Šta je pokazalo ispitivanje otpornosti generativnih pupoljaka voćnih vrsta na jake mrazeve u martu i aprilu, sprovedeno na tri lokaliteta, različita po geografskom položaju, nadmorskoj visini, udaljenosti od Dunava, fenološkoj fazi i primenjenoj zaštiti od niskih temperatura.
Za postizanje visokih prinosa voća i kvalitet plodova u Srbiji veliko ograničenje predstavljaju nagle temperaturne promene u zimskom periodu, prolećni mrazevi, grad, visoke letnje temperature, nedostatak padavina i olujni vetrovi. Poslednjih godina sve se češće javljaju kasni prolećni mrazevi. Niske temperature tokom i posle mirovanja u našim uslovima ključni su faktor smanjenja obima voćarske proizvodnje iz godine u godinu. Ovaj trend naročito je vidljiv od 2012, kada je svake godine dolazilo do smanjenja prinosa zbog niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva.
Poslednjih godina pozni prolećni mrazevi prouzrokovali su velike štete kod većine voćnih vrsta u Srbiji. U cilju ispitivanja otpornosti generativnih pupoljaka trešnje, kajsije i drugih voćnih vrsta, sprovedeno je istraživanje posle jakog prolećnog mraza na početku treće dekade marta, početkom i sredinom aprila 2020. godine, na različitim sortama na tri lokaliteta: Rimski šančevi, ZZ Agrodunav i PSS Sombor i Mala Remeta. Lokaliteti su se razlikovali po geografskom položaju, nadmorskoj visini, udaljenosti od Dunava, fenološkoj fazi i primenjenoj zaštiti od niskih temperatura.
Antifrost sistem dobar izbor
Sigurno da je najsigurnija mera izbor voćne vrste i sorte za odgovarajuće agroekološke uslove, ali postoje i drugi načini zaštite od mraza. U svetu se za sprečavanje šteta od niskih temperatura koriste orošavanje voćaka iznad krune, orošavanje ispod krune voćaka, vetroturbine, pokretni grejači vazduha, helikopteri, ali i paljenje vatre u zasadima, zadimljavanje, kao i primena različitih jedinjenja za snižavanje tačke mržnjenja. Ove mere međusobno se razlikuju po efikasnosti, tehničkoj izvodljivosti i ceni. Najsigurniji način zaštite je korišćenje antifrost sistema koji može zaštiti voćke i do -7 stepeni Celzijusa. Proizvođači u Vojvodini počeli su da postavljaju antifrost sisteme, pogotovu kod jabuke, a ovu meru podržao je i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodopriviredu i šumarstvo.
Uz reku manje mrzne
Rimski šančevi nalaze se na 86 metara nadmorske visine i 8.430 metara udaljeni od Dunava, ZZ Agrodunav na 83 m nadmorske visine i 200 metara od Dunava i PSS Sombor na 90 metara nadmorske visine i 1.500 metara od Dunava. Blizina reke daje veliku vlagu vazduhu i, kada se temperatura snizi do tačke formiranja rose, stvara se magla koja pokriva dolinu reke i kretanjem apsorbuje toplotu iz zemljišta, sprečavajući dalji pad temperature.
Blizina reke, nadmorska visina i zadimljavanje – mera koju su primenjivali na posmatranim lokalitetima, imale su uticaja na intenzitet izmrzavanja. Biljke izmrzavaju zbog toga što se unutar biljnog tkiva stvara led, čiji kristali oštećuju ćelijski membranski sistem. Nivo štete direktno je povezan s intenzitetom i trajanjem mraza, i razvojnim stadijumom pupoljaka u momentu izmrzavanja, ali se ove godine pokazalo da i same sorte pokazuju različitu osetljivost. Sposobnost biljaka da se odupru niskim temperaturama predstavlja odlučujuću ulogu u određivanju njihove geografske rasprostranjenosti. Pravilan odabir lokacije prilikom sadnje novih voćnjaka trešnje i kajsije predstavlja važan faktor za rentabilnost gajenja voćnih vrsta. Pored lokacije, i sorte su pokazale veliku razliku u otpornosti na niske temperature.
Visoke temperature, zabeležene u januaru, februaru, a pogotovu u drugoj dekadi marta, 2020. godine, uticale su na brži razvoj generativnih pupoljaka, i to kod voćnih vrsta koje imaju ranije cvetanje, kao što su kajsija i breskva. Kajsija se nalazila u fenofazi cvetanja ili precvetavanja, a te fenofaze su najosetljivije na niske temperature. Pošto se radilo o frontalnom hladnom talasu, izmrzle su i kajsije koje su bile i na većim nadmorskim visinma, ali su te štete manje.
Najviše stradale kajsije i trešnje
U 2020. godini štete od niskih temperatura u voćnjacima zabeležene su početkom treće dekade marta, početkom prve dekade aprila i sredinom treće dekade aprila u svim delovima Srbije, a posebno u Vojvodini. U AP Vojvodini niske temperature zabeležene su u nekoliko navrata, a posebno u Subotičko-horgoškom regionu. Temperature su se spuštale i ispod – 7,5 stepeni, a poznato je da prve štete možemo očekivati na temperaturama ispod -1,7 stepeni, pogotovu ako se pojedine voćne vrste nalaze u fazi precvetavanja, kao što se desilo ove godine s kajsijom.
Izveštaji i analize govore o tome da je šteta primetna na svim voćnim vrstama u ravničarskom delu, s tim što su najveće štete kod kajsije i trešnje koja je kalemljenja na Gizeli 5 i 6. Evidentno je da se posebno u Vojvodini ne uvažava dovoljno izbor optimalnih agroekoloških uslova za pojedine voćne vrste, pa u proseku u Subotičko-horgoškoj regiji od 10 godina kod kajsije 2 do 3 godine budu rodne. Šteta u realnosti ima i kada je zasad podignut u odgovarajućim agroekološkim uslovima, ali se to retko dešava.
Prvi mraz pojavio se 22/23. marta 2020. godine i u nekim lokalitetima temperature su se spuštale i ispod -7 stepeni, a ovaj mraz dugo je trajao – čak 6 časova. Analizirano je izmrzavanje trešnje na Rimskim šančevima, gde nije korišćeno zadimljavanje, ali i u PSS Sombor i ZZ Agrodunav, gde su koristili zadimljavanje, s tim da je u ZZ Agrodunav korišćen i Frostbaster. Na Rimskim šančevima kod sorte Kordia konstatovano je 87 odsto potpuno izmrzlih, 10 posto delimično i 3 posto zdravih pupoljaka. Velike štete pretrpela je sorta Samit, gde je 58,3 posto stabala izmrzlo, 40 posto delimično, a zdravih pupoljaka ostalo je tek 2,7 odsto. Sorta Burlat takođe je pretrpela velike štete: 52,6 posto pupoljaka potpuno je izmrzlo, 40 posto delimično, a i 7,4 odsto pupoljaka ostalo je zdravo. Najveću otpornost u ovom regionu pokazale su sorta Regina, gde je svega 5 odsto pupoljaka potpuno izmrzlo, 35 posto delimično, a zdravih pupoljaka bilo je čak 60 odsto. Pored Regine, veliku otpornost pokazala je i sorta Svit Hart, kod koje je konstatovano 8 odsto izmrzlih pupoljaka, 35 delimično, a zdravih pupoljaka bilo je 57 odsto.
U PSS Sombor i ZZ Agrodunav, gde je korišćeno zadimljavanje i Frostbaser, najmanje potpuno izmrzavanje pupoljaka konstatovano je kod sorte Regina 7,70 posto, Karmen i Ferovia 10 odsto, kod sorte Kordia potpuno je izmrzlo 10 posto pupoljaka, a delimično 26 posto.
U PSS Sombor, gde je korišćeno samo zadimljavanje, najveću otpornost pokazala je Regina: izmrzlo je svega 12 odsto pupoljaka, kod sorte Karmen izmrzlo je 16 odsto pupoljaka, a kod sorti Kordia i Ferovia 20 odsto pupoljaka.
Mlađi zasad otporniji od starog
Pojava mraza u jutarnjim satima 1. aprila dodatno je oštetila sorte trešnje. Na Rimskim šančevima kod Kordie je konstatovano 89,56 izmrzlih pupoljaka, kod Regine 36,58, kod Svit Harta 48,93 odsto, kod Burlata 93,20 odsto. U PSS Sombor kod sorte Ferovia u mlađem zasadu izmrzlo je 70,17 odsto pupoljaka, kod sorte Kordia mlađi zasad 90,48 odsto, mlađi zasad sorte Regina imao je izmrzavanje od 26,77 odsto, dok je u starom zasadu Kordia izmrzla 95,31 odsto, Ferovia 62,26 odsto i Regina 42,11 odsto. Ovi podaci govore o tome da je mlađi zasad pokaazo veću otpornost u odnosu na stari. U ZZ Agrodunav pupoljci sorte Ferovia izmrzli su u procentu od 51,86 posto, kod sorte Karmen izmrzlo je svega 31,29 odsto pupoljaka, kod sorte Kordia 83,38 posto, kod sorte Grej Star 84,13 posto, kod Svit sareta 82,25 posto i kod sorte Regina 54 odsto. Analizom sorti u svim lokalitetima po otpornosti se izdvajaju sorte Regina, Karmen, Svit Hart i Ferovia.
