„Zadrugarstvo u regionu – razmena iskustava“ naziv je okruglog stola održanog na 89. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Domaćin, Zadružni savez Vojvodine, kao što to tradiocionalno čini, i ove godine okupio je predstavnike zadružnih saveza iz zemalja regiona.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj rekla je da su okupljanja u ovakvom formatu izostala predhodnih godina zbog primene poznatih mera proisteklih iz pandemije kovida i da su se sada zadrugari iz Vojvodine, centralne Srbije, Severne Makedonije, Republike Srpske i Hrvatske složili da je proizvodnja hrane najaktuelnija tema u svim ovim zemljama.
-Svima je u fokusu koliko će koštati poljoprivredna proizvodnja. Kod nikoga ne postoji bojazan da li će ona biti zasnovana, da li će ili neće biti hrane, jer je svako svestan da će se hrana proizvoditi. Ali, koliko će ona da košta pitanje je koje opterećuje ceo region. Baš u tom kontekstu ističe se značaj zadruga jer kroz njih poljoprivrednici mogu sniziti troškove svoje proizvodnje što je veoma značajno. Zaključeno je da je zadrugarstvo Vojvodine i Srbije ipak bolje uređeno i kada se govori o očuvanju starih zadruga i kada je reč o razvoju zadruga osnovanih tokom poslednje decenije. To znači da se postojeći zadružni pokret pre prilagodio novonastalim uslovima, a novi pokazuje rezultate svoga rada, rekla je Nestorov Bizonj.
Ona je napomenula i da je konstatovano da je, na žalost, deo starog zadružnog pokreta u zemljama u okruženju propao i da je veoma teško ponovo ga pokrenuti.
-Naš cilj je da kroz ovakve susrete otovrimo nove poslovne odnose, da povezujemo naše zadruge i da zajedno uradimo što je više moguće za zadružni pokret, zaključila je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Božo Volić, predsednik Poljoprivrednog zadružnog saveza Hrvatske rekao je ovom prilikom da pozdravlja razvoj zadrugarstva u našoj zemlji koje je prepoznato od nadležnih institucija i predstavlja osnov ruralnog razvoja.
-U Hrvatskoj je situacija značano drugačija. Kada smo postali članica Evropske unije počelo je osnivanje proizvođačkih organizacija čija preteča su upravo zemljoradničke zadruge. Proizvođačke organizacije zapravo znače udruživanje u jače sektore, kako na nivou države, tako i van nje. To se nije pokazalo kao dobro jer su mali i srednji poljoprivrednici prepušteni sami sebi. Vojvodina i Srbija su zahvaljući zadružnom sektoru daleko bolje pokrile maloga seljaka i razvila ruralna područja u odnosu na Hrvatsku jer velikom proizvođaču nisu potrebne ni zadruge ni proizvođačke organizacije, zaključio je Volić.
Njegov kolega Rajko Kulaga, predsednik Poljoprivrednog zadružnog saveza Republike Srpske podestio je da ova organizacija već desetak godina ima izuzetno dobru saradnju sa Zadružnim savezom Vojvodine sa kojim je prošle godine potpisala Memorandum o saradnji.
-U okviru realizacije ovog memoranduma već smo aplicirali jedan projekat prekogranične saradnje sa Zadružnim savezom Severne Makedonije, Srbije i Republike Srpske čija realizacija se očekuje do kraja godine, rekao je Kulaga.
Lazar Koev, predstavnik Asocijacije poljoprivrednih zadruga iz Severne Makedonije rekao je da su iskustva Srbije i Vojvodine veoma značajana za zadružni pokret u njegovoj državi koji okuplja 56 zadruga.
-Od ovog broja 7-8 zadruga jako dobro posluju, za 20 se može reći da rade optimalno, a ostale, prvenstveno zbog finansijskih problema stagniraju. Ovo je posledica odnosa našeg resornog ministarstva prema zadrugama. Na prvom mestu nama su potrebne subvencije, jer zadruge ne mogu raditi oslanjanjem samo na kredite banaka, kazao je Koev.
Zadružđni savez Srbije i Zadružni savez Vojvodine uvek učestvuju sa sistemskim merama, počev od donošenja Zakona o zadrugama do specifičnih programa finansiranja popot programa „500 zadruga u 500 sela“ podsetio je Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije i napomenuo da su oba saveza ravnopravni partneri sa državom.
-Ova tradicionala okupljanja na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu koja organizuje ZSV veoma su značajna jer razmenjujemo iskustva. Mi u ZSS izvukli smo tri mere značajne za razvoj zadrugarstva u Srbiji. Na prvom mestu je znanje i danas smo tu da čujemo kako je i šta se dešava u zemljama našeg regiona, u zadružnim sektorima u EU, kako je u drugim savezima biših jugoslovenskih republika i da predstavimo naše zadrugarstvo. To znanje nam je dragoceno. Na drugom mestu je udruživanje u zadruge. Mi možemo da se pohvalimo da je u poslednjih pet godina formirano više od 1.100 novih zadruga, a 80 odsto njih su poljoprivredne. Svi znamo da je početak težak ali većina njih uspešno posluje, rekao je Mihailović.
Kao treću, veoma značajnu meru, on je naveo veća ulaganja u stočarstvo, pre svega govedarstvo i ovčarstvo jer prema iskustvima EU stočarska proizvodnja povlači sve ostale grane. Mihailović je zaključio da je ključ uspeha sinergija znanja, udruživanja i razvijenog stočarastva.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
