Na području delovanja Regionalnog centra Prognozni-izveštajne službe zaštite bilja Jagodina, vizuelnim pregledom zasada kruške, na pojedinačnim stablima, registrovano je prisustvo malog potkornjaka voćaka -Scolutus rugulosus i velikog potkornjaka voćaka – Scolutus mali.
Potkornjaci su tvrdokrilci, valjkastog tela, tamne boje. Telo im je kratko, sa savijenom jakom glavom i jakim prednjim nogama. Larva je beličaste boje, zdepasta, zgrčena i bez nogu. Glava i prvi grudni segment su hitinizirani radi lakšeg kopanja i ubušivanja u biljku.
Potkornjaci su značajne štetočine voćaka i šumskog drveća. Veliki potkornjak voćaka najčešće napada jabuku,šljivu i krušku. Obično ga u zasadima možemo naći zajedno sa malim potkornjakom voćaka.
Najčešće napadaju i razmnožavaju se u biološki oslabljenim voćnim stablima i drveću. Zato se smatraju sekundarnim štetočinama.
Potkornjaci u našim uslovima imaju dve generacije godišnje. Prezimljavaju u stadijumu larve pod korom na kraju larvenog hodnika. U proleće, u aprilu mesecu, pojavljuje se imago prve generacije. Posle parenja, ženka bira oslabljena ili oštećena stable na kojima progrizava otvor na kori. Buši hodnike, prvo glavni materinski, a od njega bočne komore, gde polaže jaja. U jednom hodniku ženka položi i do 30 jaja. Ispiljene larve buše svoje hodnike. Na kraju hodnika se pretvaraju u lutku. Izgled hodnika je karakterističan za svaku vrstu potkornjaka. Imago druge generacije se pojavljuje u avgustu i septembru. Ženka letnje generacije na isti način nastavlja sa razmnožavanjem.
Imago i larve buše hodnike i hrane se biljnim sokovima i gljivicama koje se množe i stvaraju unutar izgriženih kanala. Napadnuto stablo menja boju kore, listovi postaju sitni, cvet se ne razvija potpuno, plodovi su zakržljali ili se ne razvijaju. Celo stablo postaje slabo, pa dolazi do sušenja cele biljke.
Potkornjaci najčešće napadaju oslabljena stabla, stabla oštećena mrazom, gradom i zasade koji su blizu šume. U slučaju da dođe do prenamnoženja, mogu da napadnu i sasvim zdrava stabla i izazovu sušenje, naročito mladih stabala u rasadnicima.
Suzbijanje imaga potkornjaka je moguće i primenom insekticida u vreme polaganja jaja. Međutim, teško je odrediti pravo vreme za sprovođenje tretmana.
Stoga je preporuka poljoprivredenim proizvođačima da pregledaju svoje zasade i predstojeći period rezidbe iskoriste da mehanički uklone zaražene biljne delove i stabla. Uklonjene biljne delova treba izneti iz voćnjaka i uništiti, kako bi se sprečila pojava imaga potkornjaka i zaražavanje novih stabala.
