Piše: Svetlana Mujanović
U prosečnim godinama rasad se na otvoreno polje iznosi početkom maja, kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Poslednjih godina to se dešava nešto ranije, ali bez obzira na vreme rasađivanja, dok su u fazi rasada, mlade biljke valja pažljivo i ustrajno negovati. Baštovani s višegodišnjim iskustvom to dobro znaju, a nije na odmet da ih podsetimo, a onim mlađim da ukažemo na važne karike u lancu ove proizvodnje.
Rasad se obično proizvodi u bašti pod krovom, bilo da je pokrivena leja u plasteniku, topla leja ili neko drugo mesto. Dok se ne iznesu u baštu ili na njivu, mladim biljkama treba obezbediti dovoljno svežeg vazduha, vode, hrane i odgovarajuću temperaturu.
Po boji listića se žeđ prepoznaje
Zaštićeni prostor u kojem se proizvodi rasad svakodnevno treba provetravati, posebno ako je za zagrevanje korišćen stajnjak, jer tada se stvaraju štetni gasovi i vodena para. Previsoka vlažnost, visoka temperatura i smanjena osvetljenost, koje prate zimske mesece, utiču na formiranje nežnih i izduženih biljaka koje su podložne napadu bolesti. Ali, i u ovoj, naizgled prostoj operaciji, postoje neka pravila. Kada su hladni i vetroviti dani, provetrava se kratkotrajno, i to u najtoplijem delu dana u trajanju oko jedan sat, a tokom toplih, proletnjih dana, to traje duže.
Zaštita od štetočina i bolesti
Zaštita rasada od štetočina i bolesti obavezna je mera. Uspeh u proizvodnji i kvalitet biljaka najčešće ugrožavaju gljive izazivači poleganja rasada. Protiv ove bolesti preporučuje se redovno provetravanje i preventivno tretiranje fungicidima. Od štetočina se javljaju rovci, krtice i miševi, i protiv njih se koriste odgovarajući mamci.
Temperatura utiče na rast biljke. Neposredno posle nicanja, temperatura se snižava za 8 do 10 stepeni u odnosu na optimalnu, a s pojavom prvih pravih listova ona se održava na nivou optimuma sve do perioda kaljenja, a to je jedna do dve nedelje pre rasađivanja, kada se opet spušta. Za proizvodnju rasada neophodno je dovoljno svetlosti. Kada se gaji zimi, bez dovoljno svetlosti, postaje izdužen i usporeno raste. Zato se vreme proizvodnje podešava prema prirodnoj ostvetljenosti ili se postavi dopunsko osvetljavanje.
Rasad se može prihranjivati raznim vrstama tečnih đubriva, namenjenim za folijarnu prihranu. Njima se prihranjuje dva do četiri puta u toku vegetacije, s tim da se počinje kada biljčice imaju formirana dva stalna lista. To se može raditi i rastvorom kompleksnih NPK đubriva u količini dva do pet grama na deset litara vode, pa čak i do10 g/10l vode ali, tada se biljke moraju ispirati čistom vodom. U fazi četiri do šest listova, u vreme kaljenja, rasad se prihranjuje i 0,5 -postotnim rastvorom kalijum-sulfata, da bi se povećala čvrstina stabla, ubrzao razvoj korena i povećala opšta otpornost biljaka, posebno na niske temperature.
Voda za zalivanje treba da je hemijski i biološki čista, temperature 8 do 20 stepeni. Važno je da se biljke redovno zalivaju, bolje ređe, ali s većom količinom vode koja može da prokvasi ceo sloj u kojem se razvija koren. Iako količina vode za zalivanje zavisi od više činilaca, obično se zaliva sa pet do 10 litara vode po kvadratnom metru. Ako je rasad žedan, listići postaju tamnozeleni, a pri suvišku vode svetlozeleni. Neposredno pred iznošenje rasada valja smanjiti zalivanje i biljke privikavati na nove uslove u zaštićenom prostoru ili čak nepovoljnije na otvorenom polju.
Pikiranje i kaljenje pre sadnje
Pri gustoj setvi, kada se rasad proizvodi u sandučićima ili direktno u supstratu u leji, zbog velikog broja biljaka na maloj površini nemoguć je njihov normalan rast, pa je neophodno da im se naknadno pruži odgovarajući životni prostor. To se postiže pikiranjem u pripremljene leje, hranljive kocke, razne vrste saksija, plastične vrećice ili kontejnere.
Rasad se pre pikiranja zalije i pažljivo vadi, kako bi se korenov sistem što manje oštetio. Za pikiranje se uzima jedna po jedna biljka sa što više zemlje. Glavni korenčić se malo skrati, što potpomaže rastu bočnih korenčića. Pikirati se može pod prst ili malom sadiljkom. Posle sadnje, zemljište se blago sabije, poravna i zalije. Pikirane biljke valja tri-četiri dana držati u senci ili zasenčiti ceo prostor, da bi se sprečilo suvišno isparavanje. U objektu se održava visoka relativna vlažnost i temperatura vazduha, pet do šest stepeni niža od optimalne. Pikiranom rasadu se povećava vegetacioni prostor, što poboljšava osvetljenost i sprečava izduživanje biljaka.
Pre rasađivanja povrće se postepeno privikava na nove uslove, što se naziva kaljenje rasada. Kaljenje podrazumeva postepeno, a zatim sve jače provetravanje i snižavanje temperature u zemljištu i vazduhu, i počinje oko 14 dana pre rasađivanja. U toku kaljenja rasad treba oprskati i s 0,5 -postotnim rastvorom kalijum-sulfata (K2SO4), jer jača otpornost biljaka na nepovoljne uslove, posebno niske temperature.
Kada je rasad dovoljno odrastao, odnosno, dostigao određenu fazu rasta i razvića, uz to dobro iskaljen, može se rasaditi na stalno mesto – na otvoreno polje ili u plastenik. Preporučuje se da se na otvorenom polju rasađuje po oblačnom vremenu, u večernjim ili jutarnjim časovima, a za vreme velikih žega sadnju treba izbegavati.
Parcelu za sadnju valja kvalitetno pripremiti petnaestak dana pre rasađivanja, da bi se zemljište dobro sleglo. Ako je jako suvo, pre sadnje ga ne treba zalivati. To se radi tokom ili posle rasađivanja. Biljke se sade na istu dubinu ili nešto dublje nego što su bile u saksiji. Prerastao rasad sadi se nešto dublje, položeno ili koso.
