvenom bojom ukrašava dom do proleća.
