Domaći uzgajivači žele dobro da rade posao, posvećeni su imanju, ali, bez obzira na to ili možda upravo zbog toga što je tradicija uzgoja prasadi veoma duga, često su stavljeni pred velike dileme. Svaki srpski uzgajivač pita se koju prasad da kupi, koja je najbolja, najnaprednija, kako treba da izgleda idealna štala, koja je najbolja hrana za prasad ili tov svinja.
U poslednje vreme sve veći broj proizvođača pršuta uviđa važnost korišćenja kvalitetne sirovine u proizvodnji, a pogotovo važnost intramuskularne masti za bolji krajnji ukus proizvoda. Značaj rase svinja u organizovanoj konvencionalnoj proizvodnji za preradu u budućnosti će biti sve veći, i to je činjenica koja je mnogim uzgajivačima sve jasnija i o tome vode računa, kažu u kompaniji SANO..
Kako ističu njihovi stručnjaci za svinjogojstvo, prasad najboljeg genetskog potencijala danske je genetike: danski landras, danski jorkšir, hibrid i danski durok. Rezultati istraživanja u regionu pokazuju da krmače danskog landrasa imaju značajno više oprasene prasadi od drugih vrsta svinja za uzgoj: između 12 i 15 komada.
Danski Landras, bela svinja, poznata je po dobroj plodnosti i kao brižna i pažljiva majka. Krmača prasi prosečno 10 -12 živih prasadi, težine oko 1,2 kg koji za 30 dana dostižu telesnu masu do 7,5 kg. Za 190-200 dana tovljenici imaju 100 kg. Njihova mesnatost je veoma visoka (preko 60% u polutkama). S druge strane, rasa Jorkšir je najbolja rasa s obzirom na dnevnu dobit, iskorišćenje hrane, procenat i kvalitet mesa. Ove svinje takođe su visokoplodne. Odlikuju se ranom dozrelošću, imaju dobra tovna svojstva u klasičnom tovu do 100kg, ali isto tako i u produženom tovu do većih završnih telesnih masa. Dnevni prirasti se kreću obično između 700 i 800 grama u proizvodnim uslovima. Jorkšir je manje sklona stresnoj osetljivosti, ima snažnu konstituciju i dobar kvalitet mesa.
Durok je američka rasa, nastala u 19. veku, crvenkasto-smeđe dlake, dobrih tovnih svojstava, dobre otpornosti na stres i kvaliteta mesa, s visokim procentom intramuskularne masti, ističu naši stručnjaci Noge su u pravilu snažne i dosta duge, što omogućuje dobro kretanje na paši. Plodnost je neujednačena i kreće se od 8 do 12 prasadi u leglu, ali je to često posledica načina držanja.
Danski hibrid je ukršteni Landras i Jorkšir, visokoefikasan za gajenje jer kombinuje visoku plodnost i izvanredne majčinske sposobnosti danskog landrasa, s izvrsnim kvalitetom mesa danskog jorkšira. Snaga danskog hibrida u položaju i telu nogu osigurava visoku dugovečnost i manje proizvodne troškove.
Kada farmer odabere rasu koju će gajiti, postavlja se pitanje čime ih hraniti. Kompanija SANO razvila je novu liniju proizvoda za tovne svinje. Kombinacija vitamina, minerala i aminokiselina prilagođena je svakoj farmi, i omogućuje uravnotežen tov, ističu u ovoj kompaniji. Među njihovim proizvodima izdvajaju se SUSan Mast UN, s visokom koncentracijom lizina, SUSan Mast Top VM, za visoki dnevni prirast, SUSan Mast Mais, za obroke sa visokim udelom kukuruza, kao i MastSan, za optimalnu ishranu, što kao rezultat ima manje troškove uzgoja.
Novi proizvodi usmereni su na stimulaciju prirasta mesa, posebno u početnom tovu do 70kg težine, jer u toj fazi postoji visoki potencijal stvaranja mišićnog tkiva. Zbog toga prasad u fazi početnog tova treba hraniti po volji, preporučuju stručnjaci SANO. Oblikovanje obroka je takođe od ključne važnosti. Da bi konzumacija hrane bila što bolja, hrana mora biti ukusna i mirisna. Kako bi se omogućio neometani rast, odnos energije prema ostalim hranljivim materijama npr. proteinima mora biti optimalan. Kroz optimizaciju iskoriščavanja hranljivih materija moguće je uštedeti na troškovima proizvodnje.
Pravilan izbor rasa, i ishrana prilagođena tome da donosi najbolje rezultate, garantuje da će farmer biti zadovoljan i da neće morati da luta, tražeći najbolje rešenje, zaključuju u SANO.
