Među poznatim i priznatim povrćem koje gotovo svakodnevno koristimo u ishrani, ponekad naiđemo na neke manje poznate vrste, za koje većina ni ne zna da može da se odgaja da bi se sveže upotrebljavalo u salatama ili kao dodatak drugim vrstama povrća. Pogodno je za gajenje u malim baštama i u posudama. Listovi su izrazito aromatični i hranljivi, pogotovo dok su sasvim mladi. Gotovo sve vrste salata dozrevaju brzo, a u zemljištu bogatom azotom još su i bujnije. Većinom imaju više berbi.
Bunarka
Otporna jednogodišnja biljka srcastih listova i nežnih cvetnih izbojaka. Sočni listovi, stabljike i cvetni izbojci blagog ukusa upotrebljavaju se sirovi u salatama. Poznata i kao rudarska salata, uspeva i na hladnom. Više joj odgovara dobro propusno tlo, ali dobro raste i na neplodnom, lakom tlu. Kada se dobro primi, biljka se sama razmnožava semenom. Za višestruko rezanje seme široko posejte po čitavoj leji, u redovima ili jarcima širokim 10cm. Možete da sejete i direktno u zemlju ili u setvene posude. Presadite ili proredite mladice na razmake od 15 do 23 cm. Rezanje možete da počnete već 12 nedelja posle setve, a biljka će se ponovo razrasti.
Matovilac
Ova biljka se u hladnijim područjima odgaja kao jesenja ili zimska salata. Postoje dve vrste, jedna ima pljosnate široke listove, a druga manje uspravne i tamnozelene. Matovilac podnosi različita zemljišta. U hladnim predelima zimi se gaji pod pokrivačem, da bi što bujnije rastao i da bi mu listovi bili mekši. Seje se od sredine leta direktno u zemlju, u leje ili u široke jarke. Seme treba obilno da se zaliva dok ne proklija. Mladice proredite na razmake od 10cm. Matovilac sporo raste, pa mu treba i do 12 nedelja da sazri. Listove berite zasebno ili odrežite čitavu rozetu neposredno uz površinu zemlje. Ponovo će se razrasti, pa ćete imati još jednu berbu.
Riga ili rukola
Ova otporna sredozemna biljka aromatičnog lišća upotrebljava se u salatama. Starije listove možete da skuvate. Poznata je kao rokula, rikula ili sredozemna rokula. Najbolje uspeva na nižim temperaturama u zemljištu koje dobro zadržava vlagu. U hladnijim područjima zimi odlično uspeva pod staklom, a pogodna je i za višestruko rezanje. Posejte je retko u redove, pa režite mladice, ili je proredite na 15cm, pa režite malo veće listove. Sadnice su spremne već posle tri nedelje.
Vrzina repica
Ova jednogodišnja biljka ima svetlozelene listove blagog ukusa. Mladi listovi se upotrebljavaju sirovi, a veći se kuvaju kao i ostalo zeleno povrće. Vrzina repica izdržaće i do -10°C, a podnosi i blagu toplotu. Uspeva na raznim zemljištima. U umerenim područjima seje se pod pokrivač na početku proleća i potkraj jeseni. Sukcesivno je sejte na otvorenom sve do početka jeseni. Na otvorenom je posejte u leje ili u široke jarke. Nakon deset dana moći ćete prvi put da je režete. Kada biljka dostigne visinu od 60cm, male listove moći ćete da berete nekoliko meseci.
Grbica ili kres salata
Ova biljka vrlo brzo raste i gaji se zbog mladih listića, koji se upotrebljavaju sirovi. Može da bude uskolisna ili širokolisna. Biljka je donekle otporna, uspeva na niskim temperaturama, a tokom toplog vremena veoma brzo pobegne u seme, pa se zato seje na senovito mesto. Nemojte je sejati ako je veoma toplo. Da biste imali nekoliko uzastopnih berbi, posejte je u setvene posude s providnim tlom, široko u leje ili u duboke jarke. Secite je 10 dana posle setve, kad naraste uvis do 5cm. Ako je posejete direktno u zemlju, moći ćete da je režete i 4 puta zaredom.
Tušt ili portulak
Poluotporna niska biljka mesnatih listova i stabljike, koje se upotrebljavaju sirove ili kuvane. Postoje kultivari zelenog i žutog lišća. Zeleni listovi su tanji, otporniji, a možda čak i boljeg ukusa, dok su žuti vrlo dobriu salatama. Biljka traži toplo, zaklonjeno mesto i lako, propusno tlo. Tušt možete da odgajate i kao biljku za višestruko rezanje. U hladnijim krajevima potkraj proleća posejte ga u setvenu posudu, a kad prođe opasnost od mraza, presadite na razmak do 15cm. Oko četiri do osam nedelja nakon setve možete početi da režete mlade izdanke. Redovno ih režite, ali uvek ostvite dva osnovna lista. Uklonite cvetove čim se pojave.
Potočarka ili dragušac
Ova otporna vodena trajnica ima vrlo hranljive listove izrazitog ukusa, koji se upotrebljavaju u salatama i supama. Njeno prirodno stanište jesu brzi i čisti potoci s pomalo kiselkastom vodom i temperaturom od 10°C. Reznice će se primiti ako ih stavite u svežu vodu. Uspeva i u vlažnoj baštenskoj zemlji, ali jednostavnije je da se odgaja u saksijama prečnika 15-21cm. U svaku saksiju stavite sloj šljunka ili mahovine, dodajte plodnu zemlju, pa saksiju stavite u posudu s hladnom čistom vodom. U svaku saksiju posadite tri ili četiri ukorenjena izdanka i postavite na zaklonjeno mesto. Tokom toplog vremena svakodnevno menjajte vodu.
Bela gorušica
Gorušica je vrlo slična grbici i one često rastu zajedno. Gaji se zbog mladih listova oštrog mirisa, koji se sirovi upotrebljavaju u salatama. To je zimska biljka koja se na visokim temperaturama vrlo brzo osemenjuje. Ako se odgaja u područjima koja obiluju kišom, listovi joj postaju grublji. Možete da je posejete i u setvenu posudu s kompostom za saksijske biljke. Ove metode možete da primenjujete tokom čitave godine. Ako želite stalnu zalihu, seme sejte svakih sedam do deset dana. Željenu količinu gorušice odsecite kada biljčice dostignu visinu od 3,5-5cm. Budući da prilično brzo počne da se osemenjuje, možete da je sečete samo 2 ili 3 puta.
Barica
Ova dvogodišnja niska biljka naraste 15-20cm u širinu. Poznata je i pod nazivom repnica. Sjajni tamnozeleni listovi oporog ukusa upotrebljavaju se u sirovom obliku ili kuvani. Barica je vrlo otporna i zimi ostaje zelena. Najbolje uspeva u hladu, na vrućini brzo počne da se osemenjuje, pa postaje tvrda i vrlo ljuta. Seje se između viših kultura, a služi i kao dekorativna ivica za baštenske leje. Seme posejte direktno u zemlju, pa proredite na razmake od 15cm, ili u saksije, pa presadite. Listove berite sedam nedelja nakon setve, kada su dugački 7-10cm. Ako nekoliko biljaka ostavite da se osemene, one će se u proleće same razmnožiti, pa ćete po želji moći da ih presadite.
Maslačak
Maslačak je otporan, trajan korov koji naraste u širinu od 30cm. Divlje i kultivisane vrste odgajaju se zbog mladih listova koje se upotrebljavaju sveži. Kultivisani listovi veći su i sporije beže u seme. Listovi su gorkastog ukusa, ali postaju slađi nakon izbeljivanja. Cvetovi i korenje takođe su jestivi. Postepeno ga od kraja leta izbeljujte tako da suve biljke pokrijete velikom kantom koja ne propušta svetlost. Beru se duguljasti, žućkasti listovi. Maslačak zimi propada, ali u proleće se ponovo pojavljuje. Biljke će nastaviti da rastu i nekoliko godina.
Ledeno cveće, sreš
U toplijim krajevima odgaja se kao trajnica, a drugde kao nežna jednogodišnja biljka. To je puzavičasta biljka sočnih stabljika i debelih mekih mesnatih listova, prekrivenih providnom pokoricom koja na suncu svetluca kao kristalići. Listovi mlade staljike imaju osvežavajući, pomalo slankast ukus. Upotrebljavaju se sirovi u salatama i skuvani umesto spanaća. Ledeno cveće zahteva osunčano mesto i lako propusno tlo. Biljka se razmnožava reznicama. Već nekoliko nedelja posle setve možete da uberete prve mlade listiće i nežne stabljičice. Biljke redovno režite da biste podstakli dalji rast. Uklonite sve cvetiće čim se pojave. Listovi i stabljike ostaju nekoliko dana sveži.
