Biljke se moraju zalivati u skladu s potrebama, fazama rasta i veličinom vegetacionog prostora, meteorološkim uslovima i svojstvima zemljišta.
Zona korena mora biti navlažena
Najbolje vreme za zalivanje je rano jutro ili kasno veče, kada su vazduh i zemlja rashlađeni, zbog čega će se manje vode izgubiti isparavanjem.
Nije lako odrediti s koliko vode treba zalivati i koliko često. Zlatno pravilo je da se povrće povremeno obilno zalije umesto da se voda dodaje pomalo i često. Po suvom vremenu trebalo bi da 11 litara po kvadratnom metru bude dovoljno da navlaži zonu korena biljaka.
Povrću je potrebno redovno zalivanje u ranim fazama rasta. Neke vrste su, kada se ukorene, manje osetljive na nedostatak vlage u zemljištu. To su cvekla, brokoli, prokelj, ljuta paprika, šargarepa, praziluk, crni luk, paštrnak, rotkva. Ponekim biljkama voda je preko potrebna kada cvetaju i formiraju rod. To su sve vrste mahunarki i kukuruz šećerac. Paradajz, tikvice i lisnato povrće, kao što su zelena salata, spanać, letnji kupus, imaju povećanu potrebu za vodom tokom cele vegetacije.
Različite metode zalivanja
Najbolje je vodu dodavati direktno u zoni korena izbegavajući kvašenje listova, cvetova i stabljika biljaka, jer se tako smanjuje rizik od bolesti.
Upotrebom creva mlaz vode usmerava se na koren. Prednost ovog načina je što se svaka biljka potrebnim količinama može pojedinačno zaliti. Mana je što ovo zahteva mnogo vremena i što biljke mogu da uvenu kad duži period ne dobiju vodu.
Efikasnost ručnog zalivanja može da se poveća tako što se voda usmerava ispod površine, ka korenu. Jedan od načina da se to uradi jeste da se ukopa neglazirani glineni ćup blizu biljke, a zatim u njega sipa voda. Ona će postepeno curiti kroz ćup u zemlju. Druga mogućnost je veliki levak ili plastična boca sa odsečenim dnom i izbušenim čepom, kroz koji voda polako ističe, a koja se ukopa u zemlju, blizu korena, sa čepom nadole.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 556 – Avgust 2018.
