Odluka da porodica što manje boravi u gradu i da što više vremena provodi u prirodi označila je početak novog i punijeg života Dragana Ivankovića. Sa suprugom i četvoro dece okrenuo se roditeljskom imanju u lazarevačkom selu Vrbovno, 30 kilometara od Beograda, na kojem su počeli da proizvode zdravu hranu za svoje potrebe. Usledio je, prirodno, i drugi korak – registrovali su poljoprivredno gazdinstvo. Već tri godine njihovo gazdinstvo sertifikovano je za organsku proizvodnju. Sertifikaciji je prethodio proces konverzije…
Zahvaljujući konkursu Grada Beograda, Ivankovići su dobili sredstva za plasteničku proizvodnju. Tada je počeo da se razvija porodični posao, proizvodnja povrća po organskim principima. U tri plastenika, od kojih najveći zauzima 400 kvadratnih metara, dominira paradajz, slede paprika i tikvice. Plastenici su moderni, opremljeni topovima za zalivanje.
– Priroda za sve ima rešenje. Zbog toga povrće od bolesti i štetočina štitim preparatima koje sâm pravim, a osnovna sirovina mi je kopriva. Koristim je i kao insekticid i kao fungicid i kao prihranu. Namena zavisi od toga da li se prilikom pripreme izvrši fermentacija ili ne. Protiv plamenjače upotrebljavam koprivu, sodu bikarbonu i mleko. Deklarisana semena nabavljam iz Instituta za semenarstvo iz Velike Plane. Moje zanimanje ni na jedan način nije vezano za poljoprivredu, tako da sve moram da učim, a imam sreću da učim od najboljih – objašnjava Dragan Ivanković.
Veoma brzo proizvodnja za sopstvene potrebe ovog gazdinstva počela je da daje i tržišne viškove, te Ivankovići povrće plasiraju u Beogradu, gde snabdevaju i lanac elitnih restorana.
- Ne proda se uvek svo povrće, a na tržište ne iznosimo plodove koji su sitniji ili malo deformisani, iako su jednako zdravi i ukusni poput onih koji završe na tržnicama. Zbog toga smo supruga i ja odlučili da, osim za svoje potrebe, pravimo i zimnicu za prodaju, po našim receptima. Prerada na našem gazdinstvu zaživela je prošle godine. Pravimo sok od paradajza, pelat i ljuti čili pelat. Naravno, sve je bez konzervansa – kaže naš sagovornik.
Dragan planira da proširi proizvodnju, te je kod Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede konkurisao za nabavku opreme za plastenik površine 1.000 kvadratnih metara. Realizacija ove zamisli donela bi daleko veću količinu povrća, za čiju su preradu potrebni i ozbiljniji kapaciteti. Zbog toga je Dragan inicirao udruživanje organskih proizvođača iz Lazarevca i okoline. Petorica njegovih kolega prepoznala su ovu ideju i ove godine njih šestorica formirali su Zemljoradničku zadrugu „Eko Šumadija“.
Organski proizvođači iz Lazarevca i okoline Zadrugu su osnovali s ciljem da naprave mini fabriku. Pred njima je veliki posao koji iziskuje mnogo rada, truda, sloge, ali i novca za nabavku najmodernije linije za preradu, pasiranje i pasterizovanje. Za to su potrebna značajna sredstva, te su zadrugari sačinili projekat „Zdrava zemlja, zdrava biljka, zdravi ljudi“. Njime su konkurisali za dobijanje bespovratnih sredstava u okviru programa „500 zadruga u 500 sela“.
– Ovaj pogon bi se od drugih, koji imaju sličnu ili istu namenu, razlikovao po nižoj temperaturi i većem pritisku koji se koristi u procesu proizvodnje. Planiramo da od paradajza pravimo pelate, paradajz pire, sokove, džem, da ga sušimo i pakujemo u organsko maslinovo ulje. Kada se govori o preradi, takođe je u planu i proizvodnja džemova i marmelada od organskog voća. Na tržištu ćemo nastupati pod zajedničkim brendom. Plan je da od naredne godine zaživi i otkup sirovine, te je potpisano i nekoliko ugovora s kooperantima – kaže Dragan Ivanković koji je i direktor ZZ „Eko Šumadija“.
Svi plastenici organski
Cilj zadrugara je, kako kaže Ivanković, da proizvođači koji imaju konvencionalnu plasteničku proizvodnju, postanu proizvođači organske hrane. U tome bi im pomogla ZZ „Eko Šumadija“, koja bi im organizovala potrebnu edukaciju. Kako smo saznali, interesovanje poljoprivrednika postoji, iako u organskoj proizvodnji ima više fizičkog rada. Ipak, troškovi su, kako kažu manji, prevashodno jer sami prave sredstva za zaštitu. S povrtarima, budućim organskim proizvođačima, intenzivno se pregovara.
J.B.
Dobro jutro broj 572 – Decembar 2019
