Piše: Svetlana Mujanović
Posle završene berbe, počinje priprema voćnjaka i vinograda, za narednu vegetaciju. Prva na spisku je higijena. To obuhvata: sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova iz krošnje i sa zemlje ispod voćaka, uklanjanje starih, polomljenih grana. Sve ove biljne delove valja izneti iz voćnjaka i vinograda i spaliti. Njihovim uništavanjem smanjuje se takozvani infektivni potencijal za narednu vegetaciju.
Revnosni voćari, kada porade onaj najvažniji posao, a to je berba, uzmu žičanu ili neku grublju četku i ostružu stariju koru na deblu i ramenim granama svake voćke. Ispod nje, ili u pukotinama, mnoge štetočine pronađu topao kutak, u kojem će ušuškani provesti zimu. Zajedno s starom korom skidaju se mahovina, lišajevi, kao i gnezda gusenica, a stružu se i spore parazitnih gljiva. Sve se to pažljivo sakupi u džak, kesu ili neku kantu, iznese iz voćnjaka i spali.
Dobar lek protiv štetočina
Tek posle takvog velikog spremanja voćnjaci (i vinogradi) mogu da se oprskaju nekim od preparata na bazi bakra. Pošto na stablima ostavlja plavi trag, često se zove i plavo prskanje. Ovim mlazom se uništavaju organi za prezimljavanje ili razmnožavanje mnogih parazitnih gljiva i bakterija koje, u proleće, kada krene vegetacija, počinju da prave štetu.
U jesen se suzbija gljiva-izazivač rogača šljive, monilioze koštičavih voćaka (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozna plamenjača jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćaka, kovrdžavost lišća breskve, eskorioza vinove loze…
Zbog čega je potrebno voćke i lozu oprskati sada, kada je završena vegetacija?
Prouzrokovači (patogeni) puno bolesti prezimljavaju u krošnji, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama, trulim organima i drugim skrivenim mestima. Da se zaraza ne bi ostvarila tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci, parazite valja uništiti baš sada, pre nego što se stvore uslovi za širenje bolesti. Najbolje vreme za prskanje su oktobar i novembar, pod uslovom da se ne prognozira temperatura u minusu.
Raditi po lepom vremenu
Ukoliko je na stablu ostalo puno listova, takve voćke prvo valja protresti kako bi im otpalo barem dve trećine, pa tek onda oprskati. Tretira se po lepom vremenu, bez vetra koji će zanositi mlaz i on u tom slučaju neće dospeti tamo gde je potreban. Pazi se i da temperatura bude iznad 10 stepeni. Stabla se moraju dobro nakvasiti, okupati, tako da s njih, kaplju sitne kapljice rastvora. Ukoliko neki deo ostane neoprskan, na njemu se u proleće može pojaviti bolest. S obzirom na to da sredstva za jesenje prskanje ostavljaju plavičast trag, neoprskani deo se lako uočava, pa se propust brzo može ispraviti.
Sva sredstva za plavo prskanje pripadaju grupi bakarnih jedinjenja. To su: bordovska čorba (bilo industrijska ili sopstvena priprema) koja se koristi u koncentraciji 1.5-2 posto, blauvit (1 posto), bakarni oksihlorid 50 (0.75 posto) kupragin (0.35 posto).
Ukoliko se voćari odluče da sami pripreme bordovsku čorbu, savetujemo im da se pridržavaju ovog recepta. Za pripremu 100 litara dvoprocentnog rastvora bordovske čorbe potrebno je 100 litara vode, dva kilograma plavog kamena, 0,8kg negašenog ili 2,4kg zagašenog kreča. Negašeni kreč se zagasi u trostruko većoj količini vode. Od 100 litara vode iz bureta uzme se 10 litara da se razmuti kreč i 10 litara da se rastopi plavi kamen.To se radi u posebnim posudama. Čim se kreč razmuti, procedi se kroz ređu krpu i vrati u bure, da se napravi krečno mleko. Kada se plavi kamen rastopi, sipa se u bure s krečnim mlekom. Uvek se sipa rastopljen plavi kamen u krečno mleko. Ne preporučuje se mešanje obrnutim redosledom jer se tada čorba brže taloži i slabijeg je kvaliteta. Ovako pripremljena bordovska čorba treba istog dana da se potroši jer stajanjem gubi fungicidno dejstvo. Čorba može da se stabilizuje dodavanjem 250 grama šećera na 100 litara rastvora, i tada zadržava fungicidna svojstva dva-tri dana.
Nije svaki bakar isti
Fungicidi na bazi bakra voćarima su pouzdani saveznici u borbi s više bolesti, barem na početku i kraju vegetacije. Nisu tako skupi i većina ih uvek ima na zalihama. A da li zaštita ovim fungicidima može biti i jeftinija? Može, kaže diplomirana inženjerka Ivana Obradović, stručnjak PSSS-a u Prokuplju.
– Bakar može biti u različitim oblicima (aktivna materija) i kao takav se primenjuje u biljnoj proizvodnji. Bakar II oksid, bakar hidroksid, bakar oksihlorid… Svaki od ovih molekula ima specifičnosti, poput brzog šok efekta, dugog delovanja, teškog spiranja… – ukazuje ovaj stručnjak. – Međutim, svaki ovaj molekul sadrži različitu količinu bakarnog jona koji je odgovoran za zaštitu biljaka.
Cilj svakog poljoprivrednog proizvađača je da biljke oprska kvalitetno, a sa što manje para. Za delovanje na biljne bolesti najbitniji je bakarni jon, a ne ceo molekul (aktivna materija). Aktivna materija iz preparata sastoji se od atoma bakra (jona) i ostatka koji direktno ne utiče na ciljanu biljnu bolest. Tako, npr, imamo aktivne materije – bakar oksihlorid u kojem je procenat učešća atoma bakra u molekulu 59,51 posto. Bakar-hidroksid – u kojem je procenat učešća atoma bakra u molekulu 65 odsto. Bakar (II) oksid ima dva atoma bakra u molekulu, pa je procenat učešća atoma bakra u molekulu 88,2 posto. Na osnovu ovog se može zaključiti koji bakar je najkoncentrovaniji. Ali, sadržaj bakarnog jona u preparatu pre svega zavisi od količine aktivne materije (molekula) u preparatu. Tako, na primer, posmatramo bakar hidroksid u sledećim preparatima: everest ima 368,5g/kg bakar-hidroksida a to je oko 240g bakarnog jona (65 posto učešće atoma bakra u molekulu aktivne materije). Kocide 2000 ima 538g/kg bakar-hidroksida, a to je oko 350g bakarnog jona (65 posto učešće atoma bakra u molekulu aktivne materije). Funguran OH ima 770 gr/kg bakar hidroksida a to je oko 500 gr bakarnog jona (65%). Možemo zaključiti da za isti posao koji uradi jedan kilogram fungurana OH treba dva litra everesta ili 1,5kg kocide 2000. Ovo takođe treba uzeti u obzir kada se odlučuje o tome koji će se preparat koristiti, jer cena pakovanja ne znači najnižu cenu na 100 ili 1.000 litara vode.
I prva i poslednja zaštita
Bakar je jedan od najstarijih fungicidnih preparata koji se u zaštiti biljaka od raznih bolesti koristi još od starog Egipta. Preparati na bazi bakra su najčešće bakarni oksihlorid, bakar-sulfat, bakar hidroksid, bakar-oksid… Način delovanja preparata na bazi ovih aktivnih materija vrlo su slični. Naime, oni deluju tako što sprečavaju klijanje spora gljiva (patogena), pri čemu gljive ne stvaraju otpornost na ovu aktivnu materiju. Njima se voćke i vinova loza još uvek štite poslednji put u tekućoj, i prvi put u narednoj vegetaciji. Iako se sve češće čuju tvrdnje da zagađuju zemljište, jer se vekovima upotrebljavaju, adekvatna zamena još nije pronađena. Spominje se sumporno-krečna čorba koja nema isti spektar delovanja kao fungicidi na bazi bakra, a poslednje prskanje s jeseni je bitan tretman, jer pripremamo biljku za zimu.
Kada će se u proleće prskanje ponoviti zavisi od zimskih padavina, koliko su sprale preparat sa stabala. Obično, prska se već krajem februara ili početkom marta, kada su dnevne temperature između pet i sedam stepeni tokom dva-tri uzastopna dana. Kako često u to vreme rezidba još nije završena, voćari su u dilemi da li prskati ili prvo završiti rezidbu. Savet diplomiranog inženjera Marinka Jovičića, stručnjaka u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi u Prokuplju, jeste da se zaštita preparatima na bazi bakra obavi na vreme, i da se tri dana posle prskanja nastavi rezidba.
