Piše: dr Aleksandar Leposavić
Neposredno po obavljenom čišćenju i odabiru bokornica u zasadima jagode treba obaviti zaštitu od bolesti i štetočina, pridržavajući se preporučenih programa zaštite. U martu se radi i prihrana zasada i, ako to ranije nije urađeno, obezbeđuju se sredstva za prevenciju i sprečavanje nastajanja štete od prolećnih mrazeva.
Kad je u pitanju osetljivost na bolesti, treba reći da obolevaju sve voćne vrste iz grupe jagodastog voća, a posebno su osetljive one koje se kod nas najviše gaje, a to su malina i jagoda. Ako se izuzmu bolesti koje se prenose sadnim materijalom, kod maline su najprisutnije bolesti na izdancima, od kojih najveće štete nanosi gljivica prouzrokovač sušenja izdanaka maline (Leptosphaeria coniothyrium (Fuckel) Saccardo). Ova gljivica je skoncentrisana u prizemnom delu prirasta i dovodi do pucanja i odvajanja kore u tom delu, a time i do prekida sprovodnog tkiva, zbog čega izdanci slabe ili se osuše, u slučaju veće infekcije. U našoj stručnoj i proizvodnoj praksi se pogrešno i daleko veća pažnja posvećuje prouzrokovaču ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata (Niessl) Saccardo), poznatijem kao didimela. Ova gljivica je pretežno skoncentrisana u središnjem delu izdanka i može se prepoznati po pojavi braon mrlje ispod pupoljka. Njeno prisustvo dovodi do izostanka porasta rodne grančice u proleće i na taj način se smanjuje rodni potencijal. U vlažnim godinama kod maline problem pričinjava i pojava sive truleži na plodovima i izdancima maline.
Mrlje na lišću kao opomena
Od virusnih oboljenja, u zasadima kod nas dominira virus mrljavosti lista maline (Raspberry leaf blotch virus, RLBV) koji je karakterističan po pojavi difuznog žutila na listu. Prisustvo ovog virusa je pogrešno tumačeno i mešano je sa štetnim delovanjem grinja. Virus je veoma specifičan i, u zavisnosti od godine, odnosno stepena iscrpljenosti izdanaka rodom ili zbog lošije agrotehnike i štetnog delovanja vremenskih činilaca, pojavljuje se u većoj ili manjoj meri.
Kod jagode je najprisutnija gljivica prouzrokovač pegavosti lista jagode (Mycosphaerella fragariae (Tulasne) Lindau), koja utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta ploda. Veliki problem u zasadima jagode stvaraju i gljive prouzrokovači antraknoze, koja u pojedinim godinama može izazvati gubitke i do 80%. Prouzokovači antraknoze jagode su gljive iz roda Colletotrichum: C. acutatum, C. fragariae i C. gloeosporioides. U godinama sa čestim padavinama i povećanom vlažnošću siva trulež (Botrytis cinerea Persoon) predstavlja ekonomski najznačajniju bolest jagode koja napada sve nadzemne biljne organe. Trulež korena jagode (Phytophthora fragariae C.J. Hickman) je ekonomski vrlo značajna bolest jagode, pre svega u hladnim i vlažnim regionima.
Najčešće oboljenje kod kupine je purpurna pegavost kupine (Septocyta ruborum (Libert) Petrak) koja napada nadzemne priraste i uslovima veće infekcije dovodi do njihovog sušenja. Veoma raširena i ekonomski vrlo značajna bolest je rđa izdanaka i lista kupine (Kuehneola uredinis (Link) Arthur). Poznatija je pod nazivom žuta rđa kupine.
Siva trulež, antraknoza, monilija i plamenjača borovnice
I borovnicu napada više bolesti, a najčešća je siva trulež borovnice (Botrytis cinerea Persoon). Simptomi ove bolesti se najpre javljaju na cvetovima, gde dolazi do paleži i pojave sive prevlake micelije i konidija gljive. Sa zaraženog cveta gljiva dospeva u rodnu grančicu i dovodi do sušenja cvetova i plodova. Bolest borovnice koja se javlja tokom kišnih i toplih letnjih meseci je antraknoza (Colletotrichum gloeosporioides Penzig), a veoma raširena i ekonomski značajna bolest borovnice koja može dovesti do smanjenja prinosa i do 60% je monilija (Monilinia vaccinii-corymbosi (Reade) Honey). Plamenjača borovnice (Phomopsis vaccini Shear) bolest je koja se u zasad najčešće unosi zaraženim sadnim materijalom.
Sprečavanje nastajanja štete i borba protiv bolesti jagodastog voća mora se kontinuirano sprovoditi, a najvažnije od svega je prevencija i poznavanje biologije oboljenja. Najznačajnija mera u svim zasadima je zaštita po završenoj berbi koja predstavlja i prvu meru u programu zaštite zasada kojom se sprečava nastajanje i razvoj najvećeg broja oboljenja. Do zime je potrebno obaviti još najmanje jednu zaštitu, čija je svrha pravilna priprema zasada za period niskih temperatura.
Ostali tretmani i zaštita zasada jagodastog voća tokom proleća i do berbe se moraju sprovoditi u skladu s potrebama i strogo se pridržavajući preporučenih programa zaštite od bolesti i štetočina. Posebno treba istaći da svi programi zaštite moraju biti usaglašeni s listama dozvoljenih sredstava zemalja u koje se plodovi izvoze
Kad krene vegetacija, može i prskanje
Podvlačim da kod jagodastog voća zaštitu ne treba izvoditi do jasnog kretanja vegetacije u proleće. Tokom zime proizvođači ne treba da troše vreme i sredstva, jer u uslovima niskih i kolebljivih temperatura bakarni preparati, recimo, mogu imati i štetno dejstvo. Dobra strana primene bakarnih sredstava u proleće, po jasnom kretanju vegetacije, jeste u tome što bakar dovodi do usporavanja fizioloških procesa, a time i do sprečavanja mogućih šteta koje poslednjih godina sve češće nanose sneg i hladni dani tokom aprila, a nekada i maja.
Klima pogoduje štetnim bakterijama
Pojava fitopatogene bakterije iz roda Pseudomonas, kojoj odgovaraju kolebljivi vremenski uslovi u periodu mart-april, jedna je od najvećih pretnji zasadima ne samo jagodastog voća. Ona se javlja kada posle pokretanja fizioloških procesa u biljkama nastupi zahlađenje, a ne postoje odgovarajući dozvoljeni preparati za zaštitu. Preventiva i pravilna priprema zasada za zimu je prava mera, a preparati na bazi ulja čajnog drveta u kombinaciji s aminokiselinama životinjskog porekla jedini su lek. Upotreba ovih sredstava dozvoljena je i u organskoj proizvodnji, a tretirane biljke lakše prevazilaze i druge probleme, izazvane nepovoljnim vremenskim činiocima.
Šverceri zaraženih sadnica
Sadni materijal za zasnivanje zasada mora ispunjavati sve uslove propisane odgovarajućim pravilnikom Ministarstva poljoprivrede. Nažalost, kod nas postoji veliki broj neregistrovanih proizvođača koji proizvode i prodaju sadni materijal bez ikakve kontrole, a ima i slučajeva da registrovani proizvođači posežu za nedozvoljenim „popunjavanjem” svoje ponude sadnicama iz neproverenih matičnjaka ili iz rodnih zasada. Dešava se da i neki uvoznici prodaju sadnice pre izvršene obavezne fitosanitarne kontrole u ovlašćenim laboratorijama. Takva praksa ima nesagledive loše posledice i uzrok je širenja pojedinih karantinskih bolesti i štetočina.
Zbog toga bi trebalo fitosanitarnoj inspekciji omogućiti da radi u skladu sa zakonom i potrebama Srbije kao poljoprivredne zemlje. Samo na taj način će se onemogućiti zloupotrebe, poput uvoza zaraženog sadnog materijala maline iz Engleske, zbog kojeg danas u Srbiji skoro da i nemamo zdravih sadnica sorti Polka i Tjulamin, ili uvoza rakom korena zaraženih sadnica visokožbunaste borovnice iz Holandije. Zaražene sadnice su čudnim putevima, uprkos zabrani, stigle u Srbiju, prodate su i zasađene, najviše u Mačvi, naši borovničari su doživeli neuspeh u proizvodnji, a zbog toga niko nije snosio odgovornost.
