Praziluk kao povrće je sve češće na našim trpezama. Zbog blagog i prijatnog ukusa, upotrebljava se i u ishrani dece, a bezopasan je i za trudnice.
To je dvogodišnja biljka poreklom iz Sredozemlja, a kod nas se najčešće gaji kao jednogodišnja, iz rasada. U zavisnosti od vremena vađenja – da li se proizvodi za potrošnju tokom proleća i leta, ili jeseni i zime – seje se početkom januara i krajem aprila ili početkom maja. Dakle, krajem marta ili početkom aprila se rasađuje, a krajem aprila seje za jesen-zimu.
Ljubitelj vode i motike
Ovo povrće klija veoma sporo. U idealnim uslovima prve klice se javljaju tek tri nedelje posle setve. Kada prođe opasnost od izrazito niskih prolećnih temperatura praziluk se rasađuje na otvorenom. Baštovani koji se upuštaju u ovu proizvodnju uvek treba da imaju pripremljen agrotekstil da mlade biljke utople, ako se očekuju hladne noći. Sadi se u plodnu, fino pripremljenu zemlju, u redove, na razmaku od 25 centimetara. Vadi se od sredine juna i tokom leta.
Za potrošnju u jesen i zimu, rasad se proizvodi u otvorenim, hladnim lejama. Rasađuje se od sredine juna do početka jula. Biljke se vade od oktobra pa sve do aprila naredne godine, s tim što ga zimi valja pokriti agrotekstilom.
Bez obzira na rok rasađivanja, u vegetaciji se nekoliko puta okopa i svaki put blago nagrne. Praziluk voli vodu i bez nje nema ni rentabilne proizvodnje. Po potrebi navodnjava se i desetak puta, prihranjuje u dva navrata i štiti od bolesti i štetočina, kao crni luk.
Preventiva za mnoge bolesti
U našim marketima, a i na bolje snabdevenim pijacama, ovog povrća ima u svim godišnjim dobima. Praziluk je prirodni antioksidant koji se bori protiv svih štetnih materija u organizmu, pa je tako preventiva za mnoge bolesti.
Sadrži vitamine A, E, K, C, B6, minerale kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, bakar, mangan, selen. Bogat je i zasićenim masnim kiselinama, ugljenim hidratima, belančevinama, solima u tragovima, tiaminom, riboflavinom, niacinom, pantotenskom kiselinom, a sadrži i celulozu.
Umanjuje tegobe izazvane alergijama, anemijom, astmom, aterosklerozom, simptome bolesti srca i krvnih sudova, bronhitisa, gojaznosti, bolesti bubrega, kašlja, pada imuniteta, povišenog holesterola, gripa i prehlada. Podstiče aktivnost organa za varenje, umanjuje posledice umora i drugih poteškoća.
Organizam najveće koristi ima ako se praziluk konzumira kao sveže povrće. Ali, ukusan je i u raznim jelima jer se brzo priprema.
Piletina s prazilukom
Za ovaj, na brzinu pripremljen ali izuzetno zdrav ručak, potrebno je: 600 grama piletine, 700 g praziluka, 40 g maslaca ili putera, 150 ml belog vina, 100 ml kisele pavlake, po jedna kašičica aleve paprike i vegete.
Piletina se iseče na kockice a praziluk na kolutove. Na zagrejanom maslacu se prvo do pola isprži piletina, zatim doda praziluk i nastavi sa prženjem dok praziluk malo ne omekša. U to se doda aleva paprika, vegeta i 100 mililitara tople vode i vino. Dinsta se još malo dok vino ne ispari i na kraju se doda kisela pavlaka. Uz jelo se poslužuje krompir, kao pire ili kuvane kockice.
Salata od krompira sa prazilukom i sirom
Za ovu salatu je potrebno jedan kilogram krompira, šest komada sitnijih kiselih krastavaca, jedan veći praziluk, ali samo beli deo, 250 grama tvrdog sira, malo ulja, sirćeta, peršuna za posipanje i čaša vina.
Krompir se zajedno s ljuskom skuva u slanoj vodi (20 minuta), procedi i odloži u šerpu sa hladnom vodom. Za koji minut, čim se ohladi, ponovo se procedi, oljušti i iseče na kockice. Krastavčići se iseku na kolutove, sir izrenda na krupno, a praziluk sitno isecka i stavi u dublju posudu. Dodaju se ulje i sirće i blago izmeša. Poslužuje se na tanjiru posutom sitno seckanim peršunovim listom, uz čašu vina.
Salata sa pavlakom i sirom
Ovo je najjednostavnija salata sa ovim povrćem. Potrebno je: dva veća praziluka, jedna kisela pavlaka, 200 grama feta sira, biber, peršun, maslinovo ulje.
Praziluk se iseče na kolutiće, malo viljuškom izgnječi i stavi u posudu u kojoj će se posluživati, doda se pavlaka, izmrvljen feta sir, biber, ulje, peršun, i odloži u frižider. Ova salata je najukusnija kada se prohladi.
Uz jaja, senf i belo vino
Potrebno je deset jaja, jedna šolja kiselog mleka, pola šolje majoneza, tri kašike senfa, tri kašike sitno isečenog praziluka, prstohvat bibera, malo maslina i so.
Jaja se skuvaju da budu tvrda. U odgovarajuću posudu se prvo stavi kiselo mleko, zatim majonez i senf. Sa oljuštenih jaja se skinu belanca i iseku na trake, a žumanaca se izmrve prstima, i sve doda u posudu. Na kraju se ubace praziluk, biber i so po ukusu i sve se blago promeša. Pripremljena salata se prebaci na tanjir za posluživanje, a po vrhu se poređaju masline. Poslužuje se uz vino.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 564 – April 2019.
