Voćnjaci se trenutno nalaze u stanju mirovanja vegetacije. I tokom tog perioda voćnjake je neophodno pratiti i održavati.
Ukoliko su kasno u jesen obavljene mere osnovne obrade i đubrenja, zimske padavine i snežni pokrivač doprinose poboljšanju vodno-vazdušnog režima zemljišta, pravilnom razlaganju đubriva, natapanju vlagom. Voćnjaci će lakše prezimiti i ako je u njima tokom jeseni bilo odrađeno mehaničko čišćenje i uređenje zasada. Gde je to potrebno trebalo je obaviti i zaštitu od zečeva, kao i zatezanje ili popravku ograde zasada.
Tokom hladnog, zimskog perioda prilikom obilazaka voćnjaka proizvođači moraju obratiti pažnju na to da li je zec došao i oštetio voćke, na ispravnost ograde, da pod teretom vlažnog snega nije došlo do oštećenja neke grane, pucanja od mraza. Po ukazanoj potrebi reagovati.
Pored jesenjih i prolećnih postoje i zimski mrazevi. Unapred se treba pripremiti na odbranu u slučaju pojave mrazeva. Opasnosti od zimskih mrazeva mogu se u mnogim slučajevima izbeći preventivnim merama, pravilnim izborom vrsta i sorti, izborom podloge, pravilnim izborom položaja. Otpornosti voćaka od mrazeva doprinose i pravilne agrotehničke mere, kao i kasno u jesen odrađeno krečenje debla i osnovnih skeletnih grana. Zaštita voćaka od poznih, prolećnih mrazeva podrazumeva sprečavanje temperature na kritičnu tačku, kao i na usporavanje cvetanja. U kritičnim vremenskim intervalima sprovodi se zadimljavanje, zamagljivanje, orošavanje, zaštita biljnim antifriz sredstvima itd.
Važnu pomotehničku meru u voćarstvu predstavlja zimska rezidba. Pre nego što se počne sa rezidbom potrebno je ukloniti sve osušene grane i grančice, zato što predstavljaju opasnost za dalje širenje zaraze. Sve što se tako odstani sakuplja se i spaljuje. Rezidba može biti u zavisnosti od potrebe i stanja u kom se voćnjak nalazi:
– rezidba za formiranje uzgojnog oblika
– rezidba za rod
– rezidba za podmlađivanje zastarelih voćaka
Rezidba mladih voćaka sprovodi se u cilju obrazovanja krune, sa zadatkom svođenja nerodnog perioda na minimum. Važno je obezbediti čvrst skelet koji može kasnije iznositi pun rod, bez ikakvog lomljenja ili jačeg povijanja grana. Cilj ove rezidbe je da uravnoteži razvoj svih delova krune. Važno je formirati takav oblik krune koji će i kad voćke budu u punoj rodnosti dozvoliti upotrebu mehanizacije.
Rezidba za rod ima za cilj regulisanje redovne rodnosti svake godine uz što bolji kvalitet plodova. Teži se da se uspostavlja pravilan odnos između razvitka voćaka i plodonošenja. Rezidba se obavlja u skladu sa starošću voćaka, oblikom krune i visinom stabla. Intenzitet rezidbe zavisi od rodnosti pupoljaka. Potrebno je izbaciti nerodne i već izrođene grane, kao i otvoriti i prosvetliti krunu.
Podmlađivanje zastarelih voćaka predstavlja meru kojom se vegetativno oslabljene voćke ponovo dovode u stanje porasta, sa ciljem produžavanja perioda rodnosti. Sprovodi se jakim ili veoma jakim skraćivanjem svih grana krune. Često je potrebno podmlađivanje vršiti dve do tri godine, a kod manje razvijenih voćaka uz manje preseke se može obaviti odjednom. Preseci moraju biti što bolji i kraći. Stvaraju se uslovi da se iz spavajućih i adventivnih pupoljaka razviju nove grane i grančice. Skraćivanje grana mora biti više pri vrhu, a uspravnije grane se više skraćuju od položenijih.Voditi računa i kasnije prilikom obrazovanja nove krune.
Tekst: Ljiljana Gvozdić dipl.inž.polj. PSSS Beograd
