U povoljnim uslovima breskva obilno cveta i zameće dosta plodova. Međutim, prevelik broj plodova na stablu odražava se na loš kvalitet i slabije formiranje rodnih pupoljka za narednu godinu, odnosno pojavu neredovne rodnosti. Zbog toga stručnjaci preporučuju proređivanje plodova kao korisnu meru.
Pravi momenat je kada su plodovi veličine lešnika, a to je obično 14 do 20 dana posle cvetanja. Redosled izvođenja se prilagođava vremenu sazrevanja. Prvo se proređuju rane, a zatim srednje i pozne sorte. Koliko će se plodova odbaciti zavisi od njihovog broja u kruni, veličine stabla i dužine mešovitih rodnih grančica. Prvo se uklanjaju blizanci, a potom oštećeni i zaostali u porastu i oni koji se nalaze na zasenjenim mestima. Plodovi se pažljivo kidaju rukom, ili im se seku peteljke neposredno ispod osnove. Ostali treba da budu naizmenično raspoređeni i na približno istoj udaljenosti jedan od drugog.
U praksi se najčešće ostavljaju plodovi na razmaku šake. Tom prilikom treba uzeti u obzir njihov, ali i kvalitet same grančice na kojoj se nalaze. Što je na jednoj grani veća lisna masa, to se može ostaviti veći broj plodova. Prema navodima stručnjaka, zavisno od krupnoće i vremena sazrevanja sorte, broj ostavljenih plodova po jednoj rodnoj grani za rane sorte sitnijeg ploda (90 do 100 grama) može biti pet do šest, za srednjostasne (plod mase oko 150 grama) četiri, a za pozne sorte, čija je težina ploda 180 do 200 grama, valja ostavljati samo po tri ploda.
Na nižim i zasenjenim delovima krune proređivanje se obavlja detaljnije i intenzivnije nego na vršnim i dobro osvetljenim delovima. Takođe, na jačim granama s više lisne mase može se ostaviti veći broj plodova nego na slabijim.
Sa ovom merom ne treba kasniti. Važno je da se uradi pre nego što stabla utroše značajnije količine hraniva za formiranje koštice. Posle zatvrdnjavanja koštice, proređivanje plodova ne podstiče njihovu krupnoću.
