Za pojedine ljubitelje cveća kaže se da su srećne ruke, jer im biljke uspevaju bez obzira na to da li ih pravilno neguju. Još se kaže – i da ih naopako posade, one će bujati. Drugima, pak, iako posvećuju brigu i pažnju, neke biljke ne napreduju kako su očekivali. Hortikulturisti i pejzažne arhitekte reći će da je u slučaju neuspeha u saksiji i baštenskoj leji verovatno reč o nekoj maloj i nenamernoj začkoljici u sastavu zemlje ili poziciji. S druge strane, postoje i mišljenja da „grešku“ treba tražiti u psihologiji biljaka.
Psihologija biljaka disciplina je koja je još u povoju. Čuli ste ili čitali o tome kako su izvesni naučnici zaključili da neke biljke vole da im se obraćate. Čak, da neke bolje uspevaju uz određenu muziku, ali i pate u određenim situacijama. Postoji dilema da li biljke osećaju kada uberete cvet i ispuštaju li tihe krike koji ne mogu da dopru do ljudskog uha. Pojedini istorijski fragmenti svedoče o tome da su se ljudi u dalekoj, pa i bližoj prošlosti, na poseban način ophodili prema biljkama.
Izvinjenje Majci Zovi ili Majci Prirodi
Postoji verovanje da su u stara vremena ljudi morali da se izvinjavaju Majci Bazgi, pre nego što bi sasekli neko drvo bazge ili zove. Ova biljka jedna je od najstarijih lekovitih, u medicini uvažavana još u doba Hipokrata. Nekoliko vekova kasnije i dalje se veruje da biljke zaista poštuju takav odnos. Postoji čak priča novijeg datuma o boru kome su dali hloroform kako bi mu ublažili emocionalni šok zbog presađivanja.
U današnje vreme izvode se najraznovrsniji ogledi koji botaničarima služe da provere reakciju, ponašanje, pa čak i emociju biljaka. Bez obzira na takva saznanja, milioni ljubitelja cveća i dalje se često žale da im pojedine biljke jednostavno ne uspevaju onako kako bi želeli. Istovremeno, u komšijskom dvorištu, na samo nekoliko metara dalje, ista biljka, pod istim uslovima buja i cveta da im zavidimo.
Karver ih lečio pesmom
– Veliko je pitanje da li su uslovi baš istovetni. Ponekad je sastav zemljišta za nijansu drugačiji. Ili tamo, u komšijskom dvorištu ima više svetlosti, protoka vazduha, ili je biljka kod presađivanja bila u boljoj kondiciji. Biljke su osetljive, baš kao i ljudi, i ne treba se oko toga sekirati. I dvoje dece roditelji isto vaspitavaju, pa ne porastu u istovetne ličnosti – kaže Magdalena Nenković, pejzažni arhitekta.
Stručnjaci još dodaju da za kućnu baštu treba birati cveće koje odgovara vašem senzibilitetu. Važno je brinuti da ono bude zdravo, a ne samo koliko je lepo. U suprotnom bi se moglo govoriti i o „diskriminaciji“. Postoje oni koji gledaju na svoje biljke samo kao na ukras. Drugi se prema njima ophode kao prema ljudima ili životinjama, i daju sve od sebe da one srećno žive.
Posmatrači su došli do čudnog zaključka da biljke u nekom izložbenom prostoru, u kome je mnoštvo estetskih predmeta, slabije uspevaju od onih koje rastu na ulazima. Jer prolaznici se dive biljkama na ulazu i one bolje uspevaju zbog te pažnje! Danas se veruje i da biljke reaguju na muziku. Eksperimenti su navodno pokazali da rastu u pravcu odakle dopiru zvuci klasične muzike, a da baš ne vole rok. Takođe se veruje da biljke bolje uspevaju tamo gde su ljudi, te da im samoća ne prija.
Važna ličnost u istoriji psihologije biljaka bio je američki poljoprivredni apotekar Džordž Vašingtom Karver. Poznat je po otkriću maslaca od kikirikija. Pored toga, lečio je bolesne biljke tako što ih je sadio u posebno pripremljenu mešavinu zemlje i – pevao im. Na pitanja zašto to radi, odgovarao je da se jedino čudo u njegovom lečenju krije u razumevanju biljaka.
– Niko ko ne razume biljke neće postići iste rezultate kao ja – govorio je Karver.
Ćelijska svest, sećanja i osećanja
Indijski naučnik Jagadis Čadra Pose u 20. veku ubrizgao je anesteziju stablu bora i došao do saznanja da previše ugljendioksida može ugušiti drvo, ali i da pomoću kiseonika ono može ponovo oživeti. Njegovo eksperimentisanje ga je dovelo do zaključka da biljke imaju nervni sistem i osećanja. U 21. veku psihologija biljaka otišla je korak dalje.
Kliv Bakster, američki stručnjak za detektore, stavio je na biljke elektrode svog aparata. Navodno, detektor laži pokazivao je da se biljka uznemiri čim on pomisli da otkine ili zapali list, te da biljka jednostavno klone pred opasnošću. Bakster je tvrdio i da biljke pamte ko im je ranije naudio i da to sećanje ne mora nužno da se oslanja na sopstveno iskustvo. Naime, tvrdio je Bakster, one poseduju “ćelijsku svest” koja im omogućava da reaguju.
– Zbog bezbroj novih teorija o psihologiji biljaka, ljudi sada pažljivo posmatraju stanovnike svojih saksija i bašti. Malobrojni će reći i da se biljka plaši i verovati da tiho plače dok joj otkidamo cvet ili lišće. Verujem da je ljubav prema biljkama, vredno negovanje i lečenje kad je bolesna, dovoljno ohrabrenje. Ni u ljudskom rodu nije svaka ljubav uzvraćena, pa to ne treba očekivati ni od cveća. Postoje biljke, ili ljudi, koji nisu za nas, ili mi za njih. Na vama je odluka da li ćete nastaviti suživot s njom ili je pustiti da živi svoj život pored vas i raste i cveta kako, koliko hoće i može – kaže Nenković.
Ovo bi moglo da bude utešno za mnogobrojne ljubitelje cveća koji dobar deo dana i života posvećuju biljkama, a one kod njih ne napreduju kako oni očekuju. Bez griže savesti, poručuju ovdašnji stručnjaci, jer ste dali sve od sebe. Biljke samo imaju svoj život.
Burbankovi razgovori s biljkama
Začetnik psihologije biljaka, američki botaničar i pionir agronomskih nauka Luter Burbank, još u 19. veku smatrao je da biljke traže razumevanje. Ukrštao ih je da bi dobio nove sorte i vrste i, kada bi zaželeo da se neka biljka razvija, sedeo bi pored nje i pričao joj da je mnogo voli, da ne želi da je povredi, a zauzvrat je molio da mu pomogne. U svojoj 55-godišnjoj karijeri stvorio je više od 800 vrsta i varijeteta voća, povrća i cveća. Među njima su i neke veoma otporne vrste, poput krompira, šljiva, nektarina, breskvi koje danas jedu ljudi širom planete. Na tom spisku je i kalifornijski cvet. Naravno da se ne dovodi u pitanje da je ovaj vrsni naučnik uspeh postigao zahvaljujući svom vanrednom znanju, ali veruje se da je rečima podrške pomagao i sebi i njima. Neupitno je da je jednostavno voleo biljni živi svet. Za jedan časopis iz San Franciska je svojevremeno izjavio:
„Volim čovečanstvo, koje me je oduševljavalo tokom mog života, i volim cveće, drveće, životinje i sva dela prirode dok prolaze ispred nas u vremenu i prostoru. Život je radost kada sklopite blisko partnertstvo s Prirodom, pomažući joj da u korist čovečanstva stvara nove boje i mirise cveća, oblike i plodove, koji ranije nisu viđeni na zemaljskoj kugli“.
